Bezglutenska ishrana

Bezglutenska ishrana

offline
  • Franjo Pokos
  • grafički inženjer
  • Pridružio: 08 Okt 2007
  • Poruke: 0
  • Gde živiš: Bačka Palanka, RS

Dobrodošli u svet

"BEZGLUTENSKA KULINARSKA ISHRANA"

Doneli ste životnu odluku u pravo vreme za pravilnu ishranu biološki punovredne hrane u bezglutenskoj ishrani koja je istovremeno jelo, terapija, lek za organizam i lepotu tela. Vaša nagrada je zaštita i održavanje zdravlja, negovanje tela i duži vek života.
I Vi možete prema uputstvima i recepturama ove knjige da pripremite veoma ukusna i i zdrava jela. Način ishrane treba da odgovara stilu života. Zdravlje se ne kupuje, ono se stiče i neguje. Jedite i ne gladujte, poštujući principe pravilne bezglutenske ishrane. Pravilna bezglutenska ishrana, umeren način života i fizička aktivnost, uspostavljaju i održavaju telesnu i duhovnu ravnotežu, dobro fizičko i psihičko zdravlje i energetsko stanje organizma.

Hipokrat pre 2000 godina je rekao:
Neka hrana bude tvoj lek i lek neka bude tvoja hrana.





PREDGOVOR

Knjiga "BEZGLUTENSKA KULINARSKA ISHRANA", ima osnovni cilj da prezentira informaciju o izboru dozvoljenih bezglutenskih namirnica, pravilnoj bezglutenskoj ishrani, svojstvima i sigurnu opisnu pripremu jela bez glutena u domaćim uslovima.

Knjiga je namenjena celijačnim bolesnicima (glutenskim etneropatima) i svim zdravim osobama. To je prilagođena zbirka poznatih i proverenih recapata nastalih kao rezultat dugogodišnjeg iskustva i prakse mnogih gastronoma, kulinara, poznatih ličnosti, kuvara i domaćica. Kulinarska zbirka recepata sadržava mnoga domaća i nacionalna jela, zadržavajući suštinu i osobenosti klasične kuhinje, nove uticaje i dostignuća savremene kuhinje.
Dozvoljene namirnice bezglutenske ishrane ne sadrže belančevine glutena i njemu srodnih sastojaka. Ona 100% opisno isključuje ishranu namirnicama i njihovim prerađevinama koje ne sadrže gluten.
Pravilnom bezglutenskom ishranom i izborom namirnica bez glutena sa zadovoljavajućom dozvoljenom strukturom sastojaka iz hrane uspostavlja se i održava život čoveka, telesna i duhovna ravnoteža. Načinom raznovrsne svakodnevne redovne bezglutenske ishrane obezbeđuju se sve potrebne materije koje su potrebne organizmu za funkcionisanje svih životnih procesa.

Ovaj bezglutenski kulinarski kuvar sa uvodom i izborom receptura je objavljen u delovima pojedinih poglavlja, u skraćenom obimu koje rukopis knjige sadrži.

S poštovanjem, autor.





CELIJAKIJA I GLUTEN

Celijakija (poznata kao celijačna bolest, glutenska enteropatija, netropski-celijačni spru, netolerancija tankog creva na gluten) je urođena alergijska bolest tankog creva zbog reakcije na određene lance proteina na gluten. Ona se manifestuje kao trajna nesposobnost da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu, javlja se kao posledica udisanja glutenskog brašna, prašine i polena koji se nalaze u zrnu ili kao posledica reakcije organizma na sastojke nekih žitarica i njihovih prerađevina. Posledica je tipična celijačna bolest koja izaziva teško oštećenje sluznice tankog creva i crevnih resica. Sluznica postaje tanka i atrofična, a resice tanje i postepeno iščezavaju. Funkcija resica da razgrađuju i apsorbuju hranljive materije nestaje, što dovodi do umanjenja (deficijencije) resorpcije sastojaka hranljivih materija (proteina, masnoća, ugljikohidrata, vitamina i minerala) iz hrane. Usled toga dolazi do nedostatka osnovnih sastojaka za normalan razvoj i rad organizma, opada njegova otpornost, izazivajući razne smetnje. Celijakija je doživotna nesposobnost na gluten. Osnovno pravilo kod celijakije je bezglutenska ishrana u toku celog života. Isključenjem glutena i njenu srodnih sastojaka iz hrane ubrzo dolazi do oporavka sluznice creva i crevnih resica. Celijakija se pojavljuje kod osoba sa genetskom predispozicijom, ali oboljenje mogu izazvati i drugi faktori.


Simptomi bolesti celijakije

Najčešći znaci su pojedinačni ili u kombinaciji:
­- često povraćanje i mućnina, abdominalni bol, bolovi u kostima, glavobolja;
­- proliv, obilna, masna i jako zaudarajuća stolica;
­- zatvor (neke osobe više pate), oticanje;
­- hronični umor, slabost, bezvoljnost, razdražljivost; smanjena koncentracija;
­- nadutost, grčevi i gasovi stomaka;
­- mlitava muskulatura, osetljivost kože (pečenje, bridenje, svrab;
­- zastoj u razvoju osobe, anemija;
­- opadanje telesne težine.

Celijačni bolesnici nikada ne smeju slobodno unositi proteine sve vrste pšenice (durum, tritikol, spelta, kamut, einkorn i sl.), ječma, raži i ovsa (zob). Bezglutenska ishrana su sve dozvoljene namirnice, njihove prerađevine, jela i napici, bez sadržaja glutena, koja održava i štiti organizam od glutenske enteropatije (bolesti creva). Hrana treba da bude raznovrsna prema godišnjem dobu.

TANKO CREVO
Tanko crevo (deo pribora za varenje) nastavlja se na želudac i proteže se do debelog creva, dužine je oko 7 metara i sastoji se iz dva dela: dvanaestopalačnog creva (duodenuma) i jejuno­ileuma. Tanko crevo se završava u cekumu (slepom delu kolona) u koji se uliva.
Zid tankog creva sastoji se od četiri sloja: sluznice, podsluznice, mišićnog sloja i seroznog sloja. Sluznica je za funkciju od najvećeg značaja. U sluznici se nalaze kružni nabori, limfoidne tvorevine i crevne resice. Poprečni nabori su koso nagnuti i polegli ka gornjem otvoru crevnog kanala. Na taj način sluznica udvaja svoju apsorpcionu površinu. Limfoidni elementi su difuzno rasprostranjeni ili su grupisani u usamljene gomilice u vidu pločica. Crevne resice (villi intestinales) imaju izgled kao baršunasta površina sluznice (na 1 cm kvadratni ima ih nekoliko hiljada). One su, u stvari, raznooblični izvrati, produžeci sluznice, dok su žlezde cevasti uvrati epitela.
Epitel, koji pokriva crevne resice, nadovezuje se bez ikakvog prekida na epitel koji oblaže žlezdane cevi. Epitel crevne sluznice leži na krznu, odvojenom od prednjeg sloja tankim mišićnim listom. Krzno je sastavljeno od retikularnog tkiva.
Arteriola, koja snabdeva resicu krvlju, deli se u dve grane: jedna stvara podepitelnu mrežu, a druga se neposredno spaja s venom. Prvi sistem funkcioniše za vreme varenja (apsorpcije), dok je drugi prilagođen krvotoku za vreme mirovanja.


ŠTA JE GLUTEN I KAKO DELUJE NA ORGANIZAM?

Gluten (glue) je proteinski molekul dva proteina (glijadina i glutelina) koji se nalaze približno u jednakim promerima u jezgru (endospermu) pšenice i nekih žitarica). To je visoko proteinski ostatak koji je veoma bogat proteinima, ugljenim hidratima, kalcijumom i vitaminima grupe B. Nerastvorljiv je u kiseloj sredini (želucu), a asimilira se u crevima. Osim pomenutog glutena poznato je nepovoljno delovanje i drugih prolamina: sekalina (iz raži), hordeina (iz ječma) i avenina (iz zobi). Sve četiri frakcije glijadina izazivaju manjeviše glutensku enteropatiju (alergiju na žitarice). Postoji i lizin, bazna diamo-monokarboksilna esencijalna kiselina, koja se nalazi u proteinima štira (naročito u baznim jedarnim proteinima, histaminima). I heljda, iako nije žitarica, sadrži belančevinu sličnu glutenu (pa je važno da je alergične osobe isprobaju pre početka korišćenja). Kod nekih osoba izaziva glutensku enteropatiju, sindrom loše crevne apsorpcije. Gluten stvara problem s varenjem, pošto je njegova mreža teška za razlaganje i samo se delimično svari. Ako je glutenska hrana nedovoljno sažvakana, glavni je uzrok crevnih zapaljenja i alergija. Gluten slabi zidove tankog creva, delujući na male resice (poput turpije) koje se nalaze na sluznici tankog creva koje usvajaju hranljive materije. Na taj način crevne resice imaju smanjenu sposobnost za apsorpciju hranljivih materija. Usled nadraženosti oštećenih crevnih resica organizam stvara zaštitni sloj sluzi koji čini još težim prolaz hranljivih materija kroz crevni zid. Tako gluten, posebno pšenični, uzrokuje tipične bolesti slabog varenja. Kada je crevni zid oštećen, postaje propustljiv i za veće molekule od normalnih, pa delimično svarene belančevine i bakterijski toksini ulaze u krvotok izazivajući alergiju i slabljenje imunog sistema. Sluz koju stvara gluten, osim u tankim crevima, može se naći i u glavi. Osobe sa ovakvim nakupinama ne mogu se opustiti, osetljive su, eksplozivne, i u slučaju alergije mozga, naklonjene su epilepsiji i mentalnim bolestima. Kasnije nakupljanje sluzi (mukus), može da ima za posledicu i gluvoću. Zbog poremećaja metabolizma, pšenični skrob se u njihovom organizmu uglavnom pretvara u telesne masti, umesto u energiju. Osim pšeniičnih namirnica i prerađevina i mnoge druge namirnice često sadrže dodati gluten.
Zaceljivanje propustljivih oštećenih creva – Patrik Holvord ekspert za ishranu, preporučuje semenke susama, suncokreta i bundeve sa vitaminom biotinom, koji zajedno sa B6, cinkom i magnezijumom pomažu organizmu da pravilno iskoristi masne kiseline.
Zabranjene žitarice za glutenske enteropate:
pšenica (sve vrste i podvrste), raž, ječam i zob, kao i sve njihove prerađevine


OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE CELIJAČNIH BOLESNIKA

Čovekovo zdravlje, radna sposobnost, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni izborom namirnica u svakodnevnoj ishrani, načinom i stilom života. Zdrava ishrana omogućava pravilniji fizički i duhovni razvoj. Funkcionisanje organizma, tj. našeg celoupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos prema životu, međusobna komunikacija, zavise od svakodnevnog odabira i unosa namirnica. Ukratko, onakvi smo kakvu hranu uzimamo. Poznati grčki lekar Hipokrat je rekao: „Neka hrana bude tvoj lek….”
Bezglutenska ishrana podrazumeva poznavanje i izbor svih vrsta dozvoljenih namirnica i dodataka, veštinu pripreme i serviranje jela. U bezglutensku ishranu ubrajaju se sve bezglutenske namirnice i njihove prerađevine, dozvoljeni dodaci, jela i napici koji ne sadrže gluten i njemu srodne štetne sastojke. Čovek iz svežih, suvih i prerađenih bezglutenskih namirnica, začina i dodataka biljnog i životinjskog porekla obezbeđuje sve materije potrebne njegovom organizmu.
Ishrana celijačnih bolesnika po pravilu ne sme da sadrži ni jedan molekul glutena. Ovakav način ishrane obezbeđuje zdrav život i potpuni oporavak za oko 95% obolelih.
Jela pripremljena po recepturama iz ove knjige mogu konzumirati i sve zdrave osobe.


PRAVILNA ISHRANA BEZGLUTENSKIM NAMIRNICAMA

U osnovi pravilna uravnotežena bezglutenska ishrana je svakodnevno korišćenje bezglutenskih namirnica, koje obezbeđuju zdrav način života, a organizam štite od nastanka enteropatije. Uloga bezglutenskih namirnica je da organizmu obezbede energetske materije (ugljene hidrate i mast) za rast i izgradnju ćelija, energiju potrebnu za vršenje umnog i telesnog rada, proteine (gradivne materije) kao i zaštitne materije (minerale i vitamine) koje organizam štite od bolesti, održavajući i čuvajući njegovu vitalnost. Pravilna ishrana osigurava dobro zdravlje, povećava snagu i izdržljivost, poboljšava mentalne sposobnosti, produžava životni vek… U stvari, zdravlje zavisi od životnih navika, od kojih je jedna od najznačajnih ishrana. Pravilnim uravnoteženim odnosom ovih materija obezbeđujemo dobro zdravlje.

Šta podrazumeva pojam pravilne ishrane
– izbor bezglutenskih namirnica,
– kombinovanje dozvoljenih namirnica i napitaka za ishranu,
– količinu i energetsku vrednost tih namirnica,
– pripremu jela,
– izbor i kombinovanje dodataka jelima (začina, uguščivača…),
– vreme i razmak uzimanja obroka,
– čuvanje namirnica i pripremljenih jela.


Principi pravilne ishrane

Principi savremene pravilne uravnotežene ishrane predviđaju svakodnevnu raznovrsnu hranu, koju čovek koristi iz biljnog i životinjskog sveta. Pravilna bezglutenska ishrana uključuje prosečno 60% ugljenih hidrata, 15% proteina i 25% masti iz bezglutenskih namirnica, zavisno od načina i stila života. Hemijski elementi sadržani u hrani utiču na razvoj hemijskih, biohemijskih i fizioloških procesa u organizmu. Treba koristiti samo dozvoljene žitarice, mnogo povrća, voća, nemasna i lakše svarljivija mesa, samonikle darove prirode, zimnicu, začine, gotova jela i razne prerađevine, bez primesa glutena i njemu srodnih sastojaka.

Poželjna pravila
– piti strukturisanu ili odležanu pijaću vodu posle 16 časova, prirodne sokove…
– jesti što više dozvoljenih žitarica, povrća i voća (koristiti što više mahunarke),
– jesti samo hleb i peciva od bezglutenske smeše i bezglutenskih žitarica,
– povremeno (nedeljno 1 do 2 puta) jesti morsku ribu i plodove mora,
– koristiti nerafinisana i hladno ceđena ulja,
– povremeno koristiti jabukovo sirće, a jake začine zameniti lekovitim začinskim biljem,
– koristiti povremeno napitak od 2 dl vode, 1 kašike jabučnog sirćeta i kašike meda,
– neposredno pred spavanje popiti čaj od matičnjaka, lavande ili korena valerijane,
– iz jela potpuno izbaciti belo brašno, beli pirinač, beli šećer i rafinisanu so.

Ovakav način ishrane čuva zdravlje, obezbeđuje energiju, održava telesnu težinu i lepotu tela.


ISHRANA GLUTENSKIH ENTEROPATA

Glutenski enteropati treba da koriste namirnice i njihove prerađevine, jela i napitke u ishrani bez sadržaja glutena i njemu srodnih sastojaka (prolamina), izazivača glutenske enteropatije. Ishrana bezglutenskim namirnicama podrazumeva korišćenje bezglutenskih žitarica, jela biljnog i životinjskog porekla, njihove prerađevine, dodatke i napitke koji ne sadrže gluten i njemu srodne supstance. Način izbora i kombinovanje namirnica, dodataka i napitaka, pripremu jela i njihovo delovanje na organizam objašnjeno je u recepturama pojedinih namirnica.
Ukolio se ona ne poštuje dolazi do oštećenja sluznice tankog creva i brojnih poremećaja koji proizilaze iz poremećaja varenja i upijanja hrane. Osnovu terapije celijačnih bolesnika čini bezglutenski režim ishrane (dijeta bez glutena).
I najmanje količine glutena mogu biti štetne po zdravlje.
Naročito je opasan „skriveni gluten” na bezglutenskim namirnicama na svim industrijskim suhomesnatim proizvodima, kandiranom i suvom voću, velikom broju zamrznutih proizvoda gotove hrane, voćnim jogurtima, pudinzima, voćnim sirupima, čokoladama i drugim industrijskim proizvodima. On se nalazi u vidu: sredstva za vezivanje posipa, nosača, uguščivača, sredstva za vezivanje vode, vezivno sredstvo za paniranje, lepak, punilac, sredstvo protiv slepljivanja, surogat, aditivi, prašak za pecivo, puding, lekovi.
Kako se još mogu kontaminirati bezglutenske namirnice: skladištenjem u istom skladištu, sa pšenicom na transportnim putevima u istom vozilu, sušarama, mlevenjem u mlinovima na kamen u kojima se melje i pšenica, upotrebom zajedničke opreme u pekarama i rukovanjem unakrsnom manipulacijom proizvoda.

ISHRANA TRUDNICA
Ne treba da se razlikuje od ishrane pre trudnoće, ako je ishrana bila pravilna i ako je trudnoća bez komplikacija. Trudnice u toku trudnoće treba da jedu hranu bogatu ugljenim hidratima, proteinima i masnoćama, koje sadrže mineralne materije i vitamine. Svakodnevno treba popiti najmanje 5 dl mleka. Večera treba da bude laka. Za trudnicu se preporučuje dnevni unos hrane oko 2600 kalorija. Jelovnik treba da se sastoji od namirnica: meso, jaja, žitarice, povrće i voće. Treba obezbediti dovoljno vitamina.
Kontraindikacije: jela koja nadimaju: kupus, pasulj, grašak, jela s jakim začinima, alkoholna pića, kafa, duvan i prevelike količine tečnosti su nepoželjne.

ISHRANA PORODILJA
Mlada dojilja treba da jede mnogo mlečne hrane, mlečnih prerađevina, svežeg povrća i voća, žitarice i nemasno meso. Preporučuje se dnevni unos hrane oko 3300 kalorija.
Kontraindikacije: svi štetni sastojci, otrovi (kafe, alkohol, jaki začini i duvan) odlaze u mleko, nanoseći posledice mladom, neotpornom bebinom organizmu.

ISHRANA DOJENČETA
U prvih šest meseci najvažnija ishrana bebe je majčino mleko, potrebno za izgradnju ćelija i razvoj deteta. Bitno je, da se dojenče hrani majčinim mlekom svaka tri sata (s tim da po noći ne dobija hranu).
Posle 3 meseca dojenče može da dobije vitamin C u obliku nezaslađenog voćnog soka (ili soka od povrća), nekoliko kašičica u toku dana.
Nakon 6 meseci dojenčetu treba prehrana koja se sastoji od kašaste hrane (u vidu supe, pasiranog povrća, pire krompira ili kaše od voća) i voćnih sokova. Zdravom detetu, ako je razvijeno i jako, kašasta hrana ne mora biti prehrana, već može da zameni obroke, umesto majčinog mleka. Kada dete dobije prve zube, daje mu se malo korice od bezglutenskog hleba.
Zamena za majčino mleko (ako majka iz bilo kojih razloga ne može da doji), odojče može da se hrani kravljim mlekom. Kravlje mleko se razređuje s 1 delom mleka i 1 delom vode, prokuva i ohladi (da bude mlako), s tim da dete u početku u toku dana ne dobije više od 5 dl kravljeg mleka). Kasnije se količina kravljeg mleha može povećati, a količina vode smanjiti.
Kravlje mleko u svom sastavu ima dvostruko više belančevina nego majčino mleko, manje šećera, tri puta više soli i jednaku količinu masti.
Kontraindikacije: kravlje mleko i neke druge namirnice mogu u osetljivom organizmu dojenčeta izazvati poremećaje u varenju.

ISHRANA U PREDŠKOLSKOM DOBU
Kada dete navrši godinu života, može da jede svaku hranu. Za njegov razvoj do 7 godine, dovoljno je da pojede 6 dg mesa (ili 8 dg ribe, 6 dg sira ili 1 jaje) na dan. U toj dobi je veoma važan bezglutenski hleb, uz povrće i voće. Do 3 godine dete treba da dobije 150 g bezglutenskog hleba na dan i 6 dl mleka, a dete u dobi od 3-7 godina do 250 g bezglutenskog hleba i 4 dl mleka. Namirnice treba da sadrže bezglutensku testeninu, maslac, med, smeđi šećer. Hranu treba rasporediti na 5 obroka u toku dana. Potrebne kalorije od 4-7 g: za devojčice 1550, a za dečake 1700 kalorija.

ISHRANA DECE U ŠKOLSKOM DOBU
Deci u dobi od 7 do 14 godina treba mešovita hrana i da je uzimaju u pet obroka. Ručak i večera treba da su kaloričniji, a mali obroci treba da se sastoje od mleka ili bele kafe, bezglutenskog hleba s maslacem ili marmeladom ili bezglutenskog hleba s voćem. Potrebne kalorije od 7-10 g: za devojčice 1750, a za dečake 1950 kalorija. Od 11-14 g: za devojčice 1850, a za dečake 2200 kalorija.
Deci u dobi od 15 do 16 godina treba više hrane životinjskog porekla. U tom dobu u ishrani nastaje razlika između dečaka (troše više energije na fizičku aktivnost) i devojčica (pubertet). Dečaci trebaju u toku dana: 500 g bezgluteksog hleba, 50 g masti, 300 g krompira. Ukupna dnevna vrednost hrane je 2200- 2500 kalorija.
Devojčice u toku dana trebaju: 400 g bezglutenskog hleba, 40 g masti, 200 g krompira. Ukupna dnevna vrednost hrane je 2100-2300 kalorija.

ISHRANA ADOLESCENATA
Adolescencija (mladalaštvo) je period života između detinjstva i odraslog doba. Pubertet predstavlja prvi deo adolescencije i počinje u različitom uzrastu: kod dečaka od 14, a kod devojčica već od 12 godine i traje mnogo duže (oko tri godine). Ovaj period obično završava oko 16 godine. Posle puberteta u užem smislu adolescencija se nastavlja postepenim razvojem do odraslog doba. Adolescentna stanja rastenje, telesne i psihičke promene, povećani unos hrane i druge promene smenjuju se zbunjujućom brzinom u tom periodu.
U ovom periodu odrastanja, rasta i razvoja, naglim i čestim promenama težine, rasporeda masnog tkiva, visine, naglih promena energije, potrebna je posebna pažnja vezana za vrstom i načinom ishrane. Apetit je povremeno promenljiv, povećava se ili smanjuje unos hrane. Posebno u ovom periodu,bez obzira na navedene promene, treba obratiti pažnju na ishranu i uklopiti ih u dole navedene kategorije.

Pravilna ishrana u periodu adolescencije
(zastupljenost u obrocima)
- masnoća i šećer (jesti štedljivo),
- mleko, jogurt, sir (u 3 obroka),
- meso, piletina, jaja (u 2-3 obroka),
- povrće (u 3-5 obroka),
- voće (u 3-4 obroka),
- dozvoljene žitarice, bezglutenski hleb, testa (5-6 porcija).

Hraniti se zdravo, znači jesti širok dijapazon namirnica u adekvatnim količinama Stara izreka kaže: „Ono ste što jedete”. Zdrava ishrana pomaže u kontroli telesne težine, daje energiju, čuva zdravlje (preventiva), daje lep izgled i omogućava mnoge fizičke i intelektualne aktivnosti. Treba piti u toku dana 8 čaša (od 2 dl) pitke vode.

Nepravilna ishrana (prevelike količine, jako masna hrana, mnogo soli i šećera, loš izbor vrsta namirnica, sa nedovoljno biljnih vlakana i dr.) ima za posledicu nastanak mnogih oboljenja. Ishrana sa previše masne hrane i soli, može povećati rizik od nastanka srčanih oboljenja, dok veoma masna hrana povećava rizik od nastanka nekih karcinoma. Nedovoljno obrađena i neizbalansirana hrana, brza hrana, nedostatak biljnih vlakana, vitamina i minerala, u tom periodu, ima veliki uticaj na rast i razvoj, zdravlje i lepotu tela.

ISHRANA OMLADINE OD 17 DO 19 GODINA
Organizam u tom dobu dostiže visinu oko 175 cm i težinu od 55-64 kg. Omladina treba da se hrani u pet obroka, mešovitom hranom u kojoj je zastupljeno meso, dozvoljene žitarice, povrće i voće. Dnevna količina mesa je do 100 g, masti 40-60 g, krompira 200-300 g, 500 g voća ili povrća. Pasulj se može konzumirati tri puta nedeljno u količini 100-150 g po obroku. Hrana za omladinca treba da se sastoji od 600 g bezglutenskog hleba, 5 dl mleka u toku dana. Hrana za omladinku treba da se sastoji od 300 g bezglutenskog hleba i 4 dl mleka u toku dana. Ukupna dnevna vrednost hrane treba da iznosi: za devojčice 2200, a za dečake 2800 kalorija. Ako se obavljaju teži fizički radovi treba do 2300 kalorija u toku dana.

ISHRANA FIZIČKIH RADNIKA
Osobe koje rade fizičke poslove treba da unose hranu bogatu ugljenim hidratima (izvori: bezglutenski hleb i prerađevine od bezglutenskog brašna, dobro zamašćen krompir), belančevine i masti (veća količina mesa, ribe ili jaja), sirova hrana (u vidu raznih salata, voće i povrće). Dnevna vrednost hrane treba da iznosi od 3800-4500 kalorija, a za najteži fizički rad i više.

ISHRANA INTELEKTUALACA
Prepun želudac opterećuje telo intelektualca i otežava umni rad. Treba da se hrani lakom hranom: varivima, povrćem i voćem, salatama, kiselim mlekom. Treba da se čuva preteranih količina mesa„ ribe, jaja i masti. Za umni rad i stvaralačke sposobnosti preporučuje se laka hrana, bez jakih začina, alkoholnih pića i duvana. Za intelektualni rad je u toku dana potrebno: 50 g belančevina, 40 g masti i 400 g ugljenih hidrata. Vrednost dnevne hrane treba da iznosi 2600-3000 kalorija.

ISHRANA U STAROSTI
Staračko doba se ne može strogo ograničiti godinama. Starost je prirodna pojava, koja nastupa postepeno, pri čemu prestanak funkcija organa traje niz godina. Hrana treba da bude raznovrsna, količinski umerena i laka: što više povrća i voća, siromašna belančevinama (što manje mesa), sa blagim začinima i malo soli. U toku dana dobro deluju 1-2 crne kafe, 1-2 kocke crne čokolade i čašica alkohola. Treba izbegavati obilne količine hrane u pojedinim obrocima i tešku svarljivu hranu. Unos hrane u toku dana, ženama treba da bude u vrednosti oko 2000 kalorija, a muškarcima oko 2500 kalorija.
Kontraindikacije: prekomerna količina jela i pića može biti uzrok nastanka raznih oboljenja. Isto tako i nedovoljna ishrana utiče na zdravstveno stanje organizma.

ZDRAV ZIVOT

Kazu da svaki dan moramo da pojedemo jednu jabuku i jednu bananu zbog kalijuma.

Takodje i pomorandzu zbog vitamina C... I obavezno popiti jednu solju zelenog caja (bez secera, za prevenciju dijabetesa) za smanjenje masnoce u krvi.

Svakoga dana moramo da popijemo dva litra vode (da, i poslije je treba ispiskiti, sto udvostrucuje vreme koje smo do sada provodili u WC-u).

Svakoga dana treba uzeti barem jedan Bioaktiv ili jedan jogurt da biste imali sve dobre bakterije, za koje niko ne zna šta su tačno, ali ako se ne snabdes sa barem milion i po tih bakterija, videces svoga Boga.

Svakoga dana jedan aspirin, za prevenciju infarkta, i jedna casa crnog vina, takodje protiv infarkta. I jednu casu belog, za nervni sistem... I jednu casu piva, ne mogu se setiti za sta... Ako ih popijes odjednom, medjutim, mozes dobiti mozdani udar, ali ne sekiraj se, neces ni primetiti.

Svakoga dana treba jesti zitarice. Mnogo, mnogo, gomilu zitarica. Potrebno je 4 do 6 dnevnih obroka, laganih, s tim da ne smes da zaboravis da zvaces svaki zalogaj 100 puta. Tako ti samo za jelo treba oko 5 sati.

E da, iza svakog jela trebalo bi oprati zube, tako da zube treba oprati i posle jabuke, posle Bioaktiva, posle banana, posle zitarica.. i tako sve dok imas zube u ustima, s tim da ne zaboravis zubni konac, masazu desni i ispiranje vodicom za usta... Bilo bi dobro urediti kupatilo, mozda staviti unutra CD plejer ili TV, jer s obzirom na vodu, zitarice i zube, provodices puno, puno vremena unutra...

Treba spavati 8 sati, raditi preko 8 sati, plus 5 za jelo, to je 21. Ostaje ti 3 sata, ako nije guzva u saobracaju. Prema statistikama, TV se gleda prosecno 3 sata dnevno. Sada se to vise ne moze, jer svakog dana treba hodati najmanje pola sata (savet: nakon 15 minuta kreni nazad, jer i za povratak treba toliko). Treba njegovati prijateljstva, jer su poput biljaka, treba ih odrzavati svakodnevno. Pretpostavljam i kada ides na put.

Izmedu ostalog, moras da ostanes informisan i da citas barem dve dnevne i nekoliko nedeljnih novina, da bi imao kriticki stav... Treba upraznjavati seks svaki dan. Za sve ovo treba vremena...

Treba imati vremena i za dodir s prirodom, pranje poda-suda-vesa, da ne govorimo o tome sta sve treba ako imas kucnog ljubimca ili decu.

: Racunica kaze da je za sve to potrebno minimalno 29 sati. Jedina mogucnost koja se namece je raditi nekoliko stvari istovremeno

Npr: tusiraj se hladnom vodom i drzi usta otvorena - tako ces popiti 2 litra vode. Dok izlazis iz kupatila s cetkicom za zube u ustima, istovremeno se seksaj (tantricki) s partnerom koji istovremeno gleda TV i cita novine dok ti peres pod.

Ostala ti je jedna ruka slobodna? Nazovi prijatelje! I rodbinu! Popij vino (posle razgovora s rodbinom ce ti trebati).

Uuuuuuf!

Ali, ako ti je ostalo dva slobodna minuta, posalji ovu poruku svojim prijateljima (koje treba paziti kao biljke) dok jedes kasicicu meda, koji je vrlo koristan.

Sada te pozdravljam, jer izmedju jabuke, jogurta, piva, prvog litra vode i treceg obroka s dnevnom dozom zitarica, ne znam vise sta mi treba, ali moram hitno u WC.

Ustedjecu par minuta istovremeno peruci zube...




--------------------------------------------------------------------------------
Možda će i ovaj savet nekom poslužiti,pošto su časopisi preplavljeni,korisnim savetima,da već neznamo šta da koristimo.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 637 korisnika na forumu :: 23 registrovanih, 5 sakrivenih i 609 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 39mm, A.R.Chafee.Jr., babaroga, boki199777, BSD, CrazySerb_MLD, DJ Brain(w)rack, Djokislav, doom83, goxin, Hektor, ILGromovnik, Ilija Cvorovic, kybonacci, Leonardo, mushroom, Nebo_M, Sale.S, Stole 310., Toni, USSVoyager, voja64, Živković