|
Zezali nas 2 mesec, MB-u nisu dali da ide kuci nikako, pojma nemam zasto, te ovo te ono, a gusteri su vec bili tu, tako da nemam pojma zasto nas 3. cetu nisu bas nesto gotivili, mozda zato sto smo konstantno pravili sranja, mada ko ce ga znati...
2-3 vikenda, moji konstantno beze kuci, pa svake subote izjutra frka, te VP, te komandant, te bataljonac, smor svake subote, ali smo se mi brzo navikli na to, vec posle prvog vikenda (vojska je cudo, prilagodjavanje u trenutku)
i opet lista za petak spremna i opet mene nikako na listi da se ide kuci, smorio se, ali sta da se radi... ja dezurni bataljona, sedim smaram se, dolazi major (nas kom. bataljona) kod mene, rece: deder, ajd da sednemo napolje, da izduvanimo koju... (gotivio me covek, jer me gotivio i komadant kasarne, izvukao sam im bulju, kada je bila gina-ili kako god da se sad zove, ali to je duga i druga prica)
Prica ide ovako:
major: jel bre, sto ovi tvoji beze stalno? mislim nije dobro, znas, dobijace zatvor, pa produzenje, deder razgovaraj sa njima...
ja: ma kako zasto beze, jbg ne date nam 2 meseca da idemo kuci...
m: ma dobro polako, zeznuto je sada, ovi dole ubijaju Srbe, pa je sada malo zategnuto, ne zna se sta ce biti...
ja: ma sta polakao, ili cemo dole ili ja sada u petak idem kuci, ne mogu vise, zapenile oci, cak i komandant zabranio da dolaze bataljonke... idem samo kuci da kresnem i vracam se, nema potrebe da saljes VP da me trazi, cim se isparznim, eto mene...
covek zna da sam od reci, i da bi otisao, verovatno me je zbog toga stavio na listu za petak, naravno, preko broja, jer nije ok da neko drugi ne ide... svi smo mi bili u istim govni.a
ali najjace sledi, ne znam koliko vas zna da je moglo ponovo da se ide na kosovo, mislim vojska je bila u pripravnosti...
cim sam se vratio sa vikenda, nedelja uvece, dolazim ja kod dez. ofic. da se javim da sam stigao, kad on meni: da se javis tvom porucniku, izjutra, pre postrojavanja...
Reko sta sam sad usr.o, mislim nisam se mnogo pijan vratio, u granicama normale (sam sam hodao)...
Izjutra, ja kod porucnika. Da on meni neki papir i kaze citaj, ja vidim imena, i brojeve vozila, i samo moje ime iz moje klase...
ja: sta je ovo?
por: pakuj stvari..
ja: sta da pakujem?
por: punu ratnu opremu...
ja: ???
por: da, da... punu ratnu opremu
ja: ok, a gde idem?
por: ides da cekas...
ja: sta bre da cekam?
por: da cekas da nam jave da li idemo na kosovo ili ne...
ja: pa samo sam ja iz moje klase
por: da
ja: ???
por: ko ti kriv sto si najbolji u ON u klasi
ja: pa ja to samo da bi dobio nagradno...
por: pa i jesi, imas 30 dana, redovnog
ja: a ovo?
por: pa to je kontra...
ja: e jbg...
Spakujem se i odem do mog vozila, kad tamo vidim svi spremni, i rezerva i redovni i pro. vojska, stanem ti ja pored mog vozila i cekam...
Dolazi vodnik, (ako vec neko mora da bude kom.vozila, onda bi najradije da taj lik bude u mom) i kaze, izvini, sto sam ti rekao da gadjas najbolje sto mozes, nisam ni znao da ce ovako da bude... (ja sam bio najmladji vojnik od svih)
Dolazi maj. i rece: el si je.o?
ja: jesam...
maj: e sad mozes u rat...
posedamo mi u BVP i pravac, jedan izdvojeni objekat, da cekamo komandu, da nam javi kada idemo dole...
za 2 dana mi se tel. usijao, zovu me klasici, te ovo sam cuo, te ono... a mi nikakve vesti, tako ni pojma nemam sta je od svega bilo istinito...
inace posle 2 dana, dobijemo mi naredjenje, da se vratimo...
vratimo se, i ja kod maj. na raport
maj: el ti se opet ide kuci?
ja: ako se opet vratim, pa i ovo sra.e da bude ponovo, neka cekacu ja svoje redovno...
I tako sam jos mesec dana bio zatvoren u je.enoj kasarni, dok nisam otisao na redovno...
|
Evo primer 
