|
Napisano: 02 Jan 2011 23:00
dekao ::Istoričari i kritičari bi trebalo da objasne šta podrazumevaju pod skiciranjem.
Misli se na obične skice, crteže olovkom, pripremne crteže, koji iza Karavađa nisu ostali. Jednostavno, nijedan njegov crtež nam nije poznat. Kompozicije je najverovatnije planirao direktno na platnu, alla prima. Ponekad skeniranje slika X-zracima otkriva sasvim druge kompozicije ispod završene slike, a veoma često brojna odstupanja u detaljima. Ovakav način slikanja nije bio neobičan, i mnogi venecijanski slikari su ga upražnjavali, Ticijan među njima. A Karavađo je, možda je važno napomenuti, bio iz Lombardije. Da li je koristio optička pomagala, neku vrstu projektora, kao što npr. tvrdi Dejvid Hokni, nama nije poznato. Postoje mnogi razlozi, pa i ta tvrdnja da nije skicirao između ostalog, zbog kojih nam tako nešto deluje kao uverljivo objašnjenje, ali nema dokaza koji to potvrđuju.
Još za života bio ga je glas kako je veliki majstor, i njegova slava je prešla granice Italije. Biografi beleže da je slikao izuzetno brzo. Njegova tehnika se menjala vremenom, i poslednje slike su izvedene gotovo providnim nanosima boje. Poslednje godine života bile su mu ispunjene velikom neizvesnošću i dramom, pa kao da je to nešto što ga je gonilo da živi tako nemirno i uzburkano, uslovilo i brzinu kojom je radio, od radova kao da mu je život zavisio.
Neki istraživači smatraju da su pojedini karakteristični elementi njegovog opusa, poput tamne pozadine, odnosno nedostatka iste, tenebrosa, odnosno jakog kontrasta svetlog i tamnog, i potpunog odsustva idealizacije, na primer, uslovljeni nedostatkom slikarske veštine. Nije vladao najbolje svim slikarskim elementima, i krupni planovi bez pozadine sa jakom senkom su tu da zamaskiraju neka njegova slikarska neumeća. Kako bilo, Karavađo je izvršio značajan uticaj na svoje savremenike. Međutim, iako je za života stekao slavu, nakon smrti ju je izgubio. Negativna kritika, koja je Karavađa oduvek pratila uporedo sa onom koja ga je hvalila, odnela je prevagu, i dugo, dugo je Karavađo smatran lošim umetnikom. Prkosio je umetničkoj teoriji aktuelnoj u njegovo doba, kršio je utvrđena pravila prikladnog i očekivanog, ali nije bio sasvim revolucionaran na način kako se to danas ponekad predočava. Realizam, koji se smatra glavnom odlikom njegovog stvaralaštva, nije bez presedana i nije bez želje da se u sferi alegorije i simbolizma dosegne ono što su dosegli njegovi prethodnici. Neki smatraju da je svojim imenjakom, Mikelanđelom, bio gotovo opsednut.
Na stranu sav talent, ime Karavađo nam danas ne bi značilo ništa od onoga što nam znači da nije svih odlika vremena u kom je on stvarao i uticajnih ljudi koji su mu pomagali.
Dopuna: 23 Feb 2011 0:47
Citat:Mikelanđelo Merizi, poznatiji kao Karavađo, ima status superzvezde među starim majstorima slikarstva, ali ovih dana u Državnom arhivu u Rimu je otvorena izložba izvoda iz njegovog pozamašnog policijskog dosijea koji bi, kako se navodi, šokirali i najneobuzdanijeg rokera.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/236968/Dosije-Karavadjo-u-Rimu
http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-12497978
|
Eto mi izgovor da navalim na čokoladu. 
Artičoke su opasno povrće. 
