Carstvo je ovde

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Zivot je banket, a tragedija je sto vecina ljudi umire od gladi.
Bas o tome govorim ovde, u sustini.
Grupa ljudi umirala je od zedji na jednom brodicu, nedaleko od brazilske obale. Pojma nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari slatka, jer se reka na tom mestu ulivala takvom snagom u more da je dopirala nekoljiko milja ka pucini. Mnogi su da je piju, ali nisu znali.
Na isti nacin , okruzeni smo radoscu, srecom, ljubavlju.
Vecina ljudi nista nezna o tome. Sta je razlog? Pretrpeli su pranje mozga.
Hipnotizovani su, uspavani.
Zamislite madjionicara koji hipnotizuje nekoga kako bi ga naveo da vidi stvari koje ne postoje i da ne vidi stvari koje su tu. Sve ja u tome.
Pokajte se! Probudite se! Ne oplakujte svoje grehe.
Cemu plakati nad gresima koji su pocinjeni u snu?
Zar biste plakali nad necim sto ste uradili pod hipnozom?
Zasto biste se poistovecivali sa takvom osobom? Probudite se! Promenite svoj stav. Pokusajte da gledate na stvari s nove tacke gledista! Jer "carstvo je ovde"!
Rekao sam vam da se prvo treba probuditi, priznati da vam budjenje ne prija. Medjutim, problem je sto vise volite da zadrzite i osvojite svoje sve one stvari za koje, putem hipnoze, verujete da su toliko vazne i dragocene za vas, za vas zivo i opstanak.
Posle toga potrebno je da shvatite. Da shvatite kako se mozda drzite pogresnih ideja, i da bas te ideje presudno uticu na vas zivot, cineci ga haoticnim, a istovremeno vas odrzavaju u uspavanom stanju.
Ideje koje se odnose na ljubav, na slobodu, na srecu itd. I nije lako slusati nekoga ko izlaze diskusiji ideje do kojih vam je oliko salo i kojih se tako grcevito drzite.
Postoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga. Pokazalo se da ona koi je podvrgnut pranju mozga, "introjekcijom" prihvata neku njemu stranu ideju, koja pripada nekom drugom.
U trenutku kada neko na ovaj nacin prihvata ubedjenja i idj koj nisu njgov, one vrse atak na licnost. Covek ostaje zatecen i reaguje na emotivan nacin. To je ocekivana reakcija, dokaz da je neko indoktriniran.
Spremni smo da umremo za ideju koja nikada nije bila deo nas.
Teroristi i takozvani sveci prihvate neku ideju, progutaju je bez zvakanja i onda su spremni da umru za nju.
Nije lako slusati, pogotovo kad postoji emotivna zbrka. Cak i kad toga nema, nije lako slusati; slusa se uvek svoj unapred programirani stav na koji smo hipnoticki uslovljeni.
Cesto se sve sto se cuje tumaci u svetlu sopstvenog hipnotizovanog stanja, sopstvene uslovljenosti i programiranosti.
Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I slusamo polazeci od tih stavova.
"Henri, kako si se promenio! Bio si tako visok, a sada si tako mali! Bio si tako krupan, a sada si tako mrsav! Sta ti se desilo Henri?" A Henri kaze:
"Ja nisam Henri, ja sam Frenk."
"Ok, promenio si cak i ime!"
Kako naterati takve ljude da vas slusaju?
Najteza stvar na svetu je slusati, gledati. Mi ne zelimo da vidimo.
Mislite da bi neki kapitaliata hteo da shvati sta je dobro u komunistickom svetu? Ili da bi neki komunista zaista hteo da shvati sta je dobro i zdravo u kapitalistockom svetu? Mislite li da je nekom bogatasu stalo da gleda zivot siromaha?
Ne zelimo da gledamo, da vidimo, jer ako to ucinimo, mozda cemo se promeniti. Ne zelimo da gledamo.
Ako sagledamo stvari kakve jesu, gubimo kontrolu nad zivotom koji i onako jedva drzimo na okupu. Da bi ste mogli da se probudite, ono sto vam je potrebno nije energija, a nije i snaga, nije mladost, pa cak i visoka inteligencija.
Ono sto vam je naj potrebnije je spremnost da naucite nesto novo.
Mogucnost budjenja je u direktnoj proporciji sa kolicinom istine koju ste spremni da hrabro prihvaite.
Do koje ste tacke spremni na to?
Koliko ste spremni da se voljno odreknete onoga sto vam je u zivotu najdraze?
Do koje ste tacke spremni da mislite na nesto novo, nesto sto vam nije blisko.
Prva reakcija je strah. Mi se ne plasimo nepoznatog. Ne mozemo se bojati necega sto ne poznajemo. Niko se ne boji nepoznatog. Mi se u supstini bojimo da ne izgubimo ono sto nam je poznato. Eto cega se bojimo.
Dacu vam primer, rekao sam da je svaka svar koju cinimo zagadjena egoizmom. Nije lako cuti tako nesto. Ali zamislimo se malo nad tim, pokusajmo da dublje zadjemo u to.
Ako sve ono sto cinimo izvire iz licnog interesa vise ili manje vidljivog kakvo osecanje budi u vama misao na vase milosrdje i vasa dobra dela u tom novom svetlu? Sta je s vasim dobrim delima?
Evo vam jedna mala vezba. Mislite na neko od dobrih dela koja ste ucinili.
A sad, pokusajte da shvatite sta su zaista bile motivacije vaseg licnog interesa, kojih ste bili vise ili manje svesni.
Sta je sa vasim ponosom? Sta je sa vasom tastinom?
Sta je s onim osecanjem superiornosti koje ste osecali prema svom susedu, sto vam se cini kao veliki egoista? Sve se to menja, zer ne?
"Dobro", mozda cete reci, "moj sused ima manje rafiniran ukus od mene."
Vi ste onda naj opasniji tip licnosti.
Izgleda da je Isus imao manj problema sa tipom kao sto je vas sused nego sa takvima kao sto ste vi, sa ljudima koji su ubedjeni da su dobri.
Drugi kao da mu nisu predstavljali veliki problem, bili su otvoreno egoisti, svesni da su takvi.
Zato, probudite se! To je oslobadjajuce! To je cudesno!
Osecate se potisteno? Mozda to i jeste. Zar nije cudesno shvatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj zemlji?
Zar to nije cudesno? Razocarani ste?
Pogledajte sta smo izneli na svetlost dana! Sta je ostalo od vase tastine?
Prijalo bi vam osecanje da ste bolji od drugih, ali pogledajte sta je ispalo prevara!"

Antoni De Melo