Čika Janko

Čika Janko

offline
  • Pridružio: 29 Jan 2009
  • Poruke: 488
  • Gde živiš: tako blizu, a tako daleko

Uskrs je.
„Vaskrs!“, ispravila bi me mama.

Dan koji mi je mati davnih dana urezala u pamćenje kao nešto što se poštuje, nešto što ja sa svojim malim brojem godina života nisam shvatala, ali sam mu se radovala zbog promena koje je izazivao u našoj kući, zbog divno ukrašenih jaja i takmičenja među nama decom na temu: „čije je jaje najjače?“Pobednika smo uvažavali do sledeće godine i sledećeg takmičenja.

Onako mala, nisam ni primećivala da mi podvaljuju kucajući se drvenim jajima ili ćurećim i morčjim jajima koja su poznata po tvrdoj ljusci, tako da sam bila osuđena na poraze, no, bilo je važno učestvovati, iako mi je bilo krivo što moja mama ne zna da ofarba jaja tako da i ja nekad pobedim! Kasnije sam porasla, shvatila da je mama bila u pravu kad mi je objašnjavala da su me varali i da boja nema nikakave veze s tim.

Lepe me uspomene vežu za ovaj veliki hrišćanski praznik, mada je bilo i ružnih.

Ružno, pomešano s lepim, je ovo što sam doživela na današnji Vaskrs 04.04.2010.god.

Jutros mi javiše da je sinoć 03.04.umro čika Janko i da će sahrana biti danas 04.04. u 15 časova.

Čika Janko je umro, ni manje ni više, nego u 93.godini života, u staračkom domu u drugom gradu! Supruga mu je umrla pre 5 godina, imao je petoro dece i nadživeo troje. Jedno od to troje beše kći koja je prerano umrla ostavivši za sobom kćerkicu, koju otac nije želeo ni da vidi, ni da čuje.

Hajde što vanbračni otac nije želeo to dete, što je osporavao to svoje očinstvo, jer mu nije odgovaralo da ga prizna, obirom da je u pitanju bilo dete sa njegovog izleta iz bračnih voda, to sam nekako mogla i da shvatim, ali ne da i opravdam, ali ono što nikada nisam mogla ni da shvatim, još manje da opravdam, je činjenica da su se posle smrti te nesrećnice svi njeni najmiliji: i majka i otac i brat i sestre, svojski trudili da se bukvalno „otarase“ tog deteta, male Sandre.

Zadnja slika koja mi je ostala u sećanju je pusta ulica u vrelo popodne i mala Sandra na kapiji dedine kuće, pognute glave, pegavog nosića i duge kose koja je prekrivala tužne oči.

Više je nisam nikada videla, dali su je Centru za socijalni rad, a ovi je smestili negde u neki dom.

O Sandri se nije pričalo, ona jednostavno više nije postojala. Nisu ni oni više postojali za mene. Ćutke sam ih osuđivala, bez prava da išta kažem, s pravom da imam svoje mišljenje, drukčije od njihovog. Dete nije stvar, krv nije voda.Nije manje vredno zbog toga što je vanbračno i nepriznato.

Ne znam ni sama zašto sam pre nekih dva-tri meseca preko direktorke Centra za socijalni rad pokušala da saznam bila šta o Sandri, jednostavno mi svih ovih godina to dete nije izbijalo iz glave.Saznala sam da je postala punoletna, da je bila odličan đak, da je završila srednju školu, otišla iz doma, jer tamo drže decu do punoletstva, zaposlila se i uz rad nešto studira, da dolazi u dom da obiđe vaspitače, jer ih doživljava kao svoju porodicu.

Danas, na sahrani, pogledom sam lutala po prisutnima tražeći njen lik, onaj koji mi se davnih dana urezao u pamćenje onog vrelog popodneva.

Srce mi je zaigralo od radosti kad sam u liku jedne devojke prepoznala lik tog dragog mi i nesretnog deteta! Poznala bih je među hiljadama, nije se promenila, ostala je ista, samo je porasla.Tako liči na svog oca, da, kad bi je video, više nikada ne bi rekao da nije njegova kći. Nikada je neće ni videti, jer ga je infarkt dotukao.Pravda ga je dotukla.

Nisam znala kako da joj priđem, šta da joj kažem: da joj se radujem i da sam srećna što je vidim i zbog svega onog što sam uspela da saznam o njoj, zahvaljujući direktorki Centra za socijalni rad..

Sačekala sam da se sve završi i prišla joj.

Kao što pamtim njen lik u dedinoj kapiji onog vrelog popodneva, pamtiću i današnji dan, njene krupne oči koje su zasijale dok me je slušala, toplinu koja se pojavila u njima, njen osmeh i blistave zube, dugu kosu koja joj još uvek pada na oči, dozivanje svog muža kojeg je želela da upozna sa mnom. S kim? Ko sam joj ja? To je visilo u vazduhu, bila sam neko ko je sve ove godine mislio na nju, bar neko, neko ko joj je prišao i rekao joj da se raduje što je vidi posle toliko godina.

Znam da je ovo teška tema, ali jednostavno sam morala da je izlijem iz sebe, da mi bude lakše.

Ružno je ovo što ću reći, ali danas sam na sahrani bila sretna!Radost što vidim Sandru je bila jača od žalosti za čika Jankom.Naživeo se i spasio se.Eto, bez imalo stida to priznajem svima vama.Žao mi je to što je život bio tako okrutan prema njoj, žao će mi biti ako je više nikada ne vidim.Želim joj svu sreću ovog sveta!

Evo meni osobi tvrdog srca...je upravo krenula suza niz obraz kada sam procitao ovo o maloj Sandri...
Čika Janka ni netreba da ti bude zao, on je zivio, nazivio se, i otisao da nastavi ziviti na boljem mjestu...

Meni je djed umro na novu godinu, i jednostavno nisam tugovao za njim, imao je nekih 90 godina, prozivio je, naputovao se, uzivao, imao porodicu...I sada je na boljem mjestu...Bolje i da ode na nebo medju svoje drugove, nego da se pati na ovom svjetu, u bolovima, reumi i ko zna cemu...da guta one silne lijekove...

Drago mi je zbog Sandre sto je uspjela, sto se izborila za svoje mjesto na ovom svjetu, sto je postala neko...a ne kao mnoga djeca iz domova...koja su otisla na tamniju stranu...i postala niko...tj mafijasi...

Rasplaka ti nas sve, bre, zeno Sad
Predivno ispricano, nevena, sa toliko topline i neznosti.

Ja slučajno tražio podatak o jendoj davno pročitanoj knjizi u kojoj se pominje Janko i čika Gvozden i nalateo na ovaj divan tekst.....svaka čast....moje vleiko divljenje....

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 597 korisnika na forumu :: 35 registrovanih, 3 sakrivenih i 559 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., ArmyBoss, bojanM84, BokaVukovic, Cirkon, darkstar101, dragoljub11987, HrcAk47, Imperator41, Klecaviks, kljift, KUZMAR, Marko Marković, milenko crazy north, Milos ZA, MilosKop, Miskohd, mk, repac, royst33, sakota79, segax1, Sirius, sokars, Srki94, suton, tomigun, Trpe Grozni, Username1000, Vlada78, voja64, Yellow Pinky, YU-UKI, znaisha, 2001