|
|
|
Poslao: 25 Maj 2013 12:31
|
|
Moglo je i u viceve,ali moze i ovde kao poruka ,,budi optimista,, 
Otac ostavlja božićne poklone ispod jelke za svoje sinove, pesimistu i optimistu. Pesimisti je kupio električni voz, a optimisti konjsko govno. Sutradan, pesimista otvara poklon i nezadovoljan, počne da kuka:
• Jao, pa ovaj voz je električni, šta ću kad nestane struje?
• Ali sine, voz radi i na baterije! - teši ga otac.
• A šta ću kad se baterije potroše a ja se baš zaigrao?
• Pa kupićemo druge baterije!
• A šta ako bude nedelja i ne rade prodavnice ili ako ne budemo imali para?
• Snaći ćemo se! - otac će njemu.
• A i šine će se kad tad iskriviti...
Otac okreće glavu i pita sina optimistu:
• Je li, a šta si ti dobio?
• Ja sam dobio ponija, ali je negde otišao...
|
|
|
Poslao: 25 Maj 2013 12:47
|
|
Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo područje. Dan je samo bijela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesnice.
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2013 00:30
|
|
Muž i žena odu na odmor na jezero poznato kao meka i raj za ribolovce. Muž obožava da u ribolov izadje u cik zore, a njegova žena obožava da u miru čita knjige.
Jednog jutra, muž se posle nekoliko sati ribolova vratio i odlučio da malo dremne, a supruga je tada rešila da se sama izveze malo čamcem na jezero.
Upalila motor i izveze čamac na jedno usamljeno mesto, baci sidro, izvadi knjigu i nastavi da uživa u tišini i da čita svoju knjigu.
Uskoro naidje ribolovni inspektor u svom čamcu, pristane uz njen čamac i reče:
- Dobro jutro gospodjo. Šta to radite?
- Čitam knjigu, odgovori ona.
- Nalazite se na delu jezera rezervisanom za sportski ribolov.
- Žao mi je gospodine, ali ja ne pecam. Ja samo sedim u čamcu i čitam knjigu.
- Da, ali u čamcu imate sav pribor potreban za pecanje i što se mene tiče, mogli bi sa pecanjem otpočeti svakog trenutka. Biću primoran da vas povedem sa sobom do stanice i da protiv vas podnesem prijavu, reče on.
- Ako vi to zaista i uradite onda znajte da ću i ja protiv vas podneti
prijavu, ali zbog silovanja, odgovori mu žena.
- Ali, pa ja vas nisam niti dotakao!?, reče inspektor.
- Da, ali vi za to imate sav potreban pribor i što se mene tiče mogli bi
sa tim otpočeti svakog trenutka...
- Dovidjenja gospodjo i uživajte u ovom lepom danu...
Naravoučenije:
- Ne ulazi u raspravu sa ženom koja čita. Vrlo je verovatno da ona ume i da misli.
- A ako se već ne raspravljaš sa ženom koja čita i misli, onda bar shvati njenu poruku izmedju redova.
|
|
|
Poslao: 26 Maj 2013 20:48
|
|
Treba mi jos jedan zivot...jos jedan...ne predugacak, ali, dovoljan...Da vratim sto je izgubljeno... da ispravim pokvareno...da oprostim neoprosteno...Treba mi jos jedna sansa, da pokusam drugacije...da sve kocke skupim i promesam... da imam pravo na jos jedno bacanje...Treba mi jos jedan dan za zelje...ali, nek' one ne budu tajna...svima da kazem sta bih i kako bih...pod zvezdama... pod miljama sjaja.
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2013 10:20
|
|
Ja sam obična žena... U duši, još dijete... Tvrdoglava, uporna, sanjalica... Znam da budem i drska, ako treba... Ponekad i bezobrazna... Sve po zasluzi... Ali, najgora sam kad sam ravnodušna i kad ćutim...
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2013 15:34
|
|
,,Ne postojim više. Bih jednom i nestadoh u plamenu moje ljubavi. Jedna ogromna vatra. Lagani pepeo rasuo se u vazduhu i pao nežno pred tvoje noge. Ne zgazi ga, u njemu kuca još moje srce!
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2013 19:27
|
|
Kad pitaš ženu koliko ima godina i ona kaže "A šta Ti misliš", to je kao da treba da odlučiš koju žicu da presečeš na bombi ... 
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2013 14:10
|
|
Jednog dana muž i žena odlučili da nikome ne otvaraju vrata.
Ujutro ih je probudilo zvono na vratima. Pogledali su kroz špijunku - roditelji muža.
- Nećemo otvarati vrata - dogovore se oni. Roditelji su otišli.
Poslije nekog vremena opet zazvonilo zvono na vratima. Pogledaju oni - roditelji žene.
Dogovore se oni da opet ne otvaraju vrata, ali se žena rasplakala. Mužu je bilo žao i oni ipak otvore vrata....
Vrijeme je prolazilo.. Imali su četiri sina i potom su dobili peto dijete - djevojčicu.
Suprug je napravio veliku proslavu za rođenje svoje princeze. Prijatelji su ga pitali - "Zašto se toliko veseliš ? Nisi se toliko veselio kada si dobio sinove." On se nasmijao i odgovorio:
" Rođena je ONA koja će mi uvijek otvoriti vrata...!!!
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2013 17:27
|
|
Pravog muškarca, sa kojim ćeš trajati, nećeš prepoznati po izgledu, po diplomi, po iteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi grli - ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kako treba da znate čiji ste.
|
|
