|
Neću da zvuči nekako nacionalistički, ali...
Odosmo ekipa na Žabljak! Lepa vila, ima Wi-Fi, grejanje, sve ful. Izađemo mi Lale ujutru kafu da srknemo i zakoljemo jedan kulen i slaninu za fruštuk, dok se izdivanimo sa nekim Nikšićaninom komšijom... Lep pogled. Livada. Čovek tera motokultivator, vuče prikoličicu neku, a ženica sa vilama baca seno u tu prikolicu. Da je tako nazovemo. Ko auto prikolica, al dobro, prikolica ko prikolica! I tako mi srčemo kafućino i zobamo domaću radisnost, kad kaže drug - aj da mi njima pomognemo! Svi drugari 100+kg i svi poljoprivrednici, ojaki... Ova ženica nema 40 kg i tovari! Daj da mi to, šta nam je to, njihova njiva ko pola moje bašte! Pa to je za 15 minuta gotovo, možda nas i počaste! Dođosmo do ograde: jeli bako, imate vi tu još vila, da mi to pobacamo i ĆAO! Veli baka: Nema sine, ali ja tako ceo život, navikla sam. Deda tera, ja tovarim.
jbga, nama žao bake... Mi bi to očas posla. A da ne kažem kolike traktore imamo... Sproveli bi Jadran u Panoniju, samo da uzoremo!
|
, 'pit'o baku za još jedne vile'.Šteta što ti ne dade!
