Depresija.Realnost?

Depresija.Realnost?

offline
  • nerva  Female
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 13 Okt 2007
  • Poruke: 2

Valjda mi nikad nije palo na pamet da razmisljam o tome ozbiljno sve dok se meni nije desilo.Bilo je u fazonu:,,Ma hoce da privuce paznju..."kad ja tamo a ono...Nije smesno nimalo.Situacija je krajnje ozbiljna.Toliko sam se zaglibila da sam bila primorana da odem kod lekara.Nije bilo izlaza sem onog najgoreg,sebicnog...znate vec o cemu pricam.
Strasno je i to sto vecina ljudi ima taj isti problem ali ga ne priznaju.Da li zbog straha od diskriminacije ili ko zna cega,ne znam.Znam samo da nije za salu i da ne treba prepustiti slucaju ovakvu pojavu.Sto se duze ceka to je gore,teze za lecenje.

Jel' ti to samo o depresiji ili i nekom drugom problemu?

nerva,
malo bih se, ovde (umesto u 'Blogu za pražnjenje!'), nadovezao na tvoje skorašnje pitanje...

Naime, zašto uopš i mora postojati neko sa većim problemom od ovog tvog, da bi se ti oraspoložila..? Ko garantuje da ćeš se zato osećati bolje..?!

Ne bih da mnogo pametujem, mada uvek tako prokleto zvučim - svako može biti svoj psiholog/psihijatar... samo je potrebno nešto malo poraditi na već ustaljenim stavovima koje imamo u sebi (osloboditi se poroka, predrasuda, ljubomore, posesivnosti - svih tih nepogodnih osobina; a jesu loše, inače bi o njima svi pričali 'u dobrom svetlu') i najzad, postati svestan onoga što nekako automatski, impulsivno, neobjašnjivo znamo... U tome je fora; što sve to zaista znamo i radimo ali ne i zašto (razlog)!
Veruj mi, nijedan dobar psihijatar ti neće reći da je svaki kutak Čovekovog uma dokučiv..! Niko nije sasvim blizu razrešenja spleta dešavanja u tvojoj glavi, ali ako znaš šta i gde da potražiš - ti možeš biti najbliže (svome rešenju)... Sve što nam se dešava je toliko prokleto složeno, ni na jednu odluku ne deluje samo jedan faktor; a to psihijatrija uglavnom radi - pokušava da najrašireniju mrežu informacija razmrsi rastavljanjem na proste činioce... što je, u najmanju ruku, pogrešno... ali deluje ponekad... Samo, 'ponekad' je preteška igračka za pozajmiti; onda kada je u pitanju tudj život...

Zato ne volim lekare koji su čvrsti, uobraženi ili razdragani u kontaktu sa pacijentom... a sutradan ću im biti kolega, valjda...

Pre svega, ono što mi je malo glupo, to je što lečenje nečije glave, psihe nikada ne može biti ni približno mehaničko kao i lečenje organa koji ne služe za mišljenje... organa u kojima nije nečija Ličnost... Ne može se za sve naći alternativa - lek; ne ovde.
A najgore je što lekari, koliko god minimalno različito delovalo nečije stanje, relativno slične simptome i znake bolesti karakterišu već odredjenom celinom ustaljenih bolesti/poremećaja... Hoću reći, svako je različit, iako se bolest ispoljava istovetno, ne mora biti da to jeste baš ta bolest, okarakterisana onime što osećaš, a što već ima svoje ime... ko kaže da kod tebe stvari nisu drugačije?
Ne treba baš sve slične stvari 'bacati u isti koš', ne kad je čovekova ličnost ulog... i baš zato TI možeš obuzdati sebe svaki put kada osetiš grešku...

Podji ispočetka... prvo uvaži glavne stvari oko kojih se svi slažu (dobro/loše), ali nemoj uvek misliti da je većina u pravu..! Onda potraži koren tvog problema, te shvati kako si uvek ti najveći krivac ili zaslužnik za to što te muči (ako si povredjena, možda si dozvolila da ti neko pridje previše blizu, te povredi te, pa bio on dobar ili zao; ako si izgubila prijatelja, možda si ti uradila nešto da ga oteraš od sebe...)

Znaj samo jedno - oduzimanje života, sebi ili drugome, nije nikakvo rešenje... to je ektrem, čin odredjenog kukavičluka, nezrelosti... Ipak, ono što pogrešiš, ne mora doneti kaznu; a ako nešto zaslužiš, nagrada opet nije čvrsto obećana...
(sve je u nekakvoj ravnoteži, ali ne baš pravednoj... Neki će se osećati dobro jer su radili dobro, a neko će se osećati loše zato što je, iako radio dobro, manje primećen; a neki će biti presretni kad urade nešto minimalno... To je ta, nepravedna ravnoteža, celina ipak jeste na sredini, neutralna... i mi iskusimo SVE te pozicije, kad-tad...) Wink

Potpuno si upravu.Slazem se apsolutno sa svim stvarima koje si rekao i svesna sam svega toga.Jednostavno je jace od mene.Trudim se da resim problem na ovaj ili onaj nacin i nadam se da cu uspeti.Vec osecam promene,doduse vestacke.Trenutno provaljujem sloj vestackog raspolozenja od lekova ali ispod toga je debeo sloj depresije i ko zna cega jos.Na trenutke zaboravljam na to dok do pre par dana nisam mogla da se kontrolisem.
Najveci problem kod mene je sto trpim u sebi razne stvari,dugo,dugo,a onda kada mi prekipi ja puknem i nisam svesna svog ponasanja.Kada se smirim i skontam sta sam uradila kasno je.Vec ne mogu da ispravim gresku.I tako u krug.Ma horor.
Ali evo danas sam ok.Lep je dan.Dobila sam cimerku.Nisam vise sama,sto me je najvise ubijalo.Ne volim da sam sama ni na sekund.
U svakom slucaju hvala na podrsci ako mogu tako da nazovem ovaj tvoj tekst.Cesto cujem iste stvari od ljudi koji me vole ali jednostavno kao da mi ne dopire do mozga.Iste greske svaki put.

pusa Mladjo

Zavisi šta podrazumevaš pod "najgorim".Psiholog ? ako je to,nije najgore.Psihijatar i lekovi ? to je već nešto ozbiljno ? Psihoza ili neuroza ?
Lekovi nisu sami po sebi nešto strašno,samo čovek treba da se presabere.Što Mladjo kaže,danas je teško sa psiholozima generalno.I oni su ljudi,i oni imaju neke svoje probleme i viđenje stvari.
Oprosti što nije opširno kao mladjina poruka,ipak se ja ne razumem toliko u to,ali veruj da ima izlaza.
Što reče jedan doca,samoubice nisu ni heroji ni kukavice.Jednostavno su nesrećni ljudi.I dodao bih koji su napravili još nesrećniji izbor,tako da o tome ne vredi ni misliti.
Znaš kako ide,probudiš se jedan dan i osetiš se kao da je sve nekako prošlo,da se raduješ lepoti dana,lepoj emisiji na televiziji nekoj sitnici koja ti se desila...
Proći će,neboj se.A što se trpljenja u sebi tiče,jedna od rečenica koje mi se sviđaju je da ako se ti promeniš,samim tim menjaš svet oko sebe.
Jednostavno ukaži ljudima,sa ljubavlju,na nešto što ti smeta.Svi mi možemo da objasnimo nekom da nas nešto nervira,ali samo lagano i polako.
jednostavno nemoj pokušavati da svojim umom dokučiš sve odgovore.

Ljudi hvala vam najvise.Moram da vas obradujem da sam se malo sabrala.Bolje mi je danas i trudim se da tako i ostane.Poslusala sam savete koje ste mi dali,nadam se od srca,i vec je svet mnogo lepsi.Jos jednom vam hvala...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 518 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 1 sakriven i 489 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, AC-DC, amaterSRB, babaroga, Belac91, David, doom83, Dorcolac, dragon986, indja, ivan979, liman, Lord Nem, Marko Marković, milos.cbr, MiroslavD, Miskohd, mk, MrNo, pavle_pzs, pein, pera12345, pjaka2001, prle122, Recce, scimitar19, Vlada78, wizzardone