Dzepovi puni kamenja

Dzepovi puni kamenja

offline
  • Pridružio: 02 Mar 2005
  • Poruke: 901

"Ponekad dodjem kući i čini mi se da život izmiče, da neću uspeti sve to.Tu su nekakvi rokovi, nekakvi komplikovani odnosi, neke nedovršene stvari, nejasni obrasci,putovanja koja treba isplanirati, sastanci na kojima treba ostati pribran. Ponekad sve to izgleda zaista preveliko za samo jedan život.

....

Mi, zapravo, nikad ne znamo tačno u šta će se, od svih ovih želja i strahova, izroditi naš život.Mene je, recimo, uglavnom vodila stihija.Stihija i slučaj.Stihija, slučaj i udes.


bešumni klaviri.....


Treba mi nešto slatko.Što slađe.Nepodnošljivo slatko.Nešto što će uspeti da zatrpa ovo osećanje. Imam tu užasnu osobinu da mučim sebe vizuelizacijom svih stvari koje me bole.



.........Sanjala sam kako razgovaram sa nekom ženom, psihoterapeutom, i ja joj, kao kažem kako uvek zagrlim jastuk kad spavam. Ona me pita otkad tako spavam,a ja se pravim da ne mogu da se setim.U sebi pomislim:znam,tako spavam otkad sam se udala..."

...

I svaka bolest ima svoju tabletu koja čeka u ormariću, da je izleči."

"To sam mogla biti ja"

*

"onaj ponižavajući osećaj kad znaš da ćeš zaplakati pred potpuno nepoznatim muškarcem i znaš da on to zna i znaš da ti se vrh nosa naglo zacrveneo kao kod sasvim malog deteta i da suze počinju da se skupljaju u uglovima očiju.

"Love me tender"

*

"...onaj momenat kad počne podrhtavanje, onaj momenat kad imam nad njom apsolutnu moć, kada jasno znam da držim u rukama njen život.... i uvek uspeva, uvek hoće još...

...

uvek mislimo da smo potpuno unikatni u nečijem životu i uvek se ispostavi da je to bila gomila samoobmana....šta je to bolji čovek i čime se meri......, da li i on želi da te po*ebe do smrti, ili samo želi da ga uzmeš pod ruku i prošetaš s njim na još jedan porodični ručak.........


sve govori volim te, poslao sam poruku po biljkama, po vazduhu, po insektima, pricama, pogledaj pločnik, čućeš svaki put kad dotakneš svojom štiklom tlo, čućeš to isto, piše joj mahnite stvari iako zna da će je videti verovatno pre no što uspe ona ovo da pročita......


i pokušava da zamisli kako je to biti žena, kako je to kad ti ulazi, kako je to kad raširiš noge i pustiš da nešto ulazi u tebe, i skoro da mu uspeva, skoro da oseća neki rascep među svojim nogama, skoro da mu se čini da je on ona, a da je ona neko višepolno biće................

šta znači kad kažemo "volim te", šta sve postoji u tome, šta napokon postoji u njegovom volim te, koji deo toga odlazi na ovaj bes i ovu osvetu, koji deo toga odlazi na moć koju mu ona daje svakim svojim uzdahom, koji deo odlazi na takmičenje sa onim za koga ona tvrdi da je bolji čovek od njega, šta u tom volim te ostaje stvarno volim te ili sve to zajedno čini ljubav, ko bi to mogao da razlikuje......


...i razmišljao o tome da li se neki ljudi rode za to da budu večiti preljubnici ili je moguće da neko tu naprosto i zaluta....

...jer što duže bude čekala, što duže bude želela, kasnije će mi se jače predati,a ona se predaje tako dobro, i sve je ovo zbog toga, zar ne....


...................


onda će ga ponovo preplaviti sopstvena moć nad njom,a moć paradoksalno čini da bude velikodušan, on je naziva svojom robinjom dok je ljubi i govori joj kako je ona jedina robinja koja može da gospodari i da bira sve šta želi, ali je to ne čini manje robinjom, je njena moć ne postoji po sebi, ona postoji zato što joj je on poklanja, takve lude stvari joj govori i ona ga gleda sasvim ozbiljno i kaže uvek samo to želela, uvek sam sanjala o tome da budem nečija robinja,ali niko nije umeo, niko nije znao da uradi, niko to nije izvukao iz mene, on joj podiže ruke visoko i pribija ih uz zid i drži je tako nekoliko trenutaka, kao da je prikiva, ona i ne pokušava da se pomeri, mirna, krotka, baš kao da je zaista njegova, baš kao da ne odlazi svakog dana među ljude, baš kao da čitav život sedi iza nekih prozora, zatvorena i čeka da on dođe, ti si divan arhetip, misli on dok joj savija ruke iza leđa,a ne želi da to izgovori naglas jer jedna takva reč ne ide uz seks,ali njega na neki čudnovati način uzbuđuje, ti si arhetip svega što žena treba da bude i to si upravo zato što ja umem da te podstaknem, nisi ti bila nikad pre, nisi to bila sa drugima, priznaj da nisi bila, vrišti u mislima i savija joj ruke jače ka leđima,a ona ne čuje njegove misli i samo oseća da je on povlači sve niže i niže......
uvek postoji neki razlog da se njegov arhetip razgnevi na njen arhetip, ona to instiktivno oseća....."


"Vašarski mađioničar"
*

"Nemojte se plašiti i nemojte se brinuti.Gde god da odem odavde, poneću vas sa sobom u srcu.Sva tela su samo jedno telo.Sva tela mogu da se spoje,ako mi tako poželimo...."

"Zugzwang"

*

"...i da zaista razmislite o tome zašto se iznenada stotine delfina nasukalo na neku obalu na Novom Zelandu.Jesu li rešili da izvrše kolektivno smaoubistvo?Da li ih je proterao neki dzinovski podvodni talas?Ili neko morsko čudovište?Da li možda delfini znaju nešto što mi ne znamo i samo činjenica da to ne znamo spasava nas od toga da se i sami kolektivno ne ubijemo?Šta, konačno misle o ljudima koji ove delfine vraćaju u vodu, oduzimajući im pravo da donesu odluku o svom životu i svojoj smrti?Šta misle o ljudima koji veruju da bolje znaju od delfina šta je ispravno?Šta biste vi učinili da vidite nasukanog delfina, pitao je ljude.I ljudi su uglavnom verovali da je nasukavanje stvar nesrećnog slučaja, nikako stvar izbora."
"Aurora borealis"

*

"Ne postoji najvažnija stvar.Postoji mnogo sitnih nevažnih stvari.I odjednom otkriješ da si zatrpan tamno negde, duboko ispod pepela.U Pompeji.U najgorem mogućem momentu."

"Sunovrat"

*

"Šta bi bilo kad bih mu rekla da razmišljam o mrtvim mačkama, pomisli žena.Šta bi bilo kad bismo jedni drugima sve govorili sve o čemu mislimo?Ili još gore, kad naše misli ne bi mogle da se sakriju?Možda bi onda ljudi uvežbali tehinku čistih, bezbednih, transparentnih misli.?

...


A šta bi po tebi,bila cena te bezbednosti? Jedan besmisleni život u kome nema ni želje ni izazova, ni opasnosti, ni rizika, ni borbe, jedan život u kome će se sve svoditi na to da se on dobro najede i onda legne da spava? (obraća se ženi koja hoće da kastrira mačka)

...

Zato što tamo, izvan ograde, postoji čitav jedan život koji treba istražiti.Onjušiti.Ugristi.Ogrebati.Zato što svaki mačor ima pravo na svoje rane i svoja lutanja.I ako s tim ne možeš da se pomiriš, onda je bolje da nikoga i ne pokušavaš da voliš.nikada."


"Lutanja"

*

"I možda zato što bušim još jednu rupu u sopstvenom srcu.Bušim je namerno, kao onim staromodnim uvrtačem za otvaranje flaša.Spiralno krug po krug, ulazim unutra.
Pitala sam ga po čemu je ona bolja.
Rekao je:"Njoj sve mogu da kažem.Tebi nisam mogao."

... Ali izgleda da sa novim parom nogu nekako otvara i novo sve. ....

Ja znam njegovo sve.Ja sam njegovo sve držala u ruci.Godinama.Ja sam hodala na prstima da se njegovo sve ne probudi.Ja sam drhtala kad bi me njegovo sve zagrlilo.I sad ovo, odjednom.Što nas dovodi do sasvim nove revolucionarne teorije o vanzemaljcima. ( Mr. Green ) To jednostavno više nije on. Jer on koga sam poznavala nije mogao preživeti dan ako me ne vidi, ne dodirne,ako mi ne kaže toliko toga.A sad prolaze toliko dani.I nedelje.I meseci.I on može. Neobjašnjivo kako ali može.To vam je otprilike isto kao i sa smrću, gledate kako drugi ljudi umiru i racionalno znate da će smrt doći po vas i vas da zadesi,ali duboko u sebi nikada, ali baš nikada ne poverujete.

...

Umesto toga, mnogo je lepše da mislim na trenutak kada sam njega videla prvi put.Tu scenu mogu da vrtim u mislima beskrajno mnogo puta, nikad mi neće dosaditi.Momenat koji nikome drugom na svetu, osim meni, ništa ne znači.
.....

Čovek se navikne na najneverovatnije stvari.Ali misli, njih nikad nisam uspela da sprečim da idu ka njemu.U mislima ja neprestano sa njim razgovaram.Svakog dana. I pišem mu ta izmišljena pisma. I pokušavam da čujem njegove imaginarne odgovore. U mislima nikad ni nismo prekinuli da razgovaramo. U mislima ja i dalje verujem da istom takvom snagom i njegove misli idu ka meni svakodnevno. I sreću se negde, na nekom tajnovitom mestu, onako kako smo se i mi stvarni nekada sretali. ..."
"Dzepovi puni kamenja"


Jelena Lengold, "Vašarski mađioničar"

*

intertekstualnost

*

"Metamorfoze
O sebi govorim
koja sam prvo bila samo kljun
a pogledajte
šta mi sve treba da sad preživim.
O sebi, naravno, govorim
jer sam u sopstveno grlo poprečno stala
ko nekad davno u majci
a ako je njoj verovati
to boli, od toga se i umire.
Sa bezbrojnim pridevima, sa rastinjem
valja se moje ime uvećano za preobražaj,
ta stvar se može i ovako sročiti:
treba pronaći tvorca
pa kad me ni on ne prepozna
jednostavno - skočiti."

http://www.pobocza.pl/pob26/srb/jlengold_srb.html

"Kako se u Vašim delima manifestuju gradovi i kakva je veza između gradova i Vaših likova?

.......Grad je neizbežan u mojim knjigama. Čitav život sam provela u gradovima, i u Beogradu, ali i u gradovima Evrope u koje me je posao odvodio. Ipak, mislim da ne spadam u one pisce kojima je grad glavni junak. Ima takvih pisaca, i ja ih veoma volim, jedan od njih je i Mihajlo Pantić, recimo. Kao i legendarni Momo Kapor. U mojim knjigama grad je više neka tiha pratnja junaku i njegovim zbivanjima. Čini mi se da je za moj književni grad, koji je Vladislava Gordić divno nazvala Lengoldlendom, tipično jedino to da bi mogao biti bilo koji grad na svetu. Valjda zato što verujem da je svuda sve isto i da je iluzija da nas na drugom mestu čeka nešto mnogo bolje ili mnogo opasnije. Sve što nosimo je u nama. Gradovi su mojim junacima samo mizanscen, ali ne i sudbina.

.....

Uočavate li kako se promene Beograda, u duhu grada i njegovoj spoljašnjosti, odražavaju na ljude, u odnosu na devedesete, ili čak i pre njih?

Naravno da uočavam promene. Promene su takođe neizbežan deo života. Smešni su mi svi ovi ljudi koji se vajkaju nad promenama Beograda i pričaju kako je nekad sve bilo lepše, bolje, čistije... Ta mi priča zvuči i nadmeno i neukusno i konzervativno. Lepa je nostalgija sa merom, ali je opasna svaka nostalgija koja prerasta u rigidnost. Ja se trudim da u životu nikakve različitosti ne vrednujem kao bolje ili lošije, već jednostavno da ih prihvatim kao deo sveta. Inače bismo stalno išli naokolo i glancali sopstveni život, umesto da ga živimo..........."

Glancanje sopstvenih zivota

"Ono što tad nisam znao o sebi bilo je sledeće: umeo sam da živim samo tako, u toj iluziji, u toj nemerljivoj apsolutnosti zagrljaja, umeo sam da se osetim bezbednim samo u zagrljaju koji je sve i koji je uvek.Manje od toga, makar i samo malo manje, činilo bi se da se opet osetim smrtnim, privremenim, samim tim i besmislenim, samim tim i vrlo, vrlo nesrećnim.
(...)

...Ali se ništa nije dogodilo.Njene zenice su ostale sve vreme čvrsto stisnute, kao stroga i neumoljiva vrata večnosti, zatvorene kao kapije dvorca u kome živi moj mir, koji me najednom ne prepoznaje i ne želi;njene zenice bile su dve majušne crne tačke u kosmosu, koji je te noći počeo bespovratno da me odvlači,gore, u gusti beskrajni mrak po kome začarani lebde, do beskraja i natrag, nesretnici koji su se usudili da spoznaju istinu."

odlomak iz priče "U hladnom prostoru mrtvih planeta"

*
..... "uostalom rane i nisu najgora stvar rane zarastaju ostaju samo manji ili veci ožiljci koje možeš prikriti ako si dovoljno lukav"
iz priče "Kakav je ručak"

obe priče iz knjige "Pretesteriši me", Jelene Lengold.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 889 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 4 sakrivenih i 857 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., cenejac111, cikadeda, djo97, dule clio, goxin, havoc995, hyla, Krusarac, LUDI, mercedesamg, Mihajlo, Milan A. Nikolic, nuke92, Ognjen D., pera12345, Profica, repac, Sale.S, stug, Taso, trutcina, vasa.93, vathra, Vlada1389, vladas87, VP3987, vukovi