Extreme Ways

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"...............Ova Morisijeva pesma je bila prelomna. Retko je slušam. Nisam toliko mračna. Morisi nije onaj koji je bio. Ne smem. Niko me ne razume, a ja sama ne mogu da je nosim. Stvari se menjaju…A ja… ja sve razumem. Najviše one koji me ništa ne razumeju. Ali, tada, sve je bilo drukčije. Ponekad, kad čujem tu pesmu, sećam se trenutaka u kojima sam se tada menjala. Sećam se šta sam imala obučeno na sebi. Nije me sramota. Sećam se koju knjigu sam čitala. Nije me sramota. Sramota me je što sam vremenom sve iskompromitovala, misleći da sam tako jadna jer njemu nisam dovoljno zabavna. A rasla sam uz Morisija. Kako sam jebeno mogla da ne budem zabavna?!?

(...)


Sećam se crne pelerene. Sećam se crnih spenserica. Sećam se crnih martinki. Tada još nisam kapirala ni šta je seks. Nisam se nikada poljubila ni sa kim. Nije me zanimalo ništa sem da me neko zagrli i da tako sedimo na mom omiljenom zidiću blizu Skadarlije na kojem sam sedela sama mesecima. Tada još nisam zala da ću nekoga toliko voleti. Sećam se Talasa Virdžinije Vulf. Sećam se autobusa koji me je vozio u CD klub Mai Thai., i nazad kući. I Gradske biblioteke se sećam. I moje sobe koju sam nekada delila sa mamom. I moje sveske u kojima sam zapisivala sve što sam ikada htela da podelim sa nekim, jednog dana. I sećam se stanova prijatelja mojih roditelja u centru grada u koje sam odlazila s njima, visoki plafoni, sve je lepo, oh kako sam imala opsesiju visokim plafonima, ali, sećam se, poverila sam se dnevniku, fali Morisijeva muzika u svim tim stanovima.

IPAK. Vremenom sam shvatila da sve što fali, fali u meni. Sve što sam davala, davala sam pogrešno.
Nikome nisam umela da objasnim, iako sam SVE O SEBI htela da objasnim i približim, koji je osećaj čitati uz malu lampu ispod jorgana, samo jer nisam mogla da budem deo života vršnjaka koji idu da spavaju najkasnije do ponoći pred školu i da ne razmišljaju o nepravdama u svetu. Mislila sam da me život čeka da otkrijem simboliku ulice u kojoj sam se krila. Mislila sam da gradim sebe za nekoga ko će me voleti. Uvek sam gradila sebe za sebe, jer nisam imala izbora, ali i sebe za nekoga ko će me uvek voleti bez obzira na sve. On nije taj, znam. Kad to shvatiš, boriš se da poništiš to saznanje. Kada shvatiš da je tako, život ti postane kao moj. U pola 7 izjutra se pitaš ima li smisla bilo šta.

Jedan od retkih razloga zašto kao volim sebe, posle svega - posle tog osećaja koliko mu i nisam nešto zanimljiva iako on misli da jesam ali lice mu radi suprotno - bila je sveska u kojoj sam prevodila sve Morisijeve pesme. Prvo nepoznate reči, pa stihovi u celini. Napisala sam negde sitno da je to sveska za onoga ko me bude voleo i razumeo i posle 30. godine. Kao što sam u dnevniku zalepila najavu za koncert The HOUSE OF LOVE u Hali sportova (ja mislim) 20.aprila neke godine (pre nekih 18 godina). Moja mama se radovala kao i ja. Sve sam zapisivala. Za nekoga, jednog dana. Celog života kao da sam pisala svoje neko dečije zaveštanje. Ipak, za Njega nisam bila dovoljno dobra. I to je u redu..........."

Ognjenka Lakiccevicc

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam i ja tu svesku u kojoj pisem sve i svasta i nadam se da ce je neko jednog dana procitati i razumeti me (:

edit: Zapravo... Kako godine prolaze to postaju sveskE... A ja se sve manje nadam da ce me neko razumeti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sitnica
ja se prepadoh kad sam ovo gore prochitala...jer ima toliko toga mog i o meni... i po ko zna koji put...kad god mislim da se zaboravilo ono me sacheka iza prvog ccoshka... i mozhda nije Morisej nego Nirvana i mozhda nije zidicc nego jedno dvorishte,no... koncept je isti...sveske, nepoznate rechi, rechnici, Gradska biblioteka, koncerti kkna, van goga, eyesburna,kasete, Studentski, martinke, crni kaput (mamin), zapisivanja, pokushja da objasnim drugima neshto o sebi, pokushaj sebi da objasnim neshto o sebi, pokushaj da objasnim sebi neshto o Drugima, nerazum, jedna zatvorena vrata zauvek, pa onda "upoznavanje" josh nekih ljudi kasnije tokom studija koji su isto tako kao i ja...shto na forumu shto u offline rezhimu zhivota, neochekivani razvoj dogadjaja od 2004-2008,sms poruke koje sam chuvala ko zna zashto do pre mesec dana i chitala ih kasno noccu, nemoguccnost da sebe sagledam onakvu kakva sam zaista, listanje tih sveski i listova u koje sam ispisala sve prethodne godine, u koje sam pokushala da zapishem,ali sam ipak svesna da je to nemogucce jer su te godine mnogo vishe od obichnog lista papira, chitanje svega toga radi utvdjivanja sopstvenih greshaka i pokushaja sagledavanja sopstvenih kompleksa,vechito nezadovoljstvo iako za to nema "pravog" razloga, kao da sam napravljena da uvek budem pomalo nezadovoljna sobom chak iako znam da bi se mnogo ljudi menjalo sa mnom,perfekcionista koji nekad zbog detalja ne vidi celu sliku, jedno detinjstvo koje je moralo da se zavrshi chini mi se ranije nego kod ostale dece... i to chini mi se uglavnom zbog jedne osobe i nekih njenih postupaka...kad se jedno jutro probudish stariji xy godina...
hvala ognjenki! Citat:A ja se sve manje nadam da ce me neko razumeti...

hocce... vecc imash nekog..


i da, umalo da zaboravim..ni ja nisam bila dovoljno...

*

"Bilo je potrebno da budem razbijena u paramparčad da bih se ponovo sastavila, i zavolela svaki od tih komadića. Nisu svi komadići na broju, ali to je cena."

ognjenka lakiccevicc

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

".......Ili nađeš, ali si toliko devastiran da ne možeš da se daš, više nikad kao nekad jednom. Ovo drugo je gore. Niko se ne bavi nijansama više. Ljudi samo guše o nekim glupostima koje nikog jebeno ne zanimaju, zaboravili su na iskonske vrednosti, kao što su knjige, ljubav, večna sjebanost i topli sendviči."

soul sister but of course...


jesus, nije mi trebalo ovo sad....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"I sad, kad ja ne varam i kad sam samo tvoja i kad sam se potpuno otvorila do granica do kojih sam mislila da je nemoguce da de otvorim, cvrc, ja se predomislio. Ma nemoj.

..... sad sam HEART BROKEN. Totalno.


I pisempisempisempisempisem. Pisanje je sve sto umem da radim u zivotu. Ne kazem da to radim dobro (da ne ispadne posle da se hvalim), ponekad su mi neke stvari koje sam napisala neverovatno jake i prosto ne mogu da verujem da su izasle iz mene, a ponekad se bukvalno stidim od kolicine gluposti na papiru. (ili u Wordu. nekako sam navikla da svoj dnevnik qcam u Wordu.)

Oduvek sam imala problem sa emocijama i recima.
Previse sam emotivna. Srce je bukvalno sve sto imam. Zato sam prelako sklona povredama. Placem kad gledam Diznijeve crtace, potresam se zbog pasa lutalica na ulici i slicno.
Problem sa recima je sto ja ne umem da ih izgovaram. Ne znam da kazem sta osecam, pa to ti je. I onda uzmem i sve to napisem. Pisana komunikacija mi je oduvek odlicno isla. Kad je pricanje u pitanju, bagujem najstrasnije.

.........PA DA SE NOSITE OBOJE U TRI LEPE… SARGAREPE…


Inace, play lista za proslu nedelju mi je bila prilicno jednolicna. HIM i Linkin park, nekih 20ak pesama. Repeat. Od jutros mi se play lista sastoji od dve pesme Autoparka. Opet repeat. Mogla bih da ubacim jos nesto. Cisto u cilju da sprecim ispiranje mozga neprekidnim ponavljanjem dve pesme."
efekat kishe...

"neki ljudi ne smeju se sresti..."