Hasta la victoria siempre!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, provalili ste kome je ovo posveceno..
Pa, viva la revolution!!!



Ернесто Гевара де ла Серна (Ernesto Guevara de la Serna, Che) рођен је 14. јуна 1928. у месту Розарио, једном од већих аргентинских градова, у добростојећој фамилији. Иако је фамилија била аристократског порекла преферирала је социјалистичке идеје. Године 1947. Ернесто сусреће младу девојку по имену Берта Гилда Инфанте, познату под именом Тита. Тита је била чланица аргентинске комунистичке омладине и њих двоје ће касније постати нераздвојни пријатељи. Заједно ће читати марксистичке текстове и расправљати о актуелним питањима. Године 1948. Ернесту је 20 година и уписује се на студије медицине на универзитету у Буенос Аиресу. До марта положио је све испите из прве године медицинског факултета, у јуну полаже све испите из друге године, а у децембру све испите с треће године. Дана 1. јануара 1950. Ернесто креће на путовање северним аргентинским провинцијама и то на бициклу коју је прерадио у мали мотор. Тако стиже у Сан Франциско дел Чахар, близу Кордобе, где његов пријатељ Алберто Гранадо управља центром за оболеле од лепре. По повратку с тог путовања наставља студије с великим интересом за алергије, астму и лепру.

За време студија радио је као болничар на трговачким бродовима аргентинске националне трговачке поморске компаније. На тим путовањима обилази јужне обале Аргентине, Бразил, Венецуелу и Тринидад. У октобру одлучује да крене на путовање кроз Латинску Америку, заједно с Албертом Грандадом на старом Нортон мотоциклу од 500 cc. На том путовању 1. маја стиже у Лиму. Ту упознаје доктора Хуга Пескеа, перуанског научника и директора националног програма за лепру те истакнутог марксисту. Они неколико ноћи до раних јутарњих сати воде разговоре. Че ће те разговоре касније истаћи као веома важне у промени његовог става према животу и друштву. Тада одлучује да се врати у Буенос Аирес како би довршио студије. Путује теретним авионом преко Мајамија, где долази до техничких потешкоћа што одлаже лет за месец дана. Како би преживео ради као келнер и перач посуђа у једном бару. У редовној процедури провере странаца испитује га полиција и између осталог га питају да ли су његови родитељи комунисти.

Враћа се у Буенос Аирес 31. августа, а студије завршава почетком 1953. године. Након лекарског прегледа за регрутацију проглашен је неспособним. Потом одлази у Боливију, да би се након промене неколико земаља скрасио у Гватемали. Дана 7. јула поново одлази на путовање по Латинској Америци. С тог путовања пише својој тетки Беатрис: "На слици нашег вољеног друга Стаљина заклео сам се да нећу предахнути пре него та капиталистичка хоботница буде уништена". Године 1954. учествује у борбама против гватемалске владе, где се пријавио у санитет побуњеника и научио своје прве војничке вештине. Почетком 1955. године Че ради као доктор у болници у Мексико Ситију. У јуну сусреће брата Фидела Кастра – Раула Кастра, с којим ће се спријатељити.

Дана 24. јуна 1956. мексичка полиција хапси Чеа заједно са његовим кубанским пријатељима (међу којима је био и Фидел Кастро), а 3. јула новинска агенција УПИ објављује: "Аргентински доктор Гевара биће депортован у домовину због претпоставке да је учествовао у неуспелој завери против кубанске владе Фулгенсија Батисте". Бивши мексички председник Лазаро Карденас умешаће се у рад полиције како би одбранио кубанске револуционаре па су крајем јула Че Гевара и браћа Кастро пуштени на слободу. На слободи су у тајности наставили са својим револуционарним активностима. Дана 2. децембра група од 82 људи искрцава се на источној обали Кубе код места Лос Каyелос. Међутим њихов долазак је примећен и владине снаге крећу у потеру за њима. Револуционари се деле у мање групе.

Дана 5. децембра код места Алегђија дел Пино Че упада у заседу, бива рањен у врат али уз помоћ сабораца успева побећи у поља шећерне трске, да би 21. децембра Чеова група стигла на плантажу кафе где их је Фидел већ чекао неколико дана.

У јануару 1957. нападају касарну у месту Ла Плата. Била је то прва победа револуционара. У освит зоре првог дана нове године диктатор Батиста побегао је из земље. Након победе револуције Че 9. фебруара добија кубанско држављанство. Од јула до августа је на путу са службеном кубанском делегацијом, прво у Уједињене Арапске Емирате и Египат, гдје сусреће Насера. Потом одлази у Индију, Тајланд, Јапан, Индонезију и Пакистан. Поводом инцидента у Заливу свиња када су избегли Кубанци уз помоћ Американаца покушали срушити власт на Куби изјављује: "Ми имамо састанак с историјом и једноставно си не можемо допустити да будемо уплашени! Морамо задржати ентузијазам с којим смо кренули у борбу. Морамо градити фабрике левом руком, у десној руци држати пушку, а с обе ноге згазити црве".

Након убиства конгоанског председника Патриса Лумубе и доласка на власт диктатора Чомбеа Че у Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку изјављује: "Сви слободни људи света морају бити спремни на освету за конгоански злочин". Године 1965. Че одлази у Конго с групом кубанских субораца како би учествовао у тамошњим борбама. Годину дана касније (1966.) Че у највећој тајности путује у Хавану где се припрема за нову мисију у Боливији. Преко Москве, Прага, Беча и Бразила Че стиже у Боливију 3. новембра.

8. октобра 1967. код села Ла Хигера Чеа и његова два саборца заробила је боливијска војска. На место где су заробљени ускоро долази пуковник боливијске војске, Кубанац који ради за ЦИА-у. Он спроводи наређење са више инстанце и на лицу мјеста убија Чеа и његове саборце Вилија Кубу и Хуана Пабла Чанга. Боливијски војник је извршио наређење, али није могао гледати док је пуцао у њих.

Након Чеове смрти водећи светски листови понудили су 125.000 америчких долара за његов дневник. Дана 1. јула 1968. дневник је објављен на Куби и дистрибуиран је бесплатно. Садржај дневника изазвао је међународни скандал због начина на који су боливијска војска и Американци третирали ратне заробљенике.

Због своје мученичке смрти Че је постао планетарни узор многим младима, посебно 1960.-их и 1970.-их година XX века. Ернесто Гевара де ла Серна, или краће – Че, аутор је и две књиге:
* Герилско ратовање (1960.) и
* Епизоде из револуционарног рата (1963.).

Izvor wikipedia..