I'm on my way,
I baš me briga što me srećnom čine stvari male
I baš me briga što mi je istekla vozačka dozvola
I baš me briga što mi je istekao pasoš, a nemam pojma ni gde mi je stari,
I baš me briga što moram da se šunjam među belim mantilima
I baš me briga što mi seckaju godišnji odmor na sto parčadi
I baš me briga što sve mora da se kreči i farba
I baš me briga što su prozori prljavi, a trava neošišana
I baš me briga što ona i dalje laže trepećući okicama
I baš me briga što nisam naučila i neću da učim, niti da naučim da budem miloguznozujalo,
I baš me briga što neću da budem snob,
I baš me briga što su se sva ogledala pokvarila
I baš me briga što vreme leti
I baš me briga što su mi maznuli novčanik-ionako ga nosim za ukras
I baš me briga što sam toliko tolerantna,
I baš me briga što misle da sam naivna
I baš me briga što snaje po službenoj dužnosti ne vole svekrve i zaove
I baš me briga što samo orlovi lete gore visoko i sami, a vrapci dole, nisko i u jatu
I baš me briga što Mađarska nema more
Šta sam još ono htela da kažem da me baš briga…
Upomoć, potsetite me…
Za šta je vas baš briga, možda se tako prisetim…
Do tada,
