Citat:Kad jednom odes i odjavis se, tvoj grad se pretvara u zlu macehu koja te maltretira...
Koliko istine ima u ovoj recenici...
Ja sam 6 godina bila van Zenice i sad kad sam se vratila vise ne znam ni ko sam bila ni u sta se upravo pretvaram.
Svakodnevno me gledaju neprepoznatljiva lica onih koje sam nekad zvala prijatelji. Poznanici? NI tako ih vise ne mogu zvati...
Nisam kameleon da tako lako mogu reci: eh, sad cu se ovdje ponasati kao ljudi iz ovog grada, prilagodit cu se njihovom mentalitetu. Izgradila sam se kao licnost koju je tesko tek-tako saltati...
Bojim se samo momenta kada ni osobu u ogledalu vise necu moci nazvati ni poznannikom...
@DreamOn, razumem nostalgiju za kucom i BG. U leto '88. bila sam u Poljskoj i sanjala da bombarduju Beograd: stojim negde podaleko od grada, grad je zatvoren i vise se ne moze ni uci ni izaci iz njega, i posmatram eksplozije, svuda vatre i dim. I samo zelim da udjem u grad, da konacno stignem kuci. A u leto 2002. u jednom gradu na bugarsko-grckoj granici, idem ulicom i u jednom trenutku cujem "Moj Beograde, zagrli me..." Zaista ne volim ni Cecu ni narodnjake, ali tad mi je bilo milo sto cujem ovu pesmu u tudjoj zemlji.
Tesko je biti stranac u svom gradu.Zivis u njemu,a ne snalazis se.Jenostavno se sve promenilo.Nije patetika....ali .ljudi...sve se se promenilo .Nema vise one neke topline koju je grad imao.Urbanija....sve je posatlo plasticno,izvestaceno i jednostavno.....nasilono. Pre se znalo gde mirise pomrit,gde se kupuje pizza...gde ces da kupis kokice jer su dobre....gde ces na trenutak da nadjes svoje parce neba,sam ili sa nekim sa kim hoces da podels to...sta znam.........ili sam ja u nekom drugom svetu....pobrkao dimenzije? Upalis Tv ....utopija...prodavanje magle tipa mi i Evopa....onaj "peva" samo puca....kupuju se stvari skupe......a ja vracam se jednog jutra nemam pojma vise odakle,a kod Zelenog venca....baba prodaje cvece u 3 ujutru...Zamislim moju babu kako sedi na ulici i prodaje cvece...kako se otima za koru hleba iz kontejnera.....Strasno.....Odem kao popisan kuci..i zamislim se gde sam i kome posvetio kosti i zivot? Vodili te u svoje glupave ratove...ostavljao si dane i noci u glibu i blatu ko zna gde za cije "ideje"..sad ?....stranac u svom gradu...u pogresnom univerzumu......skroz pogresno mesto. Bombe,bombardovanej.tu se bar znalo ko ti je neprijatelj. Odakle dolazi sta,pogledaj sad.....Ko je kome neprijatelj? Star war in Bgd.....
A šta mislite o suštoj suprotnosti? Tipa "Ja sam rođen tamo na salašu, u ravnici kraj maloga rita, ljuljali me talasi Dunava, milovala Vojvođanska žita..."? A kad se nađeš na sred njive, čuješ lišće na povetarcu, cvrčke i ništa! Čuješ poneki traktor u daljini, vidiš iznad kukuruza dim traktora, ali je daleko. Igubi se... A kad se vraća opet ga čuješ. Dolazi i odlazi. I tako satima, iz dana u dan, godinama. Mir, tišina i spokoj. Nema gužve, niko nigde ne žuri, sve ide svojim tokom... I noću na selu, nema tu "zvuka ulice". Samo poneki lavež, samo ulična svetiljka svetli. Nema ljudi, spavaju. "Zvuk ulica" te probudi oko 5 - 6 ujutru, čuješ traktore kako ide na njivu. I tako, u krug. Smor pomalo, zar ne? Ali šta nije, život je takav. Ponavlja se i samo ponekad tokove prekine nešto drugo, nešto što se pamti (bilo dobro ili ne), ali onda, ajmo Jovo nanovo...
Mislim da mir nema cenu.Imalo ga je nekada i u gradu,ali sad ...davna proslost. Lepo je bilo kada si mogao da prosetas,da jednostavno ne naletis na neke nadobudne likove koji su umislili da su nesto i neko....mrzim mesta gde moram da sedim i osvrcem se ne bi li ko u tom trenutku rasciscavao svoje "racune' negde na ulici. Mrzim otrcane Barby fazone tipa...Strahinjica bana,Obilicev venac...Lepse mi je sedeti pod lipom negde u pravoj divljini,kao npr na Tari gde sam cesto,pod borom i jelom,ziveti mrino...mir...to nema cenu. Grad je postao kosnica gde samo gladni opstaju,velika riba jede malu i tako u krug....mrzim to...nema duse...nema tu vise duha...
naj kraca reka na svetu se uliva u Drinu kod brane Perucac......
@DreamOn: Mogu da se složim sa tobom. Danas u gradu (bilo kojem) nema više nikakvog mira. Jurcaju derani u džipovima ili nekim nabudženim kolima, svi negde žure, guraju se, laktaju se...
Iskreno, ja sam u BG-u bio svega par puta u životu i nije mi se svideo. Novi Sad sam oduvek voleo, mada polako i tu postajem sumnjičav. Nakon "došljaka" i ovaj grad se promenio. Poremećen je sistem vredosti i spokoja koji je vladao ovde desetinama godina... No, valjda će se i dotični civilizovati međ normalnim narodom. Valjda će većina ipak pobediti ovu sitnu manjinu i valjda će Novi Sad opet biti najlepši grad, ne samo u Srbiji već i u staroj SFRJ. Vreme će već pokazati.
A BG... Ne mogu da sudim, malo sam puta tamo bio. Nažalost, samo ružne reči odatle dolaze, kao što su: vlada, Velimir Ilić, Koštunica, ubostva, eksplozije... Itd, itd, itd.. Verujem da ima svojih lepota, samo su u senci ružnih ljudi i dešavanja, koji, kao po pravilu, izađu u prvi plan i zasene lepote...
