|
Danasnji dan,Sveti Trifun... (Za pravoslavni svet...) ''pomesan '' sa Svetim Valentinom (u katolickom svetu...).. me je asocirao na ovaj post o zaljubljenosti,koji je ostao nedorecen,pa posto smo naravno zaljubljeni i uvek zaljubljeni,red je da nesto malo progovorimo o tome...pa ako treba,i nesto malo vise...
A,zasto bas o tome? Pa zato,sto tragajuci za zaljubljenoscu, zelimo svome zivotu utrti put smisla svog postojanja!No,takav scenario,koji covek preferira, obicno daje rezultate samo privremenog kararktera.Ljubavni zanos nas obuzima,sve podredjuje sebi,daje snagu,zivot cini uzbudljivim...Medjutim...
Istinska zaljubljenost je veoma retka ,a jos je teze odrzati je.Lako prelazi u nesto drugo,nesto mnogo manje privlacno,manje podsticajno,kao sto je racionalno postovanje ili cisto sexualni dozivljaj,predvidljivo druzenje ili pak osecanje mrznje ,krivice ili samosazaljenja.
I sada pitanje ...:Zbog cega je zaljubljenost tako podlozna nestajanju?
Evo S.Micela...genijalnog i prerano nestalog psihoanaliticara...
Postoji,naravno mnostvo tumacenja i misljenja o ovom tako vaznom i esencijalnom pitanju...
-Zaljubljenost nestaje zato sto vreme i uspesnost na tom planu rade protiv nje.Na nju pozitivno uticu novina,tajanstvenost i opasnost...Svojstvo poznatosti joj ne pogoduje.Trajna zaljubljenost,dakle, predstavlja terminolosku protivurecnost...
-Zaljubljenost nestaje zato sto je pokrece sexualnost,a sexualnost je samo po sebi primitivna...U svom sirovom obliku pozuda nije privlacna stvar i tesko ju je uklopiti u ostala svojstva romanticne ljubavi,kao sto su postovanje i divljenje.Zato zaljubljenost obicno prelazi u prijateljstvo liseno strasti ili u cisto sexualni kontakt...
-Zaljubljenost nestaje zato sto se temelji na idealizaciji,a ona je ,sama po sebi,privid.Zaljubljujemo se pod uticajem maste...a vreme radi protiv zaljubljenosti,jer donosi stvarnost i neminovno otreznjenje.Tako se zaljubljenost obicno pretvara u trezveno postovanje liseno strasti ili u gorko razocarenje.
-Zaljubljenost nestaje jer se lako pretvara u mrznju..Ljudska psihologija ima i mracnu stranu i krhkost zaljubljenosti ne moze dugo da odoleva sili urodjene agresivnosti.Zaljubljenost je poput vatrometa u tamnoj noci,uzbudljiva,ali neizbezno prolazna.Mozemo se smatrati srecnim,ako,jednostavno,odrzimo medjusobno razumevanje.
-Zaljubljenost nestaje,zato sto se sve menja,a narocito ljudi...Tezimo trajnosti svojih medjusobnih odnosa,ali jedni druge neizbezno izneveravamo...Zivot je sam po sebi,u osnovi tragican i, na kraju, svi zavrsavamo izrazavajuci zaljenje zbog sopstvenih gresaka (krivica...) ili zato sto su nas drugi izneverilu...(samosazaljenje...)...
Nastojanja da shvatimo sustinu zaljubljenosti i sta je odrzava uvlace nas u mnostvo pitanja i misljenja u vezi sa mastom i stvarnoscu,istorodnoscu i razlicitoscu,telesnim i emocionalnim,ljubavlju i mrznjom,onim sto se moze i sto se ne moze kontrolisati,osecanjima dusevne patnje i krivice,sigurnoscu i rizikom.
Zaljubljenost je krhko i ugrozeno stanje duha...
Cini se da je ona jednostavno,prirodno ljudsko stanje,mada ona sama i njeno mesto u nasoj sveti i zivotu nisu nimalo jednostavni...
Biti zaljubljen isto je sto i izaci napolje da bismo videli kakvo je vreme...
Robert Krili
|
Potpuno, totalno, neobjašnjivo i nepopravivo... nebeski zaljubljena... bogovski omadjijana.
