|
Citat:ČETVRTAK, 19. JANUAR
Meni je ovo moje gradilište u kojem živim postalo jedna opsesija, jer sam ja shvatio da živim na idealnom mestu, u malom potkrovlju, koje ima i vodu i struju, u zgradi koja nije završena i koja će se graditi još ko zna koliko dugo, a jeftino je jer nema nikakvih komunalija i nema tv pretplate, i platiš samo onoliko koliko potrošiš, i niti sam ja prijavljen ovde, i niti je ta zgrada prijavljena bilo gde, pa tako da i ja i moje komšije živimo, a ne postojimo. Kao i ova naša zgrada koja je tu, a nigde ne postoji. I ja nekako osećam zahvalnost prema firmi koja gradi ovu zgradu, jer meni potpuno odgovora takva životna pozicija, jer je i jeftino i nema te nigde, a na svom si i niko ne može da te izbaci, jer nema odakle da te izbaci. I nikad se nisam osećao toliko pravim građaninom ovog mog grada, kao sada, tačnije, od kada sam se uselio u ovu zgradu. I ja sada ne mogu da napišem nikome svoju adresu, pošto je i nemam, niti neko može da me uznemirava telefonom, jer ga nemam, niti neko može da me nađe, kada mene, u stvari, i nema. Jer nema ni te zgrade. A ja živim u njoj svoj život. O, čoveče, koliko mi je samo vremena trebalo da se dokopam idealnog mesta za život u ovom mom gradu! Jer meni, ovde, ništa bolje od ovog ni ne treba.
Srdjan Valjarevicc
  
|
