|
Poslao: 25 Sep 2007 23:55
|
|
Citat:Recimo u situacijama kad je covek iziritiran salje negativne misli u okolinu.
Misliš šalje reči u okolinu ? Zato se treba boriti protiv misli,tj kad naiđu negativne ti udariš kontru u pozitivno.
To je ta stalna borba sa verom.
Moraš da razlikuješ loše misli koje našaptavaju demoni i tvoje loše misli.
Tj tek kada kažeš "da" misli koja ti stiže,tek onda je i zaista tvoja.
Eto u tom primeru sa gužvom u autobusu.
Čim ne krećeš da se boriš sa takvom mišlju ona narasta.
Evo ti poslanica sv.apostola Jakova
Citat:12. Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који га љубе.
13. Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога,
14. Него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара.
15. Тада жеља затрудњевши рађа гријех, а гријех учињен рађа смрт.
Nisi morao da čekaš da loša situacija prođe da se pomoliš.Jednostavno se moliš kad vidiš da stvari idu loše.
Sveti Teofan Zatvornik kaže da se noću možemo moliti najbolje psalmima kada se probudimo,a da nije neophodno da ustajemo na molitvu.Što znači između spavanja.
Ma kakve crne meditacije.Pročitaj tekst u odeljku za porodicu o sektama i transcendnetalnoj meditaciji.Lepo priča čovek koji je tamo bio.
Poenta je da imaš uvek mir u sebi,a ne samo tamo nekakvom meditacijom i samo tada.Mislim čista glupost.
Mir je mir,i ako ga imaš,imaš,nema tu trčanja u "stanje mira" jer to onda i nije mir,već samo prividno stanje koje te drži u zabludi da si u "miru".
|
|
|
Poslao: 26 Sep 2007 00:03
|
|
Da pomolih se u trenutku losem.
I bio sam nicim spolja (fizicki) iziritiran.
Kad ljudska slabost nagriza.
Nije bilo sukoba i svadje, ali su misli meni bile dovoljnje da se zapitam.
A tih sitnih losih situacija ima i previse. Svakako da se covek mora uciti strpljenju i da se suzdrzi u datom trenutku.
Nego ne shvati ono za meditaciju pogresno. Ja se samo ne zelim stavaljati u ulogi nekog ko ce odredjivati sta je ispravno. Vec time zelim istaci moje licno iskustvo.
|
|
|
Poslao: 26 Sep 2007 00:21
|
|
strpljenje je onaj krajnji ventil,treba se učiti tako da ne trpiš kao da si pred pucanjem,jer onda treba malo sveobuhvatnija promena,a ne samo trpljenje.
Pravoslavna crkva je rekla da meditacija nije dobra,i to je dovoljno.Postoje i detaljnija objašnjenja o tome,nije to neko "slepo" pravilo,kažem ti,samo treba naći i pročitati,jedan deo je u tom tekstu o sektama.
|
|
|
Poslao: 26 Sep 2007 00:45
|
|
Ne bi se zadrzavao na toj reci (meditacija). I to iz prostog razloga sto znam stav zvanicne crkve. U kom kontekstu se spominje i kako se dozivljava. Odnosno jasno mi je sta se time zeli opisati.
Meditacija je poznata i u hriscanstvu. Sad u kom obliku i na koji nacin nisam upoznat. Stvar je vise konteksta i principa koji se primenjuje.
Molitva je vrlo licna. Svaki covek je cudo za sebe. A ona (molitva) opet nije neki proces koji se moze kontrolisati ili nadzirati. Ocu reci manifestacije su brojne...
Ko sto rekoh zelja mi je da neke stvari malo priblizim.
Leonard nije neki potpis, ali i pored toga stavljam ga samo iza proverenog. Time ne zelim iskljuciti druga misljenja.
|
|
|
Poslao: 26 Sep 2007 01:32
|
|
Povratak na pricu 
Zaboravio sam da zadam neke parametre celoj prici.
Te noci sam spavao 4 sata. Ustao sam nesto pre 8 i nisam jeo sve do 11:30.
Sebe sam zatekao, naravno ocekivano, u izuzetno losem raspolozenju oko 11h u povratku kuci. Misli nisu presle granicu 'sta buljis', 'skini mi se...' - to je kad mi se neko pribije, 'koji smaraci', 'ma u tri lepe ... svi redom', ...
Znaci nista posebno. Ali sam imao potrebu, usled jake glavobolje, da prevazidjem trenutne teskoce, teskobe.
Znaci obicna svakodnevnica koju krasimo svi sa lepim  , jos kad bi to tako i bilo da je lepo. 
|
|
|
Poslao: 26 Sep 2007 10:38
|
|
svaka religija zivi od straha nam ljudskoga i upravo je tako i sacinjena da u svakom momentu te moze kuditi i pohvaliti...ona zivi od nasega straha prevashodno...
vidim da neki ne zele cuti rec meditacija kao da je to neko zlo medjutim ima je i pravoslavlje a zove se tihovanje...dakle isto je...
mnogi citiraju a verujem da mnogi pojma nemaju svrhu i cilj ali imate pravo sve...naravno verujte u sta hocete
mnogi su postali verski iskljucivi i fundamentalisti upravo zbog nerazumevanja...ali imate pravo da budete.....
uzivajte u svom bogu ili cemu hocete...
|
|
|
Poslao: 27 Sep 2007 17:15
|
|
Citat:Meditacija je poznata i u hriscanstvu.
Ja bih rekao da nije,osim ako Isusovu molitvu definišeš kao takvu.Moraš mi reći koji autor to tvrdi odnosno gde si to našao.
Evo teksta iz predgovora knjige "Казивања једног боготражитеља
свом духовном оцу"
Citat:Наше време се одликује потрагом за земаљским хлебом и задовољствима али истовремено и неким великим духовним немиром и глађу. Тај немир и глад се огледају у буђењу све већег интересовања за окултизам и магију, мистицизме разних врста и спиритистичка веровања. И никакво чудо: суви рационализам и сирови натурализам последњих времена, претворени код многих у свеважећу догму, спарушили су и сузили човекове видике и умртвили у њему осећање за безброjне таjанствене светове коjи круже у њему и око њега. Интересовање за мистицизме разних врста, коjи као по правилу воде порекло, посредно или непосредно, из браманске и будистичке Индије, није ништа друго до револт против тог осиромашења и полуослепелости европског човека. Та потрага за мистицизмом и мистичким веровањима прво се у толикој мери појавила на Западу, а у новије време многи индијски гуру, тј. духовни оци и учитељи, добијају све више присталица и код нас. При том се једино превиђа и заборавља.- да то ништа друго не значи него бекство од западног паганизма, — источном паганизму, обученом у чаролију мистерије и у привлачност новине! Јер оријентално значење и аскеза којом се надахњују ти нови „мистични" покрети на Западу и код нас, било да се ради о антропософијама, разним спиритизмима или о „трансценденталним медитацијама", у ствари је, како каже наш мудри Владика Николај, мислилац, мучење ни за рај земаљски ни рај небески, него за уништење живота, за престанак реинкарнације, за утрнуће и неосетљивост, за нирвану. Иза источног мистичког паганизма и новорођеног паганизма западне цивилизације као да се крије самоубилачка жеђ за обезличењем човека и његовим самоуништењем: тамо се тежи да се помоћу аскезе пређе у нирвану, овде да се помоћу уживања умре навек. Мистика знања, гнозе и пантеизма разних врста, као и мистика натурализма служе ту у ствари да сакрију од човека тај свој демонски самоубилачки садржај и
краjњи циљ. Нешто од тог и таквог мистицизма, са истим демонским самоубилачким садржајем, поседуjу у себи и многи од модерних покрета и идеологиjа, коjе на коначном самоуништењу човека зидају — „будућу" срећу човека!
У чему jе трагика тог лутања између чекића. и наковња свих тих наших тражитеља „мистичких" знања и искустава? — У њиховом стравичном забораву да живе и дишу на тлу освећеном и просвећеном светим пламеном Купине неопалиме, тј. пламеном вере православне у име Исуса Христа Сина Божјег, истинитог Бога и истинитбг вечног неуништивог човека. У њиховом превиђању или презирању свете пепељуге Цркве Православне и вековног мистичког искуства њених светих људи. Спавамо на духовним вулканима тајанственог огња у себи и у своjоj историjи, а тражимо да се огриjемо на огњиштима пуним дима и лажне светлости... „Казиваља jедног боготражитеља своме духовном оцу" носе у себи таj таjанствени огањ, коjи нам осветљуjе пут себи и своjоj духовноj прошлости. Од нас зависи да ли ћемо се и у коликоj мери ћемо се на њему огриjати и њиме просветлити.
To je inače knjiga koja govori baš o Isusovoj molitvi,sa osvrtom na Dobrotoljublje.
@tagore:kapiram da hoćeš da kažeš da je tihovanje,odnosno isihija nešto kao meditacija,ali to je stvar procene.Ne bih jedan pojam iz jedne religije tako lako "preklapao" pojmom iz druge.
|
|
|
Poslao: 27 Sep 2007 19:47
|
|
niti jednoj religiji ne dajem prednost nad drugom....razlike svakako postoje recimo hriscanski pogled je vertikala dok je budizam horizontala i upravo po tome vidimo i smisao zivota i jednih i drugih...u hriscanstvu su vernici u stalnom strahu od kazne i treba da strepe od bozije kazne dok na istoku se na to gleda drukcije...ne zelim reci da neka religija ima prednost vec da mnoge manipulisu ljudskim strahom...
|
|
|
Poslao: 27 Sep 2007 21:27
|
|
Citat:u hriscanstvu su vernici u stalnom strahu od kazne
Možda se nismo razumeli.Činjenica da u pravoslavlju odn hrišćanstvu postoji tvrdnja "početak mudrosti je strah Božji",ali to ne znači nekakav strah u smislu "slepog" podaništva,niti nešto slično.
Mislim,koliko puta smo mi išli po našim,pomalo sebičnim prohtevima,ne gledajući na Boga ?
Koliko puta nam je bilo teško da radimo ovo ili ono...
Na tvoje pitanje imam i jedan odgovor,ipak će Patrijah Pavle to mnogo bolje reći
Citat:Patrijarh Pavle:
Човек не може стићи наједанпут до врлине љубави; он мора да израста док дође до те највеће врлине. Кад дођемо до ње онда престаје све, онда више за праведника закона нема, он је надишао сваки закон, он чини више него што сваки закон може да учини. Дотле морамо бити макар трпељиви у односу према другим људима, схватати и поштовати њега као личност и његово мишљење, уколико оно није на штету општу. Ту је и држава да брани друштво од тих злочинаца којих је било увек и има.
Често нам приговарају материјалисти и атеисти да ми свештеници проповедамо смрт и да говорећи о страху од смрти, да нас смрт чека, држимо вернике у страху, као оно милиција што у страху од казне држи грађане у једном односу пристојном. Ево шта каже Свети Василије Велики: У духовном узрастању углавном су три ступња. Први ступањ је степен роба. У оно доба кад је живео Свети Василије био је робовски систем. Роб је био човек ухваћен у рату или човек купљен на пијаци, односно продан јер није могао да врати зајам који је неком узео и тај зајмодавац је имао право да га прода, и њега и његову породицу да би наплатио свој дуг. И онај који би купио тог роба био је власник тог човека, његовог живота и смрти; могао је да га убије и никоме не би одговарао. На духовном плану, вели Свети Василије Велики, на томе је степену роба онај хришћанин који из страха од пакла врши оно што Бог наређује. Не исплати му се да чини ма какве грехе хиљаду година, а после целу бесмртност да се мучи. То је тај први степен где човек ипак врши заповести, али мотив је тај.
Други је ступањ степен најамника. И у оно доба било је слободних људи који су за свој рад примали плату (ако имаш да ми платиш да ти радим, а ако немаш, нисам ја роб, тражи ко ће!) На духовном плану на том је нивоу онај хришћанин који жели да и у рају буде на вишем нивоу (нису ни у рају сви једнаки: зависи колико су се трудили и колико су доспели). То је други степен: тај је виши од онога првога, али није највиши.
Трећи је ступањ степен сина или кћери. Син извршује вољу очеву, не из страха од казне да ће га отац убити –није он роб, не из жеље да му отац плати – није он најамник, него из жеље да отац буде задовољан. Док она двојица стављају себе у центар (да ја не будем кажњен, да мени буде плаћено), овај не ставља себе него оца у центар. На духовном плану на том је нивоу онај хришћанин који из љубави према Богу извршује његове заповести, да Бог буде задовољан, такорећи. Нико не може доћи на тај степен док не пређе прва два. Колико ће се он бавити на оном првом, па на оном другом док доспе до трећег, зависи од њега.
Видите, ти материјалисти су приписали целом хришћанству да, уствари, ми заступамо робовски став (из страха од пакла), што, дабоме, апсолутно не стоји. Они свесно превиђају односно неће да схвате постојање трећег степена до ког треба сви да дођемо и онда ћемо вршити оно што Бог наређује, не из страха од казне ни из жеље за наградом.
|
|
|
Poslao: 28 Sep 2007 00:46
|
|
Dobro je ima razlika. Zivi smo i zdravi pa se lepo i raspravlja  
Nego kad bi sad vijao i preturao knjige da uporedim doslo bi se do nekih principa koji ne vaze samo u pravoslavlju. Mozda je metod i pristup drugaciji. No bitno je ono sto sam i ranije rekao imamo nesto prelepo u dvoristu i nije strasno videti sta je tamo daleko. Ali je grehota ne koristi ono sto ti se nudi.
No nisam alergican na naziv meditacija, jer je ona satavni deo nekih drugih vera. Mozda i nije tako bitno za ovu pricu. Ja cu se svakako vratiti na molitvu.
Dobro mozda sam poresio za pravoslavlje, ali znam da uopsteno u hriscanstvu ima perioda kad se monasi osame. Pa bi tu prava rec bila kontemplacija.
Uskoro vise od mene.
|
|
