Kafanska priča

• 5Ovo se svidja korisnicima: E.L.I.T.E., Dusan, Ričard, SlobaBgd, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aco ::

Ovaj Acin post me je podsetio na kafanu. Onu pravu domaću, lokalnu, sa kariranim stonjacima, pikado u ćošku, bilijar na sred "sale", par likova za šankom u izbledelim plavim odelima koji cepaju vinjak i pušu Drinu.

Pošto sam ja čovek, koji svaki dan ode u kafić ili kafanu, pročita novine, popije kafa + cedevita, eventualno nešto kratko ili ako ima drugara popijem i to pivo makar i na silu! Sad je zimsko doba, posle dugog putovanja s posla valja se i jednim kuvanim vinom zagrejati. No da ne dužim moju alkoholičarsku ispovest...


Imao sam prilike da sedim sa nekim od tih ljudi. Nikad ne bi reko za čoveka da može pravo biciklo da vozi, vazda je olešen. Izazvao me na bilijar. Maše rukama, maše štapom, al pogađa sve ko iz topa! Drugi ludak, živi kao najgori prosjak, grebe se za cigare i tu i tamo mu neko plati pivo, mnogo je komičan i onda ljudi i plate i nasmeju se. E onda vas navuče na tanak led... Igrajte šah sa njime! Može i kartanje. Pijan, al tačno zna koje karte imaš u ruci, valjda broji... Godine prakse.
Ima jedan pisac. Piše i danas. Nebrojano knjiga je napisao, pune mu sveske. Hoda okolo kao klošar. Čizme, dug mantil, u kafani se pije kafa i vinjak i priča sa stolicom pored ili radijatorom ili nekim predmetom. Puši i objašnjava tom predmetu nešto. Pisac je. Završio je škole i drži rekord u inteligenciji u jednoj gimnaziji... Pričao sam sa njime, nikakve gluposti nije lupao... A piše na mnogim jezicima manjina, dakle poznavalac gramatike i literature.


No, ima tu još nekoliko njih, da ne dužim. Dobri u pikadu, ping-pongu... Ali priča se svodi na isto. Isim životom žive. Poenta mi je u tome da, da li su ti talenti proćerdani? Mislim, svi komentarišu "eto kakav um, kakav talenat, a vidi kako živi". Pa reko, ja nisam nikakav talenat, um sam kakav sam, završio škole i mislim da sam solidan u svom poslu... Šta sad... To što sam okupan, obrijan i pristojnije obučen - više vredim?

A znamo i dosta glumaca i pisaca da su bili kafanski ljudi, boemi. Jel to za vas nekakva njihova mana? Proćerdan talenat? Ili se prosto potrefilo, da ti ljudi žive tim životom... Uglavnom su sami, većina i neoženjeni, neki razvedeni... Možda ih primećujemo u masi zato što su ipak ostavili neki "trag", dokazali nešto. A danas, pod njihove srednje-starosne godine, deca (ne njihova, nego klinci krenuli da izlaze) im se podsmevaju, ne znajući, kakvi su to ljudi i šta znaju i umeju...

Malo filozofska tema, malo kafanska, al eto, naterala me da vas priupitam, šta vi o tome mislite? Imate li vi takvog nekog u svom okruženju? Jesu oni proćerdani talenti i umovi ili... Možda smo i mi proćerdani, samo što možda ne živimo kao "klošari"?