Knjiga i film

2

Knjiga i film

Ne secam se nijednog filma koji je bio bolji od knjige po kojoj je snimljen.
Jedna od najboljih ekranizacija koje se mogu setiti jeste Gospodar Prstenova. Najlosija film It ( To ), nije ni blizu kvaliteta knjige.

dzon snezni ::Ne secam se nijednog filma koji je bio bolji od knjige po kojoj je snimljen.

Nisam ni rekao naravno to. Knjiga je knjiga i dozivljaj je citati sasvi drugi od gledanja filma 90 min

Tako je i Eragona uništio film. To je sjajna knjiga, ali je film išao previše u širinu... Pravi režiseri i scenaristi skrate, preoblikuju knjigu, pogotovou neku epsko-fantastičnog obima kako bi dobili lako svarljiv film... ovako je, npr to bio promašaj.
Ja lično, da sam producent, uložila bih u ekranizaciju nove knjige "Konstantinovo raskršće" - tako jednostavno i lako štivo, ali ponovo prenosi poruku i izlaže neke zanimljivosti vezane za Drugi svetski rat, kao da je stvorena da bude ekranizovana.

(nisam mogla da odolim da ovu temu (pardon, blog) ne oživim Mr. Green )

Hanibal LEktor knjiga je mnogo bolja...-Kad jaganjci utihnu to je film po knjizi?
Orkanski visovi-film mi je bolji

Ah, neko je oživeo moj jedini blog! Kad je već tako da se malo uključi i autor.

Prema mom dosadašnjem iskustvu najbolje ekranizacije knjiga su one rađene po romanima Džona Štajnbeka, ali ne sve. Cannery Row, Crveni poni i O miševima i ljudima su mi najupečatljivije ekranizacije knjiga, kao da sam ih ja snimao! Onako kako sam ih ja zamislio, tako su i snimljene. Verovatno je tako zbog samog stila pisanja. Štajnbek piše jednostavno, ne preteruje u opisivanju i ne ulazi preduboko u likove svojih junaka pa tako ne dozvoljava čitaocu da previše individualizuje pročitano.

Ipak, Istočno od raja i Plodovi gneva su predaleko od knjiga! Možda je razlog tome to što su ove knjige bile preobimne za kompletnu ekranizaciju pa su silom prilika iz filmova izbačeni neki delovi koji su se meni učinili veoma važni. Mada, taj razlog možemo uzeti u obzir kod filma Istočno od raja, ali Plodovi gneva je bukvalno otišao predaleko od knjige., tako daleko da je kraj potpuno promenjen. I to na nedopustiv način. Dok je u knjizi kraj totalno tragičan, u filmu je on bajkovito srećan i optimističan. Ovo se donekle može razumeti ako se uzme u obzir da je snimljen 1940. godine, u vreme kad se Amerika još spremala za ulazak u rat. Politička situacija uvek uslovljava politički korektne filmove pa je i Plodovi gneva silom napravljen takvim iako u samoj izvornoj ideji on ne bi trebao da bude takav. Postoji još jedna ekranizacija Plodova gneva (1991.) ali njega nisam gledao pošto ne postoji prevod za njega, a baš bih voleo. Čisto da još jednom uporedim knjigu i film.

Da li je neko čitao" Šindlerovu listu"Mislim da je to knjiga po kojoj je urađen film ili griješim?

dekao ::Koju bi knjigu voleli da vidite na ekranu?

Bez dileme: Borislav Pekic, Besnilo. Uh, kakva bi samo filmčina mogla da se po njoj snimi...

Citat:Borislav Pekić, BESNILO

PROLOG -- RHABDO VIRUS

Prodirući u živu ćeliju stranog tela, virus njenu sadržinu
zamenjuje svojom i pretvara je u fabriku za proizvodnju novih
virusa. Promene koje na taj način izaziva u životnoj sredini
ćelije neuporedivo su dublje i dramatičnije nego što se čovek sme
nadati ikad da postigne u svojoj.
Virus je najsavršenije stvorenje u kosmosu. Njegova biološka
organizacija nije ništa drugo nego mašina za proizvodnju života
u njegovom najčistijem smislu. Virus je vrhunac prirodne
stvaralačke evolucije.
Vrhunac veštačke je -- inteligentan virus. Tvorevina koja ima
formu čoveka a prirodu virusa, vitalnost virusa i inteligenciju
čoveka.
Simbioza virusa lišenog besciljnosti i čoveka oslobođenog
ograničenja vladala bi prirodom, kojoj oboje služe samo kao
đubrivo.
-- PROFESOR DR FREDERICK LIEBERMAN

Kad je u VIII pevanju Ilijade, kroz usta Ahejca Teukra, Homer opisao Trojanca
Hektora kao Kion lisitir (κύων λυσσητήρ) ili "besnog psa", čovek za Njega još nije
znao. Kad ga je, godine 1962, pod elektronskim mikroskopom prvi put ugledao,
imao je oblik metka, izdubljenog u podnožju, ispupčenog pri vrhu. Merio je 180
milimikrona po dužini, 75 u prečniku. Bio je trista miliona puta manji od
životinje u kojoj se rodio, šezdeset miliona puta manji od čoveka koga će ubijati.
Živeo je u kosmosu koji se zvao Neuron i bio pet hiljada puta veći od
Njega. Sve što živi, uostalom, bilo je od Njega veće. Ali ga ova nepravda nije
brinula. Jer -- bio je jači od svega što je živelo.
Bio je Čudo prirode, čije je poreklo obavijeno misterijom, kao i poreklo
svih čuda. Ali mu je delo bilo iznad sumnje i izvan nade. Pustošio je svoju
rodnu sredinu s podmuklom, svirepom, bolesnom bezobzirnošću, s kojom
čovek zloupotrebljava i razara svoju. Bio je ubitačno crno sunce svog kosmosa,
zapaljeno da bude sunce i svih ostalih.
Dok ih je progonio, čovek je Njegove pretke krio pod nevinim imenom
helične ribonukleoproteinske kiseline u lipoproteinskoj membrani i
glikoproteinskom plastu.
Za Njega u tom ratu nije bilo bojazni. Došao je na svet s drugim omotačem
koji još nije imao ime, ali kad ga dobije, znaće se da je neprobojan i neuništiv.
Jer, bio je MUTANT, prvi u svom soju.
Iako sam, nije se usamljenim osećao. Imao je usađen instinkt Velikog broja.
Za dvadeset četiri ljudska časa bilo bi Njegovih predaka 6 000, za devedeset šest
sati 200 000, za dve nedelje -- 20 000 000. Takvih kao On, za dvadeset četiri
ljudska časa biće 40 000 000. Njegovim razmnožavanjem carevala je progresija
koja se gubila u neizračunljivoj beskonačnosti. On će tada biti već ko zna gde.
Putovaće kroz mikrokosmos kao što čovek putuje kroz makrokosmos. Lutanja
će ga voditi kroz mesta s tajanstvenim imenima, kao što su za čoveka današnjice
gorje Hindukuš, pustinja Karakum, prašume Amazona, i kao što bi, da mu je
trajanje obezbeđeno, za čoveka sutrašnjice bile magline Andromede, sazvežđe
Aldebarana, zvezda Proxima Centauri. Njegove kosmičke luke biće Nervus
sciaticus, Amonov rog, Cerebellum, Hyppocampus, salivarna glandula. Njegov
transgalaktički put -- Kičmena moždina. Njegov cilj -- Mozak.
Svuda gde bude prolazio, svetovi će se preobražavati u kataklizmi
strasnijoj od svakog zemljotresa koji je još od Postanja pogodio Planetu.
Svuda gde bude prolazio predavaće strah, mržnju, bes onima koji budu
imali nesreću da od Njegovog dodira odmah ne polude. Poludelima će predati
saznanje u čiju prirodu niko nikad neće moći da pronikne.

Opet će biti ono za šta je stvoren i što mu je oholi uzurpator prirode --
Čovek, na kratko osporio: najopasniji, najmoćniji, najnemilosrdniji stvor u
Vaseljeni, nedokučivoj uniji svetova, kojoj je pripadao i Njegov Neuron. Rođen
da umre tek kad ostane sam, kad ne bude više smrti od koje bi mogao živeti.
Ovoga puta čovek mu se ne može odupreti. Mogao bi to jedino Aresteus,
sin Boga Apolona, ali se u stare bogove više ne veruje.

Zato je mirno krenuo da ispuni sudbinu -- da mori i umre.


Ovo nije književnost, ovo je hirurgija, tako precizno čovek piše...

zen ::Ovo nije književnost, ovo je hirurgija, tako precizno čovek piše...
Unapred znam da mi se taj film ne bi dopao. Baš zato što knjigu mnogo volim. Confused

A meni je Pekićevo "Besnilo" baš nekako filmično. Nisam njegov fan pa bih verovatno dobro podnela neki dobar psiho-triler ili kako se to već stručno zove. Mr. Green

Film "300" mi se uopšte nije dopao za razliku od knjige.

Nekad mislim da bih volela da vidim dramsku ekranizaciju "Travničke hronike", ali bez postmodernističkih kerefeka, izmeštanja konteksta radnje i sl. - dobru dramu sa istorijskom rekonstrukcijom ambijenta, kostima, događaja i sl.

Film "Derviš i smrt" je, čini mi se, to i postigao, ako se izuzme muzika - muzika me iritira u tom filmu.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 432 korisnika na forumu :: 10 registrovanih, 1 sakriven i 421 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ALBION101, Bane san, bato3, dragoljub11987, goxin, lelemud, Miskohd, Taso, Voivoda, zlaya011