Poslao: 08 Feb 2011 19:09
|
offline
- Brok

- Moderator foruma
- Mihajlo Bogdanović
- Linux driver - fighter - warrior
- Pridružio: 04 Maj 2005
- Poruke: 3208
|
Malo je naslov grubo postavljen.
U takvom sisitemu stvaranja programa, alata i samog sistema sa kernelom i ne može se pričati o pojedinačnoj zasluzi.
Ali verujem da svako od Vas ima nekog svog favorita kojeg barem malo izdvaja od ostalih.
Da vidimo prvo ko bi mogao da se nađe u najužoj, top, listi.
Ričarda Stolman (Richard Stallman) - osnivač Free Software Foundation i GNU projekta ...
Linus Torvalds (Linus Torvalds) - napisao i objavio kernel za Linux ...
Brus Perens (Bruce Perens)- tvorac definicije Open Source, ranije bio na čelu razvojnog tima za Linux distibuciju Debian ...
Erik Rejmond (Erik Raymond) - jedan od tvoraca definicije Open Source, takođe nezvanični portparol Open Source pokreta, autor brošure "Katedrale i bazar" (The Cathedral & the Bazaar) ...
Lari Ogustin (Larry Augustin) - takođe jedan od tvoraca definicije i pokreta Open Source, izvršni direktor SugarCRM ...
Frenk Heker (Frank Hecker) - objavio otvoren kod Netscape preglednika, danas radi za neprofitnu Mozila Fondaciju (Mozilla Foundation)
Brajana Belendorf (Brian Behlendorf) - osnivač Apači grupe (Apache Group) kasnije Apache Software Foundation, jedan od glavnih programera aplikacije Apač Web Servera (Apache Web server) ...
Ken Tompson (Ken Thompson) - jedan od glavnih tvoraca UNIX OS-a ...
Donn Seeley, Mike Karels, Bill Jolitz, i Trent Hein - grupa developera koja je radila na FreeBDS-u ...
Bil Gejsts (Bil Gejts) - osnivač Majkrosoft korporacije (Microsoft Corporation) i modela vlasničkog softvera ...
Možda će nekom biti čudno zadnja ličnost na ovom spisku, ali da nije bilo njega i njegovog delovanja u pravcu vlasničkog softvera verovatno da Linux OS nikada i ne bi bio napisan. Mada bi po toj logici ovaj spisak mogao da bude daleko duži. U svakom slučaju, ovaj spisak naravno nije čak ni približno konačan i ko zna koliko bi trebalo vremena da se on oformi. Tu su hiljade i hiljade programera i hakera koji su dali svoj doprinos Linuxu ... ako Vaš favorit ne postoji na listi Vi ga dodajte.
Ili bez obzira dopunite spisak ako je neko po Vama neopravdano izostavljen, a suguran sam da ima takvih imena.
Da se izjasnim.
Svi nabrojani, osim poslednjeg, su "ugrađeni" u Linux OS i tu nema nikakave priče.
Meni lično je najbliža Stolmanova priča, tj. filozofija.
Tačno je da je negde ta priča čak i utopistička ali i pored toga dosta toga iz njegovog GNU manifesta i dan danas perfektno radi.
Izvolite, Vi ste na redu.
|
|
|
|
Poslao: 08 Feb 2011 22:09
|
Najzasluzniji je onaj ko je dao najvise para . Bez para sva ova prica bi bila bla, bla i kojesta . Neprofitna organizacija ova, neprofitna organizacija ona, fondacija ova, fondacija ona, sve dzaba, slobodno i na tacni, a sve imaju na stotine ( neke i hiljade ) visokostrucnih programera koji rade za ogromne novce, direktore, menadze i ko zna sta jos sve ne. A odakle pare za sve to? Ko to placa? Eeee taj / ti koji to placaju, ti su zasluzni za razvoj Linuxa, jer da nije njih, ne bi bilo ni razvoja kakvog ga danas znamo .
|
|
|
|
Poslao: 16 Mar 2011 02:30
|
Ja se ne bih upuštao u detaljniju analizu ko jeste ili nije zaslužan. Ali bih samo da napomenem da se često zaboravlja da je Linuks prvobitno napisan na Minix-u. Minix je bio "jefitini" klon Unixa koji je dolazio uz Tanenbaumovu knjigu o dizajnu operativnih sistema. Minix nije značajnije uticao na dizajn Linuksa (čak su u samom početku Tanenbaum i Linus imali prepriku oko samog dizajna Linux kernela), ali je omogućio Linusu da razvija svoj Unix klon na nečemu što je jako blisko pravom Unixu. Minix je danas open source i predstavlja jedan od retkih Unix klonova sa vrlo niskim hardverskim zahtevima. Mada njegova kompletnost nije na nivou Linuksa, FreeBSDa ili drugih poznatijih besplatnih (i open source) Unix klonova (ili sistema izvedenih iz neke od verzija Unixa), Minix jeste vrlo upotrebljiv OS.
Vrlo brzo je Linuks "prerastao" Minix i postao OS koji je počeo da privlači pažnju. 1994 ili 1995 (samo par godina nakon prve verzije), Linuks je već počeo da se koristi i u korporativnom okruženju. Između 1996 i 2000, u Linuks vode su ušle mnoge velike kompanije. Od 1999. i kod nas je počelo da se priča o Linuksu i u, prvo, računarskim časopisima, a zatim i u mainstream medijima. Recimo 2003. je izašao veliki članak u magazinu Vreme o ulasku Microsofta na naše tržište. U istom broju je postojao i članak o Linuksu kao alternativi. Danas se s vremena na vreme srećemo sa pominjanjem Linuksa i u dnevnim novinama i gotovo svako zna ili je čuo za taj Ubuntu.
|
|
Poslao: 17 Mar 2011 11:51
|
Bocke, ne pomenu GNU Hurd ni u jednoj rečenici.
Vidi se odmah kojoj školi pripadaš.
Imam jedno pitanje, GNU Hurd je distribucija bolje reći operativni sistem sam za sebe. Nije mi jasno kakve veze ima ili je imao recimo Debian sa GNU Hurd-om.
|
|
|
|
Poslao: 13 Avg 2011 08:56
|
najzasluzniji za linux os su , zapravo, njegovi korisnici. Zasto?
kad ne bi bilo korisnika, kreatori ne bi imali za koga da ga prave. Mi, obicni ljudi smo ti, koji testiraju njihove poduhvate, koji hvataju, prijavljuju ili mozda cak i ispravljaju greske koje su se javile prilikom koriscenja sistema. Mi smo ti koji reklamiraju Linux gde god da krenemo i kad god se pokrene slicna tema. Mi smo ljudi, zbog kojih Linux postoji i zbog kojih na 100 000 ljudi imaju posao koji rade iz ljubavi.
|
|