Krajiška Poema

• 1Ovo se svidja korisniku: angelika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

КРАЈИШКА ПОЕМА

Ми смо Срби Крајишници,
што живесмо на граници
Цареви су нас довели
јер смо били борици смели.

Граничари, ми смо били
Ратове смо ми водили
Наша беше гран’ ца цела
Ту правили куће, села...

Направисмо куће, села
У сред шума, поред врела
Направисмо и градове
Поред река, сасвим нове...

Наше шуме, наша врела
Лепотом би свет занела
Крајина је њено име
Крај границе царевине

Слушили смо верно цара
Аустријског господара
Беше тако вековима
Ратовасмо са Турцима

Ко зна где би Турци били
да нас нису поставили
Поставили на границу
све за цара и царицу.

* * *

Првог рата, ми схватимо
да туђину, ми служимо
Послаше нас на Србију,
Италију, и Русију...

Нисмо хтели Русе бити
А ни Србе покорити
Прелазимо оној страни
Јер су ближи нашој грани.

Нестала је царевина
Та Германска творевина
Словени се одвојише
Краљевину оформише...

Настала је Краљевина
Наша нова отаџбина
Мислили смо: нема рата!
Нема више брат на брата!

* * *

Другог рата ми схватисмо
Да ми браћа сада нисмо
Фашисти нас нападоше
А Хрвати издадоше

Хрватске су зле усташе
Клали редом Србе наше
Геноцид су спроводили
Само да би сами били

Хрватску су одвојили
Државу су прогласили
Границе су утврдили
И Крајину присвојили

Ми смо Срби Крајишници
тада били прогнаници
За нас беху само јаме
И усташке оштре каме!

Бранисмо се таквог рата
Било с нама и Хрвата
Комунисти они били
Судбу с’ нама поделили...

Били јесмо партизани
Водио нас Тито, знани
Петокраку, носили смо
Комунисте, следили смо

Због тих наших комуниста
Оста’ земља опет иста.
Републике оформише
У Хрватску, нас ставише.

“Крајина ће у Хрватску
Републику нашу братску!“
Рекоше нам комунисти
Прве вође, реформисти.

Мислили смо, па нека је,
нема рата, слобода је!
Важно да је земља цела
Није важна та подела...

* * *

Године су тако прошле
Нове власти онда дошле
На власт дошли нови људи
Других мисли, других ћуди.

Хоће они да се деле
Неће они земље целе
Донели нам шаховнице,
Фашистичке тробојнице?!

Себи пушке набавише
Српски народ убијаше
Крајишнике хапсе, туку
Донели су силу муку.

Опет теже старој сили
Сав су народ завадили
Србе они не признају
Свуд их редом нападају.

Фашизам су обновили
Старе јаме отворили
Све што ј’ Српско смета њима
Прете смрћу, прогонима...

Опет борбе, опет битке
Сад гледамо и губитке.
Српски народ убијају
прогоне и протерују…

Ми смо Срби Крајишници
Тако опет прогнаници
Морамо се сад бранити
И Крајину одвојити

Наше гран’це сви знамо
Мора да их уцртамо
До њих власт да буде наша
Без царева и усташа!

Пријатеље, признаћемо
И заједно живит’ ћемо
Не морамо бит’ држава
Ал’ тражимо своја права!

Право наше на Крајину
У уставу покрајину
То је сада наша жеља
Због царева, “пријатеља”!

Аутор: O. Јовићев
Писано: 15.04.1992.