|
Poslao: 13 Avg 2009 11:05
|
offline
- dva lica
- Građanin
- Pridružio: 27 Avg 2008
- Poruke: 233
|
kaže mi Taca, bio je na plaži, sijed i oženjen, još uvijek zgodan...čula sam da ga zovu Petar, sjetićeš se...Eeee, pa što sa tim? Pa bila si zaljubljena u njega, a on se oženio? Eeee, pa što? Nisi valjda očekivala da će me čekati čitavog života. I ne sjećam se tog lika, ali uopšte. I da sam bila zaljubljena ne vidim zašto nisam bila sa njim, ali uzaludna je sva priča sa njom, jer je tvrdoglava.
Ona drži slike nas drugarica kao u herbarijumu, ispresovane i u kupaćim kostimima iz osamdesetih godina, misleći da smo iste one djevojčice, luckaste i vesele. Misli da mi i dalje vladamo svijetom, ako ne svijetom, onda bar jednim dijelom obale u periodu od 15. jula do 15. avgusta. I dalje ljetuje na tim mjestima i izgleda nije jedina, jbt. svi se vraćaju, prije ili kasnije na plaže svoje mladosti, uzaludno tražeći svoj jedri mladi lik u odsjaju stakla na plažnom baru.
Možda je srećna što tako misli. Samo se pitam vidi li ona da naša djeca trčakraju okolo, da polako zauzimaju svoje društvene pozicije i da nas gledaju kao čudake kad počnemo da pričamo da smo i im imale mladost. Majke su samo majke, rođene kao takve i takve će da umru!
Ali godi mi kad s vremena na vrijeme zaista shvatim da je ona duboko i dobrano zaglibila u jednoj sekvenci prošlog vremena i da mogu da je pitam za svaki detalj, kao da je juče bilo. Naročito za garderobu i momke, tu dobija posebnu inspiraciju.
I nema veze što su likovi zgodnih frajera sad sjedokosi muškarci, sa načetim prostatama i hipotekama, u njenim očima oni igraju odbojku na plaži po čitav dan, a uveče se spremaju za lude provode. Da ne spominjem dobar broj umrlih, poginulih, ubijenih.
I iako grubo razgovaram sa njom, jer ja tome kao, ne pridajem nikakav značaj, smijem se, srećna sam jer izgleda u njenoj glavi ja imam svoj najljepši odraz i mogu ga dobiti u svakom momentu, na moj zahtjev, sa detaljnim opisom dana, sata, društva i atmosfere.
Moj privatni vremeplov, sa bojama i mirisima.
E sad, ima još nešto, ima naknadno izmijenjeno sjećanje, ubijeđena sam u to, zna da promijeni aktere nekog događaja za čas, ali i to mi je slatko...čudno...heh.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Avg 2009 21:29
|
|
Predivno svaka čast za temu.  Dugo se rešavam da postavim tako nešto,al onda pomislih,zastani,zakoči a ti si baka.A ponekad sada naravno u ovim godinama kada je sve monotono svaki dan se vrtim oko istih događanja,ručak spremanje(ne tako često)dočekaj supruga,mama hoćeš li pričuvati Nataliju8(unuku),može,li spavati kod tebe....... 
Kako da ne,sve ja to postižem,ali u tom postizavanju,bocne me nemogu reći svakodnevno,ali u poslednje vreme prilično često  sećanja,mladost,Bože,zar je moguće,tek tako prisetim se ili neka drugarica nazove "e, znaš da sam srela u gradu,ispred Matice Srpske L.....S........," i pa ..razgovarali smo.A ja spominje li me,aha,pitao je ,ma šta ima da pita,sreli smo se pre trinaest godina,a jesi li ga videla na televiziji,na otvaranju jedne izložbe,ma jesam i šta .Pa dobro ne ljuti se neću ti više ni spominjati.
Da li sam postala detinjasta,jer ova malena već spominje neka imena mališani,aman zar je to već to vreme.
@dva lica,dugo te nebejaše,i evo sada poklonila si nam nešto tako lepo nevino čega svi možemo da se prisećamo,naravno svako na svoj način,zavisi kakva je mladost bila.  
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2009 08:35
|
|
Ja svog umalo ne zgazih na pješačkom, ja se zaletila, a on baš namjerio da pređe....umalo da mi cvrkne. 
Leleeee, rekli bi da je namjerno. Trebalo bi postaviti neki znak: bivši na putu, pazi kako voziš!
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2009 09:10
|
|
tetka_danuska ::Predivno svaka čast za temu. Dugo se rešavam da postavim tako nešto,al onda pomislih,zastani,zakoči a ti si baka.A ponekad sada naravno u ovim godinama kada je sve monotono svaki dan se vrtim oko istih događanja,ručak spremanje(ne tako često)dočekaj supruga,mama hoćeš li pričuvati Nataliju8(unuku),može,li spavati kod tebe.......
Kako da ne,sve ja to postižem,ali u tom postizavanju,bocne me nemogu reći svakodnevno,ali u poslednje vreme prilično često sećanja,mladost,Bože,zar je moguće,tek tako prisetim se ili neka drugarica nazove "e, znaš da sam srela u gradu,ispred Matice Srpske L.....S........," i pa ..razgovarali smo.A ja spominje li me,aha,pitao je ,ma šta ima da pita,sreli smo se pre trinaest godina,a jesi li ga videla na televiziji,na otvaranju jedne izložbe,ma jesam i šta .Pa dobro ne ljuti se neću ti više ni spominjati.
Da li sam postala detinjasta,jer ova malena već spominje neka imena mališani,aman zar je to već to vreme.
@dva lica,dugo te nebejaše,i evo sada poklonila si nam nešto tako lepo nevino čega svi možemo da se prisećamo,naravno svako na svoj način,zavisi kakva je mladost bila.
hvala tetka dano, znači nikad nećemo ostariti, zar ne?
Je li svačija mladost lijepa ili ja umišljam da je moja naljepša...djetinjstvo recimo ne pamtim kao nešto izuzetno i sinoć gledam neku seriju (ja sam klasični mediokritet  , citiram banalne dijaloge iz serija, no eto, domaći smo ovdje, što bi se reklo) dakle kaže on: sve može da se preboli u životu, baš sve i ružno djetinjstvo i grozne greške, ama baš sve, samo je važno preživjeti...uh, moram da se složim, jer kad preživiš, onda slažeš uspomene, red lijepih red ružnih, stvarno je važno preživjeti 
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2009 13:38
|
|
secanja i uspomene su sasvim ok, susreti sa ljudima koji su bili dragi su prijatni, sve ostalo je........ ne bih ni stare plaze, ne bih ni mladje godine. mladi smo koliko je srce mlado, zivi dok prihvatamo zahteve vremena koja dolaze. te strasne brojke godina koje umeju da poremete coveka kad uvidi da mu se neke sasvim nove misli motaju po glavi jesu prirodne s jedne strane, ali nisu bas prijatne. zato je vazno slusati novu muziku, citati nove knjige, gledati nove filmove, upoznavati nove ljude, pricati i sa mladjima od sebe, a da ne govorim o... otkud je tetka dana "stara" kad se bakce s nama po netu, bori da savlada tehnologiju, prica s nama. nema sanse da ostari. duh je duh. al i telo se podmladjuje s ovim novim vremenom. pa ko vezbe, ko plasticnu hirurgiju. bitno je da se moze. 
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2009 13:52
|
|
Silija ::secanja i uspomene su sasvim ok, susreti sa ljudima koji su bili dragi su prijatni, sve ostalo je........ ne bih ni stare plaze, ne bih ni mladje godine. mladi smo koliko je srce mlado, zivi dok prihvatamo zahteve vremena koja dolaze. te strasne brojke godina koje umeju da poremete coveka kad uvidi da mu se neke sasvim nove misli motaju po glavi jesu prirodne s jedne strane, ali nisu bas prijatne. zato je vazno slusati novu muziku, citati nove knjige, gledati nove filmove, upoznavati nove ljude, pricati i sa mladjima od sebe, a da ne govorim o... otkud je tetka dana "stara" kad se bakce s nama po netu, bori da savlada tehnologiju, prica s nama. nema sanse da ostari. duh je duh. al i telo se podmladjuje s ovim novim vremenom. pa ko vezbe, ko plasticnu hirurgiju. bitno je da se moze.
ma znaš šta silija, ne volim ni ja ovaj imperativ mladosti i sindrom Bambi žena koje nikad ne odrastu (da ne spominjem Petra Pana, koji čuči u svakom, skoro svakom, muškarcu) ja volim svoje godine i želim da ih nakupim što više i ne moraš biti vala uvijek ni mlad dušom ni vitalnog tijela, ne moraš, ljudski je da se umoriš i da ostaraš, sve ostalo je silovanje prirode. Il' imaš dobru genetiku, il' nemaš, pa neke cure izgledaju ko bake, neke bake ko cure, neko nema duha ni na maturi, a neko ga ne gubi ni u pelenama za odrasle. Ali moramo priznati kategorije kao što su: mlad, zreo, star...
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2009 14:18
|
|
Citat:Ali moramo priznati kategorije kao što su: mlad, zreo, star...
pa, priznajemo.  al granice se pomeraju. sve mi se cini da zrelo doba danas pocinje sa 50, a starost sa 80. posmatrajuci vitalnost ljudi. a ko zna sta ce biti za sledecih dvadesetih godina! zamisli da se zivotni vek produzi na 150 g. recimo. adolescenti do 40-e
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2009 14:25
|
|
Silija ::Citat:Ali moramo priznati kategorije kao što su: mlad, zreo, star...
pa, priznajemo. al granice se pomeraju. sve mi se cini da zrelo doba danas pocinje sa 50, a starost sa 80. posmatrajuci vitalnost ljudi. a ko zna sta ce biti za sledecih dvadesetih godina! zamisli da se zivotni vek produzi na 150 g. recimo. adolescenti do 40-e
...mislim, najviše mrzim kad ljudi kasno sazru, a rano omatufe što je česta pojava, ali nije poenta tvoje priče u ovome, čisto morah da izbacim iz sebe ovu opservaciju, o kratkoći zrelog doba, koje je najbolje, po meni u životu čovjekovom.
Adolescent sa 40...iiihhhhhaaaaaa, ima ih i sad, vjeruj mi, nego mi postovi sasvim slučajno mirišu ženskim šovinizmom, jače je od mene...tako da je sreća što pojedini ne žive 150 godina, jer bi bilo patetično vidjeti muškarca u punoj snazi od svojih 100 godina, kako ima mladu ljubavnicu od 40 godina i brza kola
|
|
|
Poslao: 30 Avg 2009 18:57
|
|
Napisano: 30 Avg 2009 18:34
Silija ::Citat:Ali moramo priznati kategorije kao što su: mlad, zreo, star...
pa, priznajemo. al granice se pomeraju. sve mi se cini da zrelo doba danas pocinje sa 50, a starost sa 80. posmatrajuci vitalnost ljudi. a ko zna sta ce biti za sledecih dvadesetih godina! zamisli da se zivotni vek produzi na 150 g. recimo. adolescenti do 40-e
hahahhah ..Silijaaaaaaaa...kod nekih nikada ne zapocne,mislim zrelo doba......hahahha
adolescenti...ma ima ih i sa 50 i 70...aaaaa Ma''vucemo'' mi nasa doba..sto duze...misleci da cemo tako prevariti vreme...(Imala sam skoro vremesnog pacijenta koji obavezno'' ulece trceci'',dok decak pre njega zabezeknuto ga osmotri prepadnuvsi se,....a jaaaaaaaa ...Zamalo se ne srusih ...od ''smeja''...)...
Hej,Silija...vreme je mudro i lukavo...ne dozvoljava nam da se previse ''opustamo''..prati nas u stopu...
Dopuna: 30 Avg 2009 18:57
dva lica ::Silija ::Citat:Ali moramo priznati kategorije kao što su: mlad, zreo, star...
pa, priznajemo. al granice se pomeraju. sve mi se cini da zrelo doba danas pocinje sa 50, a starost sa 80. posmatrajuci vitalnost ljudi. a ko zna sta ce biti za sledecih dvadesetih godina! zamisli da se zivotni vek produzi na 150 g. recimo. adolescenti do 40-e
...mislim, najviše mrzim kad ljudi kasno sazru, a rano omatufe što je česta pojava, ali nije poenta tvoje priče u ovome, čisto morah da izbacim iz sebe ovu opservaciju, o kratkoći zrelog doba, koje je najbolje, po meni u životu čovjekovom.
Adolescent sa 40...iiihhhhhaaaaaa, ima ih i sad, vjeruj mi, nego mi postovi sasvim slučajno mirišu ženskim šovinizmom, jače je od mene...tako da je sreća što pojedini ne žive 150 godina, jer bi bilo patetično vidjeti muškarca u punoj snazi od svojih 100 godina, kako ima mladu ljubavnicu od 40 godina i brza kola
Ma...neko rece, Dva lica da si ''kraljica blogova'',ma istina je zaista...tvoji blogovi su tako puni zivota i duhoviti... pravi biseri ...ali,uvek me zasmejes do bola....''muskarac u punoj snazi od 100 godinaa. ...hhahahaha,ma nisam sigurna da pojedini uopste osete snagu u bilo kojem zivotnom dobu... ...danas su zene'' te snagatorke..''(Ma,muski samo kukaju...)...
Ulovila sam pre neki dan tv pink ..pa videvsi neke nase vremesne ''pevacice'',''u tripu adolescentkinja... (''mlade ljubavnice''),zgranuh se nad istinitoscu tvojih misli...sve od 58...a''mlade curice''... izdadose ih ne brza kola,nego ljubav prema kocijama...
Dva licaaaaaaaaaa
|
|
