|
Poslao: 16 Jan 2009 10:55
|
offline
- dva lica
- Građanin
- Pridružio: 27 Avg 2008
- Poruke: 233
|
nešto sam naučila  doduše kasno...
Evo, kako i šta.
Već neko vrijeme nisam ubica za posao, ne fajtam se, ne pravim se pametna, ne radim (što me malo onespokojava).
A vidite šta se dešava...
Direktor stalno dolazi kod mene po savjet, razmjenu mišljenja, razgovor.
Ja uglavnom ćutim, pogleda zamućenog od buljenja na MC forum, moj privatni mail i još par "favorites". Nervozno ga slušam i jedva čekam da ode...
On kaže: što misliš....blalabla...akcija....cijena kapitala.....obrt....partneri...promet.....blelelelel.
Ja:(vrlo rijetko prokomentarišem): njnjnjonj.... mhm....aha...muuuu....
On: odlično, slažem se sa tobom, idemo tako!!!
No tu nije kraj, sazove kolegij, na kome kaže: Evo gospođa D i ja smo odlučili da ....blalalalalablalala....to smo NAS DVOJE smislili, da li se slažete?
E sad, kad sam bila elokventna, preduzimljiva i inventivna, na prethodnom poslu, isto sam vodila debate sa direktorom, ali sam ja govorila, on slušao.
Kad završimo, postignemo dogovor i on izađe pred kolektiv, sa svim mojim idejama koje prepiše sebi, mene ne spomene ili me nešto bocne ili izktritikuje...
Nisam svjesno i namjerno došla do ovog "statusa", ali ljudi, zar to nije žalosno?
Zar niko ne voli da čuje argument, da posluša iskustvo, da cijeni trud i rad???
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2009 20:05
|
|
@ dva lica
Na žalost, imao sam dovoljno prakse da shvatim kako Srbija funkcioniše, što si gori, to su bolji, što si bolji to te više gaze... Kratko, tužno, ali istinito.
|
|
|
Poslao: 17 Jan 2009 18:12
|
|
@dva lica,ja iz iskustva,velikog:obično se mnoge stvari kasno shvate,al to je tako,morala si odmah na startu,čim si primetila da te ,kako ih već sad zovete:gazde,šefovi,menađeri....koristi iole tvoje znanje,MORALA si da rekneš koju oštru pa majku mu zar u 21 veku neko da koristi tvoju pamet,znanje umeće,ili kako već sad to zovemo,MORALA si to odmah naplatiti.  Nije nikad kasno,  da sada sve to naplatiš.Znam ja u kakvom ludom vremenu živimo.svi se bojit otkaza,pa zato i ćutite  Sama se moraš od danas pa nadalje boriti za svoje tj.da te više poštuje,a naravno i nagradi,ne samo da te hvali.......jer od hvale se ne živi,reci to tvom (recimo direktoru).  Još bi ja tu mogla al da neispadnem ,znaš...al samo oštro ubuduće.  
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2009 15:07
|
|
Wraith ::@ dva lica
Na žalost, imao sam dovoljno prakse da shvatim kako Srbija funkcioniše, što si gori, to su bolji, što si bolji to te više gaze... Kratko, tužno, ali istinito.
to je to. Nažalost.
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2009 15:09
|
|
tetka_danuska ::@dva lica,ja iz iskustva,velikog:obično se mnoge stvari kasno shvate,al to je tako,morala si odmah na startu,čim si primetila da te ,kako ih već sad zovete:gazde,šefovi,menađeri....koristi iole tvoje znanje,MORALA si da rekneš koju oštru pa majku mu zar u 21 veku neko da koristi tvoju pamet,znanje umeće,ili kako već sad to zovemo,MORALA si to odmah naplatiti. Nije nikad kasno, da sada sve to naplatiš.Znam ja u kakvom ludom vremenu živimo.svi se bojit otkaza,pa zato i ćutite Sama se moraš od danas pa nadalje boriti za svoje tj.da te više poštuje,a naravno i nagradi,ne samo da te hvali.......jer od hvale se ne živi,reci to tvom (recimo direktoru). Još bi ja tu mogla al da neispadnem ,znaš...al samo oštro ubuduće.
Ma kasno je za mene, ovo iskustvo i saznanje na žalost slučajno i kasno stekoh, a neću i ne mogu da se mijenjam. Dođe i mojih pet minuta, tj. ne prolazim loše, jer sam vrijedna i ozbiljna, malo mi znače i kuđenja i hvaljenja, ja sebi sudim, oduvijek čini mi se najstrožije...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jan 2009 22:58
|
|
privukli su me tvoji blogovi, jer sam, čitajući ih, imala neodoljiv utisak već proživljenog.
"Zar niko ne voli da čuje argument, da posluša iskustvo, da cijeni trud i rad???"
Voli, ali samo ako niste konkurenti, a na istom ste nivou znanja, sposobnosti i svega što je bitno za posao, operisani od zavisti i sujete, a uz to ste i kao karakteri isti ili slični.
Obe smo imale istu nesreću. Naletala si na pretpostavljene i kolege manje stručne i manje sposobne od tebe. Bojali su te se, jer si ih ugrožavala svojim znanjem, sposobnošću, energijom. Svest da su po kvalitetima tvoja slaba senka, stvarala je u njima zavist i otpor prema tebi, jer homo hominem lupus est! Uzalud ti trud, jer dva loša ubiše Miloša, a kićenje tuđim perjem im je specijalnost. Onog trenutka kada si iz nekih drugih razloga sklopila korice i počela da bivaš nepročitana knjiga, prestala si da ugrožavaš one druge, koji su ipak svesni tvojih kvaliteta, svoje nesigurnosti i činjenice da im tvoje znanje treba kao sigurnost njihovoj nesigurnosti.To moraju čuvati da bi im ga neprestano davala, da ne odeš, jer ko vredi ima alternative! Tako se stvara iluzija jednake vrednosti nejednakog! Kažeš, došlo je tvojih pet minuta.Odlično, ako je u istoj firmi!U mojoj firmi mi manje vredni nisu dali ni stepenik da se popnem, vukli su me na dole neznalice i nesposobnjakovići i zauzimali ono što im ne pripada uništavajući sve čega se dotaknu. Izdigla sam se iznad toga i otskočila na sam neki drugi vrh.
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2009 09:50
|
|
nevena nevene ::privukli su me tvoji blogovi, jer sam, čitajući ih, imala neodoljiv utisak već proživljenog.
"Zar niko ne voli da čuje argument, da posluša iskustvo, da cijeni trud i rad???"
Voli, ali samo ako niste konkurenti, a na istom ste nivou znanja, sposobnosti i svega što je bitno za posao, operisani od zavisti i sujete, a uz to ste i kao karakteri isti ili slični.
Obe smo imale istu nesreću. Naletala si na pretpostavljene i kolege manje stručne i manje sposobne od tebe. Bojali su te se, jer si ih ugrožavala svojim znanjem, sposobnošću, energijom. Svest da su po kvalitetima tvoja slaba senka, stvarala je u njima zavist i otpor prema tebi, jer homo hominem lupus est! Uzalud ti trud, jer dva loša ubiše Miloša, a kićenje tuđim perjem im je specijalnost. Onog trenutka kada si iz nekih drugih razloga sklopila korice i počela da bivaš nepročitana knjiga, prestala si da ugrožavaš one druge, koji su ipak svesni tvojih kvaliteta, svoje nesigurnosti i činjenice da im tvoje znanje treba kao sigurnost njihovoj nesigurnosti.To moraju čuvati da bi im ga neprestano davala, da ne odeš, jer ko vredi ima alternative! Tako se stvara iluzija jednake vrednosti nejednakog! Kažeš, došlo je tvojih pet minuta.Odlično, ako je u istoj firmi!U mojoj firmi mi manje vredni nisu dali ni stepenik da se popnem, vukli su me na dole neznalice i nesposobnjakovići i zauzimali ono što im ne pripada uništavajući sve čega se dotaknu. Izdigla sam se iznad toga i otskočila na sam neki drugi vrh.
malo mi je lakše kad vidim da ima sličnih "slučajeva" 
Mada trenutno sa rezignacijom gledam neke stvari, očigledne i pročitane, kako bi se reklo. Možda ne rezignacija, nego neki laki prezir, ako tako mogu reći.
A što se tiče tvog pitanja, da li je mojih 5 min došlo u istoj firmi, i jeste i nije.
Evo kako, kad sam napustila stare gulikože, rekli su mi: čuvamo tvoje (vrlo visoko pozicionirano) mjesto, kad god odlučiš da se vratiš, ako ti ne bude dobro tamo, vrata su ti uvijek otvorena ovdje. Jeste da sam ja taj vratar koji je dugo visio i otvarao razna vrata, teška i blindirana, ali znam da se nikad ne bih vratila, i znam da bih voljela da mi se nadaju do kraja svijeta
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2009 19:47
|
|
[ Jeste da sam ja taj vratar koji je dugo visio i otvarao razna vrata, teška i blindirana, ali znam da se nikad ne bih vratila, i znam da bih voljela da mi se nadaju do kraja svijeta [/quote]
Dva lica, ti si srećna žena, ukoliko iz tebe ne govori gorčina! Imam tu nesreću da sam svoj posao neizmerno volela, terao me je da učim, učim i mnogo učim iz svih mogućih sfera, sretala sam i bila u kontaktu s ljudima raspona "od kraljevića do prosjaka", od ministara, političara, preko običnog sveta do mafijaša, danas nisam znala gde ću biti sutra, svakim danom širila svoje znanje i vidike, od svakog naučila po nešto! To je draž tog posla koja mi nedostaje: dinamika, dinamika! Vratila bih se na to radno mesto, ali isključivo pod drugim uslovima: da se sklone zalutali iz tog okruženja, da merilo napredovanja ne budu veze ili pripadnost, već znanje i sposobnost, da posao bude materijalno nagrađen. Izgleda da ću se načekati.
U svakom slučaju, otišla si kao pobednik, tebi to treba da je satisfakcija, a njih neka boli!
"Nikad nemoj da se vraćaš
kada u svet jednom kreneš,
nemoj da mi tepaš,
nemoj da mi oćeš-nećeš!"
|
|
