Matorcima

• 12Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Srki94, posebna, juba, Brano, Lav_staford, KlinkaPalacinka, Mila_90, MilenaNS, Dusan, Acid_Burn, Red_star_girl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kasno u noć, negde oko tri da vas ne lažem dok pišem baš, zvoni meni mobilni telefon. U krevetu i onako bunovan jer sam zadremao u dnevnoj sobi gledajući neki dosadan film ŽKV Dam-a, primetim poznati broj. Javim se i sa druge strane slušalice začujem duboki, zabrinuti glas mog oca. - Alo klinac gde si? - Evo me kući, spavam. Što? - Ma idi u djavola. Dobro, spavaj. - Šta se desilo ćale reci mi? - Ma sada mi preko radio veze javili, nekog mladića od dvadesetak godina pretukli na mrtvo ime i prezime. Kažu da ima opekotine i da izgleda kao da ga čopor vukova napao. - Opa, i ti si sad kao zabrinut da nisu mene tukli? - Ne, zabrinuo sam se da ti neko nije seo na pogrešan nerv i da si ponovo napravio neku glupost. Spavaj some.

I tako, već širom otvorenih očiju odlazim u pravcu šporeta da potražim ostatke kafe. Iz moje sobe istrčava moja majka. - Ako mamu ti tvoju, ako! Tako ti i treba kad se kačiš. Još više zbunjen i uplašen pitam je – o čemu se radi? - Šta ćeš? Ma ubila sam onog skota. Kog skota sunce mu poljubim kad mi soba bila prazna... Ulazim u sobu a na stolu mog kompjutera stoji puna piksla pikavaca i otvorena igrica Angry Birds. Keva je konačno ubila zlog majmuna...

I tako, pojure me noći na neki svoj čudan put kada mi dodje da se zahvalim nekoj višoj sili i da istu tu silu zamolim da jednog dana moji roditelji započnu razgovor sa mnom rečenicom- sine znaš, ti si usvojen zapravo...

Divno je biti vaš sin...