Matriks

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razlupana ogledala ne zaslužuju da vise na zidu.
(nema me više na toj slici.)

Sedim na brdu i sve se to ne događa meni.
Učili su me da prezirem ispovedni ton
ali danas reči zastaju u grlu.
Pišem na dlanu arheološku studiju
o minumum dva sveta
koja su zgasla u nekoj dalekoj zvezdi.
Crne rupe se šire mojim krvotokom
stvarajući jedno veliko Ništa
i ja znam da sam postala malokrvna
od jedne bivše zvezde.
Ja sam Biolog.
Ja proučavam lišajeve
koji svojim telom crtaju kartu
iz koje iščitavam nanose vremena.
Ja sam Beduin.
Ja sam Dorćolac.
Prepešačila sam put od Tebe do Sebe i
nisam se umorila.
Ja mogu da volim za Troje i
žedna sam čistog neba.
Boli me raskvašeni sneg.
Ne treba mi naratologija
ni terorija proze da bih ispričala priču.
Ja imam olovke i bojice
karmine i naliv pera
i kožu punu ožiljaka
koji čekaju disertaciju.
Ja sam videla kornjače koje
donose kišu u mom kupatilu
jedne zime
i znam kako je to kad su ti
trepavice
slepljene od blata tuđeg (ne)osećanja.
Meni ne treba objašnjenje
ni korektivna hirurgija.
ja neću više da živim u čekaonici.
treba mi samo čaša čiste vode
sklopljene kazaljke
i skriveni link za ulazak u jedno novo vreme.