|
|
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 14:28
|
|
Pa ne znam...nisam sigurna da je bas tako.Recimo da je to je misljenje nekih,ali ne bih se slozila da tako razmisljaju osobe koje imaju bar malo pameti.Mozda gresim...Ajde ljudi kazite vase misljenje,bas me zanima!
Dopuna: 26 Okt 2006 14:28
Stvarno tako mislis Peco?
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 14:44
|
|
Neko moje dosadasnje iskustvo ide u prilog ovoj teoriji...
Da bi bio primecen, moras da imas nesto sto ce privuci paznju.
Pogled nije dovoljan... iako bi trebao da bude... jer u pogledu moze da se prepozna ta 'duhovna svetlost'.
No, svestan sam da zivimo u svetu materijalista... pa me ne cudi sto je to tako naopako.
Ima naravno izuzetaka, samo ih treba naci 
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 15:05
|
|
Izgled i novac su nažalost postali toliko važni kod procene i prihvaćanja drugih da je to užasno,sto je na zalost istina takodje sam imala neka iskustva kao i Peca.
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 15:08
|
|
Moj, dakle - pristrasan - primer kazuje da je ovo tačno... I nije kinta u pitanju.
Iako smo svi mi 'pametni' i 'svesni pravih činjeničnih vrednosti' - uvek deo naših misli konta: ''Aha, a što ja ne bih imao/la nekog lepog/imućnog pored sebe, moguće je..?!'' Ostavljamo rezervu za ono svesno, a ako nas strefi nešto iznenadno tj. neprlanirano - posustajemo da zadovoljimo moralno ispravnu tezu koju znamo, naravno, nadajući se onome željenom i planiranom... Mašta igra ogromnu ulogu... a mašta je uvek ispoljavanje sopstvenih želja, potraživanja sa kojima bismo bili neverovatno zadovoljni; mašta je uglavnom nešto lepo, zamalo idealno...
Osim toga, duhovnost i unutrašnja lepota/čistota su vrednosti koje se postepeno otkrivaju i savladavaju, ne trenutno dojmljive karakteristike...
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 15:38
|
|
Netacno.
Nikad, ali nikad status nije odredjivao moje upoznavanje sa ljudima. Mene privlaci taj pogled, sto ga Peca spominje, a ako pogled nije moguc za upoznavanje ili prepoznavanje, onda citam rijeci ili ono sto je izmedju njih napisano.
Jednom sam zapisala:
"When someone walks up to you, with the finest intentions of introducing them self to you, what do you see?
A person. A man or a woman. Youngster or not so young persona.
But before you actually meet them, you look for something. In the eyes, in the speech, maybe in the way they handle them self’s so you can get a better idea of them. How do you decide if you’re going to talk to them or not? What is that breaking point for you? How many times you thought of some past experiences and asked your self for another chance to try and do things differently. So many times, there is no another chance. First impression is all you got. So help me God, I’m goanna do my best."
A i ovo:
Prepoznavanje
Kako mi odlucimo da li je neka osoba pametna, zanimljiva (po nekim nasim mjerilima)?
Kako se to odluci da li je novo upoznata persona dostojna naseg vremena, interesovanja ili paznje?
Jednom sam cula interesantno razmisljanje na ovu temu, koje kaze:
"Jer svako novodesavanje je ili upoznavanje ili prepoznavanje, odnosno susret je ili prvi ili drugi prvi."
Sto ce reci da se, ponekad, upoznavanje desilo mnogo prije nego su se dvije licnosti u stvari prepoznale. Ko zna, mozda ima istine u tome. Meni je samo interesantno recimo to prepoznavanje. Za razliku od upoznavanja, prepoznavanje ima neku posebnu draz u otkrivanju osobe slicne samome sebi. Da li je u pitanju samo druga osoba sa slicnim ili istim interesima, jos jedan romantik, sanjar ili samo davno izgubljeni drug (kojeg nikada nismo imali) a sada je tu za nas, sve jedno je. Kako se samo ljudi sporazume cak i preko interneta. Osjete se na daljinu. Znaju. Nije parapsihologija u pitanju. Mislim da je to ona neka tanka nit koja ima cudnu moc. Koliko ljudi ima sa istim razmisljanjima kao sto je nase vlastito, samo se nije pruzila prilika da se dvije doticne osobe sretnu i podjele ta svoja razmisljanja. A kada se to desi, ni jedno ni drugo nece moci da vjeruje da postoji jos neko kao on/ona.
Ali da, desava se. Svaki dan neko otkrije nekoga. Svaki dan taj neko tome nekomu ostavi osmjeh na licu. Zar zivot nije pun iznenadjenja?!
"The worst prison would be a closed heart."
Znaci da je sve u nasim rukama ... "
Par "najboljih" drugarica koje imam sam upoznala u skoli. Jedna je jos od obdanista, jedna je iz osnovne skole a jedna je iz srednje skole. Tad nisam ni znala sta je korist. Postale smo najbolje drugarice jer smo imale nesto zajednicko, a to nesto nije bio interes u materijalna dobra.
I onda jos jednom:
... You may say I'm a dreamer ..."
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 15:48
|
|
Citat:Ella
Nikad, ali nikad status nije odredjivao moje upoznavanje sa ljudima.
To je tvoje misljenje,i moje naravno ali da li to vazi za druge?
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 17:10
|
|
life ::Citat:Ella
Nikad, ali nikad status nije odredjivao moje upoznavanje sa ljudima.
To je tvoje misljenje,i moje naravno ali da li to vazi za druge?
Tacno tako life, samo moje misljenje.
Pa neces moci doci do jedinstvenog odgovora. Sve jedno ko da se javi i ostavi misljenje, samo ce biti njegovo misljenje. I da neko iznese podatke sa posljednjeg izbora za "Moralnost" opet ce biti onih koji misle drugacije.
A ima ih ...
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 19:15
|
|
Mislim da sam vec negde na forumu pisala,ali tako puno sam bila razocarana u ljude,zbog povrsnosti,netolerantnosti,predrasuda pa i zbog teznje materijalnim stvarima kao necemu primarnom..I tako se prijatno iznenadila kada sam dosla na forum i shvatila da jos uvek postoje dobri,lepi u dusi ljudi,puni razumevanja ,a bez ikakve potrebe da dobiju nesto za uzvrat!
Misljenja ce uvek biti podeljena..Tako i treba biti!Ali nema sanse da se neko javi,bude hrabar,stane iza sebe i prizna da je njegov zivot teznja iskljucivo materijalnom zadovoljstvu,ako takvih ima!Da li je dalje on svestan da je to lose i ako jeste da li radi na sebi da to ispravi?E to me interesuje..
|
|
