Moj mali Linux-kutak

• 2Ovo se svidja korisnicima: Taxista, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Conky under Lisa




Conky screenlet radi super na Mate-u.

Screenshot:



- Instalacija:

Citat:sudo apt-get install conky-all curl hddtemp lm-sensors python-statgrab


- Detekcija senzora:

Citat:sudo chmod u+s /usr/sbin/hddtemp
sudo sensors-detect

//na sva pitanja odgovoriti sa Yes.


- [dodatno] Download boja: [url=https://www.mycity.rs/must-login.png

Raspakivanje i instalacija:
//uci u folder gde je sacuvana arhiva
Citat:tar -xvzf 92328-conky_colors.tar.gz
cd conky_colors
make
make install

- Sa text editorom otvoriti skrivenu datoteku .conkyrc unutar Home direktorijuma
Pobrisati sav tekst te datoteke i paste-ovati sledeci:

Citat:# Use Xft?
use_xft yes
xftfont DejaVu Sans:size=8
xftalpha 0.8
text_buffer_size 2048

# Update interval in seconds
update_interval 1

# This is the number of times Conky will update before quitting.
# Set to zero to run forever.
total_run_times 0

# Create own window instead of using desktop (required in nautilus)
own_window yes
own_window_transparent yes
own_window_type override
#own_window_hints undecorated,below,sticky,skip_taskbar,skip_pager

# Use double buffering (reduces flicker, may not work for everyone)
double_buffer yes

# Minimum size of text area
minimum_size 182 0
maximum_width 182

# Draw shades?
draw_shades no

# Draw outlines?
draw_outline no

# Draw borders around text
draw_borders no

# Stippled borders?
stippled_borders 0

# border margins
border_margin 5

# border width
border_width 1

# Default colors and also border colors
default_color white
#default_shade_color black
#default_outline_color white
own_window_colour white

# Text alignment, other possible values are commented
#alignment top_left
alignment top_right
#alignment bottom_left
#alignment bottom_right

# Gap between borders of screen and text
# same thing as passing -x at command line
gap_x 30
gap_y 49

# Subtract file system buffers from used memory?
no_buffers yes

# set to yes if you want all text to be in uppercase
uppercase no

# number of cpu samples to average
# set to 1 to disable averaging
cpu_avg_samples 2

# number of net samples to average
# set to 1 to disable averaging
net_avg_samples 2

# Force UTF8? note that UTF8 support required XFT
override_utf8_locale yes

# Add spaces to keep things from moving about? This only affects certain objects.
use_spacer none

TEXT
SYSTEM ${hr 2}
${goto 6}${voffset 6}${font OpenLogos:size=22}u${font}${goto 36}${voffset -18}${pre_exec cat /etc/issue.net} $machine
${goto 36}Kernel: ${kernel}
${hr 2}

${goto 6}${font StyleBats:size=16}A${font}${voffset -4}${goto 32}CPU1: ${cpu cpu0}% ${alignr}${cpubar cpu0 8,60}
${goto 6}${voffset 4}${font StyleBats:size=16}A${font}${voffset -4}${goto 32}CPU2: ${cpu cpu1}% ${alignr}${cpubar cpu1 8,60}
${goto 6}${voffset 4}${font StyleBats:size=16}g${font}${voffset -4}${goto 32}Memory: ${mem} ${alignr}${membar 8,60}
${goto 6}${voffset 4}${font StyleBats:size=16}x${font}${voffset -4}${goto 32}Disk: ${diskio}${alignr}${diskiograph 8,60 F57900 FCAF3E}
${goto 6}${voffset 4}${font StyleBats:size=16}j${font}${voffset -4}${goto 32}Swap: $swapperc% ${alignr}${swapbar 8,60}
${goto 4.5}${voffset 2}${font Poky:size=15}y${font}${voffset -6}${goto 32}HDD temperature:${alignr}${color #FCAF3E}${exec hddtemp /dev/sda -n --unit=C} °C$color
${goto 6}${voffset 4}${font StyleBats:size=16}q${font}${voffset -4}${goto 32}Uptime: ${alignr}${uptime}
${goto 6}${voffset 4}${font StyleBats:size=16}k${font}${voffset -4}${goto 32}Processes: ${alignr}$processes ($running_processes running)
${goto 7.5}${voffset 4}${font Poky:size=15}a${font}${goto 32}${voffset -10}Highest: ${alignr 13}CPU${alignr}RAM
${goto 32}${voffset -5.5}${hr 1}
${voffset -1}${goto 32}${top name 1} ${goto 124}${top cpu 1}${alignr }${top mem 1}
${voffset -1}${goto 32}${top name 2} ${goto 124}${top cpu 2}${alignr }${top mem 2}
${voffset -1}${goto 32}${top name 3} ${goto 124}${top cpu 3}${alignr }${top mem 3}
${voffset -1}${goto 32}${top name 4} ${goto 124}${top cpu 4}${alignr }${top mem 4}

Time & Date ${hr 2}
${font Arial Black:size=26}${alignc}${time %H:%M}${font}
${alignc}${time %A, %B %d, %Y}

HDD ${hr 2}
${font Poky:size=16}y${font} ${voffset -5}File System
${voffset 4}${fs_free /}/${fs_size /} ${alignr}${fs_bar 8,60 /}
${font Poky:size=16}y${font} ${voffset -5}Home
${voffset 4}${fs_free /home}/${fs_size /home} ${alignr}${fs_bar 8,60 /home}

Network ${hr 2}
${if_up wlan0}
${font Poky:size=14}Y${font}${goto 32}${voffset -8}SSID: ${wireless_essid wlan0}
${goto 32}Signal: ${wireless_link_qual wlan0}% ${alignr}${wireless_link_bar 8,60 wlan0}
${voffset 4}${font VariShapes Solid:size=14}q${font}${goto 32}${voffset -6}Up: ${upspeed wlan0}${font} ${alignr}${upspeedgraph wlan0 8,60 F57900 FCAF3E}
${goto 32}Total: ${totalup wlan0}
${voffset 4}${font VariShapes Solid:size=14}Q${font}${goto 32}${voffset -6}Down: ${downspeed wlan0}${font} ${alignr}${downspeedgraph wlan0 8,60 F57900 FCAF3E}
${goto 32}Total: ${totaldown wlan0}
${voffset 4}${font Poky:size=13}w${font}${goto 32}${voffset -8}Local IP: ${alignr}${addr wlan0}
${goto 32}Public IP: ${alignr}${execi 3600 wget -O - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] | tail}
# |--ETH0
${else}${if_up eth0}
${voffset -13}${font VariShapes Solid:size=14}q${font}${goto 32}${voffset -6}Up: ${upspeed eth0}${font} ${alignr}${upspeedgraph eth0 8,60 F57900 FCAF3E}
${goto 32}Total: ${totalup eth0}
${voffset -2}${font VariShapes Solid:size=14}Q${font}${goto 32}${voffset -6}Down: ${downspeed eth0}${font} ${alignr}${downspeedgraph eth0 8,60 F57900 FCAF3E}
${goto 32}Total: ${totaldown eth0}
${voffset -2}${font Poky:size=13}w${font}${goto 32}${voffset -4}Local IP: ${alignr}${addr eth0}
${goto 32}Public IP: ${alignr}${execi 3600 wget -O - [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] | tail}
# |--PPP0
${endif}${else}${if_up ppp0}
${voffset -13}${font VariShapes Solid:size=14}q${font}${goto 32}${voffset -6}Up: ${upspeed ppp0}${font} ${alignr}${upspeedgraph ppp0 8,60 F57900 FCAF3E}
${goto 32}Total: ${totalup ppp0}
${voffset -2}${font VariShapes Solid:size=14}Q${font}${goto 32}${voffset -6}Down: ${downspeed ppp0}${font} ${alignr}${downspeedgraph ppp0 8,60 F57900 FCAF3E}
${goto 32}Total: ${totaldown ppp0}
${voffset -2}${font Poky:size=13}w${font}${goto 32}${voffset -4}Local IP: ${alignr}${addr ppp0}
${endif}${else}${voffset 4}${font PizzaDude Bullets:size=12}4${font}${goto 32}Network Unavailable${endif}${endif}

- Pokrece se kucanjem komande "conky" u terminalu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Brok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

GIMP





Danas mi je zatrebalo malo graficke obrade. I to nesto u stilu ovih tetovaza (kao na klipu ispod), trebalo je da neki logo prilepim na sliku, tako da bela boja bude transparentna. A da oba sloja dodju do izrazaja, onako kako zelim.




Naleteo sam na ovaj klip. Stvar je prilicno jednostavna:

- Ucita se "maticna" slika
- Ucita se logo
- Logo se kopira i zalepi u maticnu sliku
- Koriste se jednostavni alati: scale, move, rotate - za odredjivanje velicine i pozicioniranje
- Kao Layer mode se izabere Multiply (transparentnost logoa se podesava pomocu Opacity)
- move tool se koristi i da se logo "usidri".


Kao gratis, ovog mini tutorijala, se dobije mogucnost da se deo loga sakrije iza nekog objekta.
--> kreira se novi Layer, koristi brush tool i odradi merge.

• 3Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, mcrule, Brok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam znao gde ovo da stavim a da ne bude offtopic, pa ajde kod tebe.

Inspirisan ovom temom i jednom naopakom izjavom:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ko nije bio na forumu tih dana, samo da napomenem da je u pitanju jedna pompezna izjava Džima Zemlina (koji je inače poznat po tome) koja je izvađena iz konteksta u prevodu vesti IT Sveta (koji su inače poznati po tome). Zemlin je pričao o mobilnim uređajima: Android i Moblin pre svega. Originalna izjava, koliko se sećam, nije bila toliko pompezna kao IT Svet prevod. Možda čak i dosta umerena.

Elem, kako se to obično dešava sa sličnim temama na MC, ova tema se ubrzo pretvorila u Windows vs. Linuks. U žaru diskusije je pomenuta jedna stvar koju sam u više navrata hteo da argumentovano demantujem, ali je već prošlo previše vremena (a da ne pominjem da je cela priča offtopic u toj temi. To je:

raine ::i windows je unix, hint->vms, takodje windows je vise posix kompatibilan nego svi linux-i skupa

Ovo je netačno na više nivoa.
1. Windows nije Unix. Windows čak nije ni VMS.

Osim toga do Windows-a 2000, Pod imenom Windows su se podrazumevale DOS bazirane verzije Windowsa: Windows 3.x, Windows 9.x. Windows NT je predstavljan kao poseban operativni sistem.

Inače, ove verzije (3.x, 9.x i ranije) nemaju nikakve zajedničke veze sa VMS-om. Priča počinje 1981-ve. Za Microsoft počinje da radi Charles Simony, nekadašnji član Xerox PARC tima koji je radio na razvoju Xerox Alto i kasnije Xerox Star. Pored Simony-a, u Microsoft je stiglo još nekoliko ljudi iz Xeroxa. Među njima i Scott McGregor, jedan od glavnih članova razvojnog tima ranog Windowsa (do sredine osamdesetih). Negde u to vreme (verovatno podsatknut pričom Simony-a i drugih pridošlica), Gates kupuje Xerox Star (te 1981-ve vrlo skupa investicija čak i za MS koji je tada bio još uvek "mali") i pokazuje je svojim inžinjerima. Parafraziram: "ovo je budućnost". Iste godine Apple unajmljuje Microsoft za razvoj GUI aplikacija za njihov supertajni projekat pod kodnim imenom "Macintosh", takođe inspirisan Xerox PARC projektima. Štaviše, Džobs i tim Apple inženjera je dobio pristup i licencu za korišćenje viđenog u zamenu za akcije tada odlično kotirajućeg Apple-a. Apple je u to vreme bio ono što je MS danas - najjača kompanija na tržištu kućnih/ličnih računara. Mada je postojala bitna razlika. Iako je Apple razvijao i softverske proizvode, oni su ipak bili više hardverska kompanija (ovaj trend se nastavlja i do današnjeg dana).

Bez obzira prve GUI "školjke" za PC ne dolaze iz Microsofta. Visicorp Visi-on je izašao 1983. Prethodne godine (1982) je demonstriran na COMDEX-u (legenda kaže da je Gates bio upoznat i impresioniran sa "Visi-on"-om). Tandy Deskmate je bio dostupan na Tandy 1000 računarima 1984-te (nešto kasnije i za generičke IBM PC računare). 1985-te je izašao DR GEM, Mac OS klon za PC iz Digital Researcha (u početku za CP/M, ali uskoro i za PC DOS).

Grafički interfejsi su se polako širili i na drugim kućnim/ličnim računarima. Apple Lisa je zvanično predstavljena 1983. 1984-te je predstavljen prvi Macintosh. Iste godine Commodore izlazi na tržište sa linijom Amiga računara koji dolaze sa grafičkim Amiga OS-om. Atari predstavlja Atari ST sa Atari TOS-om (GEMDOS + licencirani port DR GEM-a). 1986-te izlazi GEOS za Commodore 64 računare.

Van kućnih/ličnih računara, GUI se širi i na radnim stanicama. Na Stanfordu je 1981-1983 razvijen W grafičkim sistem razvijen za V operativni sistem. MIT implementira prvu verziju X grafičkog okruženja za Unix 1984 po uzoru na W. U saradnji Carnegie Mellon univerziteta i IBM-a, 1985-te je implementiran projekat Andrew (čiji je softverski deo kasnije portovan na X11). 1987-me (godine kad je izašla prva verzija Windowsa) Bellcore predstavlja MGR za Sun računare.

Sve u svemu, GUI je već bio uveliko trend 80-tih. A Microsoft je i dalje imao dosta problema sa razvojem Windowsa. Termin Vaporware je možda upravo potekao tokom razvoja prve verzije Windowsa. 1985-te vođstvo nad Windows projektom preuzima Tandy Tower i projekat se revitalizuje. S obzirom da je Tower morao da radi sa onim što je već bilo dostupno, prva verzija Windowsa je imala ograničeni interfejs. U verziji 2.x on je uspeo da implementira i preostale ideje (preklapajući prozori, različiti fontovi, Windows Write). U otprilike to vreme on angažuje dizajnere i implementira procedure za GUI dizajn i usability testing (ovo nije postojalo u ranijim verzijama). Windows 3.x je dalje razvio postavljene koncepte. Iako Towers nije bio zadužen za projekat "Chicago" (Windows 95), sarađivao je sa razvojnim timom i njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj korisničkog interfejsa. Ovaj interfejs i dan danas živi (možda malo modernizovan) i u modernim verzijama Windowsa. Mada je sam Windows 95 GUI očigledno inspirisan Macintoshom, sa dodatkom boja (Mac OS je podržavao boje na aplikativnom nivou, ali standardni korisnički interfejs je uglavnom i dalje bio crno-beli sve do kasnih 90tih).

Što se tiče NT-a, tu je Raine delimično u pravu kada su u pitanju VMS koreni. Ali kao što rekoh, Windows nije VMS. Microsoft je unajmio grupu programera iz DEC-a koji su radili na razvoju VMS-a. Na sistemskom nivou interni NT API (ne Win32 API) je u velikoj meri inspirisan VMS-om. Ovo je stiglo i do DEC-a koji je odlučio da umesto tužbe, dogovori saradnju i licenciranje sa Microsoftom. NT je inače prvobitno trebao da koristi OS/2 API, ali podstaknut uspehom Win 3.x, Microsoft je implementirao Win32 API kao nativni za Win NT (jedan od mnogih izvora sukoba u vrlo teškoj saradnji na relaciji IBM - Microsoft). Mada je NT uključivao OS/2 podsistem. U osnovi NT kernel je inspirisan i ima dosta sličnosti sa VMS-om, ali sam eksterni razvojni API i korisnički interfejs je inspirisan sa Win 3.x i vrlo verovatno bar jednim delom sa OS/2. Osim toga interni NT API nije dostupan direktno i nedokumentovan je. Ono što programer, administrator, korisnik vidi i koristi su win32 interfejs i win32 API. Znači s te strane Windows NT nije VMS.

2. Windows NT i POSIX

Što se tiče POSIX-a, Microsoft je bio primoran da implementira nativni POSIX.1 podsistem, zato što je krajem osamdesetih POSIX.1 kompatiblinost bio jedan od uslova za učešće u konkursima i trgovinom sa vladom SAD-a. Ovo je prvobitni POSIX standard i ne uključuje mnoge stvari iz kasnijih revizija (pre svega podršku za thread-ove, sockete, RPC). Ovaj nativni podsistem nije našao svoje mesto u Windows-u NT 4. Zamenjen je sa opcionalno dostupnim dodatkom Windows SFU (Windows Services for Unix). Prve verzije su bile zasnovane na MKS toolkitu, dok su kasnije koristile Interix (do Windows-a XP).

Dakle, nativni POSIX podsistem je postojao samo u verzijama 3.x. I tu je u pitanju prvobitna verzija POSIX-a. S obzirom da je Linuks baziran na GNU C biblioteci i GNU korisničkim shellom i alatima, kompatibilnost sa različitim verzijama POSIX i SUS standarda se ogleda kroz kompatibilnost GNU biblioteke i userspace-a sa istim.

Ako pogledamo dokumentaciju iz 1998 za GNU C biblioteku (Internet Archive WayBack Machine), navodi se podrška POSIX.1c i XPG4 (X/Open Portability Guide - prethodnik SUS). Wikipedia nam kaže koje su to novosti u POSIXu 1.b i 1.c:

Citat:POSIX.1b

POSIX.1b, Real-time extensions (IEEE Std 1003.1b-1993)
Priority Scheduling
Real-Time Signals
Clocks and Timers
Semaphores
Message Passing
Shared Memory
Asynch and Synch I/O
Memory Locking Interface

POSIX.1c

POSIX.1c, Threads extensions (IEEE Std 1003.1c-1995)
Thread Creation, Control, and Cleanup
Thread Scheduling
Thread Synchronization
Signal Handling

Znači da je POSIX kompatibilnost GNU C biblioteke u 1998-moj bila bolja od tada aktuelnog Windowsa NT 4.0. To znači da je i Linux POSIX kompatibilnost bila bolja od Windowsa NT. I ne samo to, GNU Lib C uključuje i delimičnu kompatibilnost sa (tada) nadolazećom Single Unix Specification (preko kompatibilnosti sa XPG4).

Btw, Linus Torvalds je od samog početka naglašavao ciljanje ka POSIX kompatibilnosti. Linuks je u početku koristio sopstvenu C biblioteku, delimično baziranu na GNU C bibiloteci. U rano doba (1992 i možda 1993) Linux nije bio u potpunosti POSIX kompatibilan. Ali već godinu-dve kasnije je situacija bila mnogo drugačija. Znači ta priča o boljoj POSIX kompatibilnosti ima smisla možda eventualno 1993-1994. Mada POSIX ima nekoliko revizija, pa je POSIX kompatibilnost relativan pojam. Sadašnje verzije su jedan od sastavnih delova SUS specifikacija. Za SUS kompatibilnost na modernom Linuksu postoji LSB projekat i LSB specifikacija. Mada ovo nije vendor neutral specifikacije i sadrži neke Red Hat/Novell/Caldera specifičnosti.

Elem, nazad na NT. Gledano petnaestak godina unapred: Windows Vista izlazi 2005-te. SFU je zamenjen sa SUA (Sub-system for Unix Based Applications). SUA donosi pobljšanu podršku za POSIX API-je, uključujući podršku za POSIX thread-ove. Iako su alati koji dolaze uz SUA često u starim verzijama i neke od bazičnih UNIX alatki ne podržavaju Unicode. SUA dolazi sa manjim brojem aplikacija od SFU i dostupna je za Windows 2003 (kao update za SFU), Vista, 7 i 2008. Serverske komponente (NIS i NFS server) dolaze samo uz SUA za Windows 2003 i 2008. Razvojno okruženje uključuje starije verzije GNU razvojnih alatki (GCC 3.3 napr), ali je predefinisano podešeno za starije verzije MS VC++ kompajlera. Ažurnije alatke su dostupne iz trećih izvora, ali SUA nije kompatibilna sa novijim verzijama GNU razvojnog toolkita. Inače, SUA koristi Microsoftovu C biblioteku. Nivo implementiranosti POSIX i kasnijih SUS standarda će zavisiti od njihovih implementacija u njoj. Za ovo ne postoji jasna dokumentacija. Čak nije jasno da li je u pitanju posebna POSIX kompatibilna biblioteka ili standardna C biblioteka koja dolazi uz VC++.

Danas mnogo veći nivo kompatibilnosti imaju Red Hat-ov Cygwin i AT&T-ov UWIN. Oba dolaze sa liberalnim licencama i kompatibilni su sa novijim softverom.

Dakle Windows NT bazirani operativni sistemi implementiraju POSIX kompatibilnost na aplikativnom nivou od verzije 4.0. POSIX implementacija je delimična i ograničena na pojedine revizije standarda. Standardni alati su često zastareli i nivo kompatibilnosti sa modernim UNIX softverom je ograničen. A od Windows 8, čak i SUA izgleda postaje zastarela i verovatno neće ni biti dostupna.

3. (Open)VMS i Unix

VMS je poseban operativni sistem i u osnovi se veoma razlikuje od UNIX-a. Od internih API-ja do osnovnog korisničkog interfejsa. Doduše, ranije je ta razlika bila mnogo izraženija, ali danas je lako portovati Unix softver na OpenVMS. Od zvaničnog razvojnog okruženja do biblioteka i aplikacija iz trećeg izvora. Mislim da OpenVMS danas čak uključuje veliki broj Unix-olikih alatki.

Osim toga, OpenVMS je mnogo napredniji operativni sistem od NT-a. Na glasu je kao jako siguran OS za mission-critical aplikacije. Mislim da moderni Windowsi i dan danas imaju ograničeni podršku za klastere. VMS ju je imao još pre dvadesetak godina (možda čak i koju godinu ranije). Najbolji izvor informacija o naprednim tehničkim mogućnostima je zvanični OpenVMS FAQ (pomenut u referencama).

Reference:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Wikipedia

Dopuna: 19 Mar 2012 17:32

Po nalogu gazde prebacio tekst ovde. A sad nek on briše šta mu gde ne odgovara.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Brok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Au brate, odlican i informativan tekst. Ja bih ovo izdvojio kao clanak

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekako je pisano na "brzinu". Da bi bio pravi članak morao bi malo da se sredi. U svakom slučaju zanimljiv dodatak na priču. A i znam da voliš da skupljaš ovakve infoe.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, da, svaka vrsta znanja/informacija (beskorisne ne postoje ) su dobrodosle bilo u blogovima, bilo na forumu

A tekst kick ass

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, mpman, ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Mar 2012 12:59

Ok kako ti kažeš.
Ovo je nešto što bi se moglo nazvati istorija računarstva.
Mene ta tema dosta zanima i ako u samom tekstu ima akronima koji mi nisu poznati, ne znam šta označavaju.
Uz pomoć refernci koje si ostavio ću se nekako sastaviti, nadam se.

Dopuna: 31 Mar 2012 13:01

Nadam se da Filozofer nećeš ljutiti što ću opet zloupotrebiti tvoj blog.

Ne znam gde ću ovaj video prilog a nekom može biti zanimljiv, Debianče Lxde na starijem laptopu

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Brok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

C++ development under Linux









Ucim C++ i resio sam da to bude na Linuksu. Tako da isprobavam razne IDE. Ko ima neke preporuke, nemoj da se stedi

Nakon sto brzinski predjem osnove, ucicu QT.


U Linux download forumu sam okacio spisak softvera:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


,

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[rezervisano]