offline
- snajp
- Super građanin
- Pridružio: 24 Mar 2006
- Poruke: 1219
- Gde živiš: Nis
|
-------------------------------------------------------------------------------------
Padobranstvo je vrlo tesko recima opisati, a ako mene poslusate najbolje je probati i doziveti. Plavetnilo neba, milovanje povetarca, sum vetra, spokoj beskrajne slobode, vidik neprekidnih suma i ravnica, kao i jedan novi svet bez carina, ograda, prepreka i granica - to je padobranstvo.
Prvi padobranski skok svim padobrancima, pa i meni ostaje u secanju i pamti se ceo zivot. To je, takoreci prekretnica u zivotu koja moze, a i mora da vam izmeni skoro ceo zivot. Moj prvi skok napravio sam 11. juna 1996. godine, a od tada sam napravio preko 250 skokova.
Ali, da skratim uvod, evo kako je proteklo izvrsavanje tog za mene nikad zaboravljenog skoka.
-------------------------------------------------------------------------------------
Prvi padobranski skok
U prvom pripremnom periodu toga nikad zaboravljenog jutra postrojise mene i moje drugare u jednu vrstu, a noge se odsekle i cini nam se da nam kosa treperi od uzbudjenja. Instruktori padobranstva izvrsise nam kontrole padobranske opreme, a motori pocese da pale svoje jake motore. Od te gromoglasne buke, i ono malo hrabrosti koje smo u zemaljskom delu obuke skupili, polako, ali sigurno iz srca pobeze nam u pete. Pade naredba i udjosmo u avion. Po rasporedu bio sam prvi u drugom naletu aviona (prvo iskace jedan nalet padobranaca - 15 ljudi, avion pravi novi nalet - kruzi, pa iskace drugi nalet).
Takoreci, za mene u tom trenutku vreme je stalo, a kada je ponovo pocelo da tece sve se izokrenulo i izmenilo. Upalilo se zeleno svetlo na semaforu aviona, padobranski instruktor je povikao : "Polazi", i za par sekundi sam se nasao okruzen beskrajnim nebeskim prostorom, bez cvrstog oslonca ispod sebe, a ispod mene su se prostrla nepregledna brda i doline.
Usao sam u zabranjeni svet ptica i pridruzio im se u njihovom letu. Postao sam jedan od nebeskih letaca i polozio ispit neba i zemlje. U tom predivnom svetu nema zakona, nema zabrani, nema pogresnog parkiranja, laznih prijatelja i neispunjenih obecanja, postojite samo vi, bog i taj predivni svet oko vas. Sve to ne traje ni par sekundi, a kao da vam ceo zivot prolazi ispred ociju i prosto oseate kako se nesto u vama menja, osecate da vam se dusa menja i dobija sve te dugine boje koje se prelivaju u jedan vodopad prelepih osecanja, a krik odusevljenja koji izvire iz dubine vase duse ori se u tom do sada nepoznatom svetu, i spaja se sa uzvicima padobranaca oko vas.
I pozelite da u tom svetu ostanete do kraja zivota, probudite se i vidite kako vam se majka zemlja priblizava brzinom ekspresnog voza i opominje vas da vas je ona rodila i da ni nju ne zaboravite. I ona je u tom momentu promenjena, nekako velicanstvenija i lepsa. Prosto vam dodje da je poljubite, a kako joj se sve vise priblizavate, tako se secate obuke koja vam je sve to omogucila i koja je urezana u vase pamcenje ostricom noza i velikim mukotrpnim radom. Skupite sve to znanje oko sebe, cvrsto stojite na nogama, a pogled vam i dalje upire u nebo. I, vi vise niste onaj isti covek, ni ona nije vise nije vasa majka. Dobili ste kartu, ulaznicu i drzavljanstvo za jos jednu domovinu, za nebesko carstvo i lepote padobranstva, postali ste drzavljanin i predstavnik samostalne nezavisne republike zvane "lepota padobranske umetnosti".
A, kada sve to prodje, jer jednom i to mora da se zavrsi, i kada odlozite padobran, tada nastaje najcudnije cestitanje koje mozete da zamislite. Jer, kao i padobranstvo, i cestitanje kod padobranaca ima svoje, same po sebi nepredvidjene osobene karakteristike.
Ako mislite da je cestitanje samo rukovanje i grljenje, grdno ste se prevarili. Istina, ima i toga, ali pravo padobransko cestitanje prvog skoka je ruka - ruci, a onda okreni se moj padobrancu sa prvim skokom, sagne se i cekaj da te sutnu otpozadi svi koji su pre tebe postali padobranci. I, to, po verovanju i padobranskoj zakletvi, onako, muski, jer ko te jace sutne vise ti srece i uspeha u zivotu i padobranstvu zeli.
To bi uglavnom bila prica o mom prvom padobranskom skoku.
-------------------------------------------------------------------------------------
U svakom ljudskom osecanju postoji jedan segment koji se drugim ljudima ne moze objasniti, napisati, protumaciti, pa makar bile ispisane hiljade stranica i makar vam svoju zelju i volju za padobranstvom opisivao hiljadama godina. Uvek ce ostati jedan deo, nesto u meni i ljudima koji su doziveli padobranstvo, sto je ostalo nedoreceno, a sto je mozda bilo najbitnije da se kaze. Pisuci ovo dajem vam deo svoje licnosti, a opet sa druge strane dobijam vase kritike, zapazanja i misljenje i tako se povezujem sa vama. Sve u svemu, zelim da kazem, da u meni tinja nada da cete prihvatiti moje vidjenje padobranstva, oprobati se u njemu i uspeti, i ko zna, mozda se jednog dana sretnemo u nebeskom plavetnilu naseg prelepog neba i zajedno budemo clanovi tog nebeskog udruzenja bez granica i limita.
Kako da vam priblizim taj osecaj neogranicene slobode? Kako da vam opisem nesto sto je recima tesko opisati? Da li sam strucan da uradim tako nesto? Moze li se osecaj preneti recima? - Mnoga se pitanja postavljaju, a postoji tako malo odgovora i vremena.
Neko je jednom rekao: "Odluke se treba drzati zato sto je dobra, a ne zato sto je doneta, pa se tako i sam zivot meri po delima, a ne po danima". Dani nepovratno odlaze, a zivot je previse kratak da bismo ga uzaludno trosili. Odluka da postanem padobranac mi je donela bezbroj srecnih trenutaka u zivotu. I samo pisanje o padobranstvu mi pricinjava veliko zadovoljstvo jer me vraca u trenutke koje sam proziveo i nosi me u neko drugo vreme.
Kako da vam opisem skok, sum vetra oko vas,nepregledni pogled na prelepi pejzaz? Kako da vam opisem slobodan pad dok padobran jos nije otvoren? Kako da vam opisem "relativ skok" kad skacem sa vise mojih drugara? Kako da vam opisem...
U nasem okruzenju vecito nesto nesmemo, nemozemo ili nam nedaju. Padobranstvo je nesto drugo. Kada jednom osetite kako izgleda "slobodan pad" pozelecete da taj osecaj traje godinama. Dok letim u slobodnom padu, okrecem se, rotiram, propadam i osecam se prosto poput ptice. Neopisiv osecaj zadovoljstva prozima mi srce i dusu.
-----------------------------------------------------------------------------------
Zivot ipak diktira postupke svih nas obicnih smrtnika. Koliko god zeleo necu moci da nastavnim pisanje o ovoj temi zbog "military reasons", ma sta to znacilo.
|
) I sta mislis o tandem skoku ili kako se vec zove? citao sam nesto da ti za to uopste netreba obuka i da mozes da dozivis nekih 30-setak sekundi slobodnog pada, dok kad prvi put skaces (a i neznam koliko skokova posle toga), skaces (e kako se ono kaze?) "otvorenim" padobranom.
