Moj prvi projekat koji ce imati nekog smisla!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ali ljudi, ja imam 18 ispita na prvoj godini! Neki ljudi zavrsavaju ceo falkutet sa onoliko ispita koliko ja imam u prve dve!

ne budi toliko sigurna. a kao drugo, ta misao da drugi imaju manje ispita, ne dozvoli da te to uzbudjuje (u tome je i poenta).

e nemoj da te mrzi da izadjes i da se cudis da drugi imaju vise polozeno. Mada se i meni smucila i sala i ostali studenti (jer ih je bilo izuzetno mnogo jedne stereotipicne grupe s kojom imam afiniteta nula :p) i pusti izbore na stranu, dok se oni rasprave ima lagano jos jedan semestar da ti prodje, sto kazu na dalekom stapu. I ako ne bude- i sa time ces morati da se izboris.
I jos nesto, tacno je moguce je da ce okolnosti, mogucnosti, prava itd biti drugacija kad zavrsis faks. To ce tako i biti. Radne vode posle faksu su sve sem po protokolu ucenog iz semestra.. Veruj mi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam gotovanka neprevazidjena-I klase.I pitam se svakog dana-iscekujem stimulans i motivaciju,ali ni traga ni od jednog ni od drugog. Ne obaziri se na komentare,sto manje slusas negativne kritike,lakse ce ti biti u suprotnom-mogu da te demotivisu. Ti bas dosta ucis,svaka cast kad imas volje,ocigledno nisi dovoljno skoncentrisana,pa ti treba mnogo vise vremena nego da si skoncentrisana. Kad sednes da ucis,usresredi se samo na knjigu,jer predpostavljam da ti je konstantna tenzija u glavi pa zbog toga ne napredujes.
Eh,sto nemam volje kao ti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jano tvojih 18 ispita je jednako kao 9 normalnih ispita po starom programu, tako da ti nije nista gore nego nama malo starijima. Zamisli da izlazis na jedan ispit drzeci u glavi gradivo za dva! I zamisli da su ti svi ti ispiti dvosemestralni, kao sto je meni bio slucaj prve dvije godine, ali i dobar dio ostatka studija, pa dodjes so juna bez sanse da ista polazes a ne polozis!!!

Sve se moze stici, januar je samo jedan rok, imas ih jos bar tri, a znam da su ispiti daleko manje cjeline od programa studija koje ja znam, tako da ... samo polako i jedan po jedan! Ako stavis pred sebe prevelike ciljeve tipa ja cu to sve odjednom, lako ces se razocarati.

Ja sam znala proci kroz rokove sa nista do pola ispita (neki pismeni se zalomi), ali isto tako i sa 4 - 4,5 polozenih, sve je stvar koncentracije organizacije, ali velikim dijelom i srece

Rano je za odustajanje, samo naprijed )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jana,
Nemoj se nervirati, ti ako "radis" na fakultetu to se kad tad isplati, i kada sam dobro naucio i pao na ispitu-nisam dobar 10 minuta i poslje budem u normali,
najgore je kad ne ucis, pa te savijest krene gristi.


Sta znam, evo ima dosta VSS raje-neka kazu i oni, ja faks pamtim po "pravnijadama", apsolventskoj ekskurziji, raznim vrstama proslava (polozenog ispita, datog uslova, ciscenja godine) provalama na ispitima, abnormalnim kolicinama popijenog alkohola na pobrojanim manifestacijama i "ovako", ogromnom broju poznanstva i prijateljstava sa svog i drugih faksova... i jos par stvari. Sad mi to sve jako nedostaje.

Uglavnom muke oko ucenja (a bogami i ono sto se ucilo )vremenom izbljede i u glavi ostanu samo prave vrijednosti

Ali ozbiljno, ako radis svaki dan - a ne kampanjski, uz mali faktor srece rezultati se moraju pokazati. i da ponovim svima znanu i dosadnu frazu "fakultet ne zavrsavaju pametni-nego uporni".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iliti "fakultet ne završava mozak, već guzica". Polako jano, svi imaju određene ambicije, planove i očekivanja od faksa... E pa to se uvek ne obistini. Mogao bih nekoliko primera nabrojati, kako je koleginica obnovila godinu, a bila je ubedljivo najbolji student na godini. Da zlo bude veće, krenula u sledeću godinu pa se razbolela, operacija, opet obnavljanje godine... E to je baš kad te neće! I nemoš protiv toga... A sa druge strane imam kolegu koji se pravi mutav, ne uči ništa, sve se nešto provlači, ali eto ga sa mnom na petoj godini. Dao čovek sve redovno i šiba. Ja polagao kod odvratne asistentkinje kolokvijum 4 puta, nemoš ga dati, jedva nekako... Izgubih živaca i rokova... On odlučio da izađe posle mene, asistentkinja se razbolela, on sve prepisao! Eto ti, čovek ima sreće pa to ti je! Meni su izgubili ispit, pa sam morao opet da ga polažem... I to ne baš naivan, histologiju sa embriologijom. Ali dao sam ga u sledećem roku sa 10-kom.

Kao što reče pravnik, pre mene, ima situacija neprijatnih, ružnih, posustajemo, plače nam se što nas neće sreća, što smo gluplji od drugih... Ali te stvari ostanu u senci svih lepih žurki, pijanki, dešavanja, poznanstava, ljubavi i ostalih lepih trenutaka. Ne očajavaj, svi kroz to prolaze, doći će bolji dani - bar se u predizbornoj kampanji prognozira svetla budućnost. Kad se setim koliko sam bio skenjan u prvoj godini što ne stižem da naučim, a želim, što svi polažu sve iz prve i sa dobrim ocenama, a ja ili padnem ili jedva prođem, samopouzdanje pada vratolomno... A sad na petoj, jednostavno sam već oguglao od svih nepravdi i nesreća. Sad kad pandnem, uopšte se ne uzbuđavam. Ne mogu više, ne želim više. Odužiće se možda godinu dana, ali faks nije vredan ni jednog mog neurona zbog nerviranja, ni jednog...