Moja 'mala' metamorfoza

3

Moja 'mala' metamorfoza

Nikad niko nije trpeo zbog mene (a ja sam itekako trpeo zbog drugih; i nisam to upamtio po lošem - izbacim zlo iz sebe i ni prema kome nisam naprasit ili lošeg manira), mislim da se nikada ni sa kim nisam ni posvadjao (a da to nisu moj brat, mama i tata) i sigurno nikad nisam zajeb'o nekog.

A da se borim za sebe - ne mogu baš tako; idem linijom manjeg otpora kada imam posla sa drugima. Kad sam sebi postavljam ciljeve, pametno manevrišem. Ne mogu, zaista da budem uporan i navalentan. Svi su bili takvi prema meni, a 'smekšam' kada vidim povredu na licu i najgoreg čoveka...
Davno sam odlučio da propadam zato što sam sâm sebi dozvolio da me dodiruje nelagodnost drugog... drugih, zapravo...
I neću dalje od ovog svog principa. Ateista sam, al' ako ćemo malo alegorijski - činim bolje stvari od većine Vernika, te se ne bi reklo da bi trebalo da ostanem zaboravljen... Bilo kako bilo, briga me i za Nebesa i za Pakao; kada krajnje posustanem, želim samo mir, spavanje bez sna...

Pošto stalno nezahvalno kenjam i otrkivam svoje nepostojeće pokušaje samoidealizacije, preći ću na prljavštinu:
- otkako znam za sebe, imam tikove; menjali su se, vremenom, ali su bili redovno prisutni. Od pre godinu-dve, uspevam da ih minimalizujem. Mislim da se sada jedva primećuju.

- u skladu sa onim gore - blago sam opsesivno kompulsivan; ponavljam radnje, osećajući čistu potrebu, iako znam da je sve to nepotrebno i iracionalno; ništa strašno, doduše - uglavnom prolazim prstima kroz kosu par puta, pre spavanja proveravam ulazna vrata po 2-3 puta (a znam da sam ih proverio), pucketam prste paran broj puta dok ne osetim da je dovoljno, ponekad brojim stepenice... I ovo retko ko primeti.

- imam blagu dismorfofobiju (nešto kao agorafobija ili demofobija); kod mene je to osećaj da te svi ljudi na otvorenom (ulica, trg, park...) gledaju i procenjuju; zato sam neubedljiv u nepoznatoj javnosti... Mada, polako ali sigurno se oslobadjam ovoga - sve mi je komotnije (sada, na primer, nemam taj osećaj ako imam jaknu na sebi... Glupo, ali istinito...), a vrhunac je davno prošao; u srednjoj sam jedva funkcionisao u gradu... I više je briga, nego poremećaj ili bolest (a fazu bolesti sam, rekoh, prebrodio)...

- na slikama i ispadnem OK (zato što me vidite spreda), ali u stvarnosti mnogo ružnije izgledam; imam primetno asimetrično lice (posledica preranog rodjenja) i totalno kriv nos (slomljen kad sam imao 3 godine); zbog nosa (devijacija disajnih puteva) hrčem, loše spavam, lako se razboljevam... I zabrinut sam što me svi pogrešno procene zbog mojih očiju - a i ja bih za sebe pomislio da sam budala ili pritajeni ludak (nisam malouman; gledam svoje reakcije u ogledalu; previše puta sam sebe slučajno 'uhvatio' u ovakvim situacijama, zato znam). Očima odajem mirnoću, potpunu rezervisanost i istovremeno, podrugljivost; a unutra, nisam baš takav. Kad se ponašam prirodno i normalno ekspresujem ono što mislim ili reagujem na tudj komentar gestikulacijom (bilo da je empatija u pitanju, ili ljutitost), izgledam kao neubedljiv glumac... A to me boli - takav sam samo zato što se jako cimam tudjeg pogrešnog mišljenja o meni, a očigledno da i sâm tome doprinosim...

- lenj sam; iako volim i Medicinu i učenje sijaseta različitih informacija i veština, crtanje, sviranje... često sam neodgovoran i ne držim se discipline. Radim šta od toga hoću, uglavnom samo kada ja to hoću... A dobar sam pod pritiskom (efikasan, to jest')...

P.S. Pred porodicom i bližim prijateljima (a sve više i pred ostalima), ja izgledam i delujem kao sasvim normalan momak... I sami su mi rekli da se promenim tek kad budem u blizini nepoznatih...

I za kraj - pored (nemanja) ljubavi, mojoj konstantnoj tuzi pripada i sledeći udeo: jako sam bolešljiv; i to me slama. NE SEĆAM se kada sam u životu bio zdrav više od mesec dana. Ne sećam se. A imao sam i hronični bronhitis/bronhijalnu astmu do pre 3-4 godine, hroničnu migrenu, imam 13 preloma u telu (a samo koleno je sjebano 6 puta), bio dvaput u hipoglikemijskoj komi, imao skoro paralizu facijalnog nerva, zamalo dobio maligni tumor kože... Ništa me ne promašuje, od bolesti...
A tužan sam samo kad sam sâm; u društvu sve zaboravim... VErovatno zato što sam bio malo autističan kao klinac...

Nemam više šta da priznam. Znate o mom životu više od ikog, sem moje keve i mene...

MladjaVR ::- u skladu sa onim gore - blago sam opsesivno kompulsivan; ponavljam radnje, osećajući čistu potrebu, iako znam da je sve to nepotrebno i iracionalno; ništa strašno, doduše - uglavnom prolazim prstima kroz kosu par puta, pre spavanja proveravam ulazna vrata po 2-3 puta (a znam da sam ih proverio), pucketam prste paran broj puta dok ne osetim da je dovoljno, ponekad brojim stepenice... I ovo retko ko primeti.


Lomova ima temu "Svakodnevni, neobični rituali" i ovo će pre biti to, nego bolest (mada je i to neka vrsta "bolesti").

Dokle god budeš puštao ljude da te gaze, oni će to i da rade. Ispravi se - imaš valjda kičmu!

I prestani da kukaš, nego napolje u grad, medju ljude i na pivo sa KaBoom. Zagrljaj

Btw: kako reaguješ na agresivnost? smešak

meni se ultra svidjaju sova i slepi mis

pa sad,,,,,,

@ ne znam bre :

Ma, u suštini, ne kukam... Samo pričam svoju istinu...

A agresivnost dosta dobro izbegavam (ipak sam OK sa ljudima); mada se skoro uvek povlačim ili pokušavam da izracionališem izlaz iz toga - uglavnom zato što nećeš nikad čuti mene da izazivam incident tj. tražim kavgu. Prosto, znam da nikog nisam mogao da uvredim, jer nijednom mi i ne prodje kroz glavu pomisao o tome.
Dodjavola, pa ja se ni ne svadjam, a kamoli tučem... (a nisam mali [po gradji], samo da se zna)

Obicno ko trazi kavgu i dobije je,a neke kavge se ne mogu izbeci iako ih i ne trazis.I tad se izvuces????????

Uglavnom - da; verovali ili ne.
Fora je, rekoh, u tome što skoro svakome mogu lepo pristupiti iako neko traži frku. A još kad se tome doda da nisam ni u kom slučaju ja izazivač, čak i ti 'rmbaši' znaju za rezervu...

Al' sam jednom ja super prošao, a drug (kome je bilo svejedno da li se brani ili ne) je dobio palicom po glavi... Ono je bilo nenormalno konfuzno (a još sam tom kavgadžiji bežao kolima više od 40 minuta; znao sam da nemam neke šanse - Golf 2 dizelaš VS novi Passat benzinac; sater'o me u prostor izmedju zgrada, a onda su mi se kola zaglavila). Lik nas je bio optužio da smo mu bacili petardu na auto (dok se seksao sa devojkom unutra), za Novu 2005-tu... Toliko glup i neistinit razlog.

Mada, sad znam da mi je koleno toliko nesposobno pri bežanju, te bih se i tukao ako do toga neminovno dodje...

Ne treba da se tučeš, ali verbalno ne treba da dozvoliš da te "gaze" (na tu vrstu agresivnosti sam mislila)!

OK - onda ću ti ovako reći:

Nisam glup. Znam sve svoje mane i vrline bolje od ikog. Samo zato što sam posmatrao sebe (i druge) i postao svestan onoga čega većina nije svesna; i zato što nikada nisam dozvolio sebi da se sve završi na tom mog posmatranju. Trebalo je saslušati druge, nešto pomirisati, dodirnuti, okusiti... Ali bi zaključak uvek bio - ' veoma drugačiji sam'.

Pri verbalnom duelu, upravo zato ja mogu dati apsolutno postojan dokaz o svojim nedostacima i greškama. Samo ako me pustite da na svako vaše pitanje dam svoj odgovor; nikad nisam voleo ono 'teranje' i neubedljivo diskreditiranje sagovornika postavljanjem milion pitanja u minuti. Onda čovek naspram vas ni ne može da zadovolji kvantitet tih optužbi svojim odgovorima/odbranama samo većim kvalitetom. Ljudi sa strane mogu vrlo lako pomisliti kako se odgovor na neko pitanje namerno prećutkuje itd...

Ako me gaze pred nekim drugim, ništa strašno. Ukoliko je taj drugi dovoljno vešt i istrajan (tj. ako mu nešto značim), on će mi dati šansu da se ravnopravno odbranim. U suprotnom, ili me nije vredan ili sam potlačen, te odlazim sa svojim znanjem sopstvene vrednosti, bilo drugi videli to ili ne.
A obično, u životu, prvo dobrano pogrešim (skoro uvek kada počinjem; skoro uvek!); ali malo vremena prodje otkako postanem poprilično dobar, savladam većinu stvari koje su mi važne. Zato se bojim - malo je onih koji tolerišu početni pad...

I ne mora niko da me 'gazi' zbog mojih gluposti. Poprilično sam samokritičan; svoju subjektivnost savladavam upravo zato što me niko nikada i nije ozbiljno iskoristio na pozitivan način. Ne stavljam druge ljude ispred sebe. A obično otpadam iz konkurencije i bez pokazivanja onoga u čemu sam umešan; a toga nije malo...

Sve je krug. Ništa novo ne mogu stvoriti na sebi. Samo baratam istim izvorima, improvizujem; živim na varijacijama istih uzroka... I uglavnom propadam, kada se suma iznese na videlo (ono što meni je važno - mislim da i ne dobijam).

Mora da si vest vozac dok si uspeo 40 min. da bezis od Passat-a.....Ja sam skoro bezao od murije po drugi put,prvi put sam uspeo da uteknem,drugi put su me stigli na mulaka,iako sam vozio jaci auto.......Ovaj put je sreca bila na njihovoj strani.......Ovaj put....

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 575 korisnika na forumu :: 22 registrovanih, 6 sakrivenih i 547 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ArmyBoss, cezar 35, Cigi, Dukelander, Hektor, Insan, Krusarac, Mercury, milekNS, nobutado, olujnik, piton, pjaka2001, ruseskij, sokars, theNedjeljko, vandrej, Vlad000, vladetije, Vojkan Milovanovic, x9, zdrebac