Večeras završavam smenu, zatvaram apoteku, polako uzeo da metlam, pa izdžogiram i zatvorim dan na kompjuteru... Pometlao onom četkom-metlom, odem u magacin po lopaticu i malu četku-metlicu, kad čujem neko ušao. 5 do 12, što bi rekli. Aj dobro... Ušla jedna starija gospođa, znam je, reko:
- Izvolite
- Prolazila sam, vidim svetlo, valjda još radite...
- Radimo, izvolite.
- Htela sam da pitam, da li ja mogu da dobijem nešto džabe? (smeška se)
- Pa reko, baš sad sam veliku metlu sklonio u magacin... (zagledam onu malu i kao zamahnem kako bih udario)
Ona zanemela, gleda me, počne da se smejeee...
- E jesi lućkast Panonsky!
I tako, uslužio sam je, platiće sutra, nije ponela novčanik... Ali smo se lepo nasmejali.
|