|
Споменуо је још више таквих питагоровских доскочица намијењених више оку него уху,чак,могло би се рећи,доскочица које у неку руку заобилазе ухо,а које су се од времена до времена свидјеле глазби,те је из тога извео да их,у пољедњој анализи,приписује некој прирођеној нећутилности,чак против-ћутилности те умјетности,некој потајној склоности к аскези.Та је умјетност,заправо,најдуховнија од свих умјетности,што се већ показује у томе да су облик и садржај у њој,као ни у једној другој,потпно стопљени и напросто су једно те исто.Говори се,истина,да се глазба –обраћа уху-;али она то чини само увјетно,само утолико,наиме,уколико је слух,као и друга осјетила,посредовни орган и орган-пријменик за духовно и уједно је његов заступник.Можда је рекао је Кретчмар,најдубља жеља глазбе да се оупће не чује па и не види,чак да се и не осјећа,него кад би то било могуће,да се с ону страну ћутилнога,штовише с ону страну чувственога,чује и проматра у њезиној духовној чистоћи.Додуше,повезана за ћутилни свијет,она сад поново мора ипак тежити к најјачој ћутилности,к оној која је управо мами у замку,попут Кундри,која не жели оно што ради и своје меке путене руке баца чистој будали око врата.Најснажније своје ћутилно остварење она налази у окестралној инструменталној глазби,гдје она,путем уха,као да подражује сва осјетила,и гдје се царство у којем уживамо у звуковима стапа са царством боја и мириса,стапање које се може само пожелети.Овдје нека она буде она права покајница заодјенута у чаробницу.Постоји,међутим,инструмент,то значи: музикално средство остварења путем којега се глазба,истина,чује,али некако напола неосјетилно,готово апстрактно,а због тога се она чује онако како је најприкладније духовној њеној природи,а то је клавир,инструмент који,у успоредби са другим инструментима,уопће није инструмент јер му недостаје све оно специјалистички што реси друге инструменте.Додуше, с њиме се може,као и са оним другима,радити солистички и он може бити средство виртуозитета,али је то посебан случај и,ако се сасвим точно размотри,то је злораба.Клавир је ако се право гледа,изравни и суверени представник саме глазбе у њезиној духовности,а зато је потребно да се свирање на њему учи.Али учење клавира не би смјело бити,или не би по својој нарави смјело бити,ни прва ни посљедња сврха,не би смјело учење специјалног умијећа,него учење-ГЛАЗБЕ...
т.м.
|
