|
|
|
Poslao: 05 Dec 2008 14:31
|
|
@danka
Naravno i treba da se piše, skandalozno je šta se sve radi.
Opšte je poznato da se u našoj zemlji sve radi naopako. Pokušavamo da trčimo a nismo naučili ni da hodamo. Naša država zvanično vodi kampanje protiv pušenja a šta je sa velikim zagađivačima životne sredine koje sam već pomenuo? Idemo u borbu protiv zmaja tako što ćemo mu seći nokat? Valjda bi pvo trebalo da se srede neke druge stvari, ići postepeno.
Ovde se uopšte ne govori o obrascima ponašanja već o tome da se pušači stavljaju na lomaču jer truju one koji ne puše. Ne vode se kampanje zato što to nije lepo na oko već zato što je štetno. Slažem se, ali ima drugih stvari koje su isto tako štetne.
E sad, isto kao što ja (koji pušim) trujem nekoga ko ne puši, isto tako on mene možda truje (ne)mirisima svog tela. I to je neki vid ugrožavanja, zar ne? Dakle, isto kao što on zahteva da ja ne pušim u kancelariji, tako i ja tražim da on dolazi okupan na posao. Prosto..
Droga je isto porok protiv kojeg se vode kampanje. Da li znaš da u Holandiji (zemlja u kojoj su legalizovane lake droge) stopa narkomanije opada iz godine u godinu, i to značajno (u pitanju su holanđani). To je sada zanimljivo samo turistima.
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2008 14:42
|
|
@ rapha, samo što nema propisa za elementarnu higijenu, to je kao, uvredljivo.
Evo, slučajno znam da čuvena kompanija koja proizvodi sredstva za dezinfekciju i sterilizaciju medicinskih instrumenata, ima problem koji prijavljuju product specijalisti, da im je najveći problem riješen kad nauče instrumentarke i med. osoblje da redovno peru ruke. Zviči uvredljivo, ali je nažalost istina. A cilj svega je iskorjenjivanje intrahospitalnih infekcija...
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2008 16:21
|
|
jelkica7 ::A kampanje protiv pušenja su potpuno bacanje para i trošenje vremena. Svi ti pozitivistički pristupi su mi odbojni.
Potpisujem, od reči do reči! Tako se vode, te kampanje, kao da su direktno finansirane od "duvanskog lobija".
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2008 20:46
|
|
dva lica, evo da ti bude lakše: jedan moj profesor koji već godinama ne puši prestao je posle 38 godina pušenja 2 kutije dnevno. Nije koristio
nikakve preparate za odvikavanje, jednostavno je izdržao krizu i pratio šta se dešava. Potreba koja se prvih nekoliko dana oseća do 20 puta dnevno, smanjuje se progresivno u narednim danima. Posle dvadesetak dana, potreba je jednostavno nestala. Nije odlučio da prestane zbog zdravstvenih problema, i danas je zdrav čovek, ide redovno na pecanje i gleda fudbal kad god može. 
On je, rekla bih, bio pušač hedonista. Problem je najveći kod neurotičnih pušača, tj. onih koji puše na nervnoj bazi (a sama spadam u ovu kategoriju). Oni se, čak i kad navodno odluče da prestanu, uglavnom ponašaju prema onoj čuvenoj izjavi Marka Tvena: "ko kaže da je teško ostaviti duvan? Ja sam to radio bar 20 puta."
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2008 21:14
|
|
Pušač hedonista? To je prava stvar. Kada hoću da uživam, kupim neke cigarilose. Oni se naravno ne računaju u one dve pakle. 
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2008 21:33
|
|
@Sorelag, ćao i hvala na lijepim riječima, uvijek mi je milo da poslušam što imaš da kažeš, a imaš dosta.
Blago tvom profesoru, ali je imao čovjek sigurno i motiv i želju. Meni nedostaje dovoljno jak motiv, a i želja, jer sam pušač hedonista, mutiran u neurotičnog. Kompleksiniji malo problem, hahahha.
Imam i ja na poslu starog divnog gospodina, koji puši kao što se pušilo u francuskim filmovima crnog talasa, dakle, ne gasi! A koga stalno ispitujem, tipa, jeste li ikad prestali, pomišljate li na ostavljanje i sl. Divan i obrazovan čovjek, koji nakon što sam mu rekla da moram da ostavim cigarete, sa blago šeretskim osjmehom ulazi u moju zadimljenu kancelariju i kaže mi, znači hoćeš da prestaneš, eh, kad bi to moglo, samo kad bi to moglo...a on puši sigurno 30 godina, nesmanjenom strašću. Pa kao da u meni vidi doslednog naslednika.
Kad napusti radno mjesto, naslon od njegove fotelje izvan kontura koje zauzima njegovo tijelo je prekriven pepelom kao da je Etna u neposrednoj blizini, pa diskretno opominjemo spremačicu da do ujutru sredi stvar....
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2008 22:45
|
|
Ovo će sad zvučati pretenciozno, znam, ali mislim da je stvar krajnje jednostavna, kao i sa drugim stvarima u životu. Treba doneti odluku. Kad kažem doneti odluku, mislim, treba zaista hteti prestati, treba da postoji i želja i volja. Sporazum srca i uma. Tako se donose sve odluke u životu. A to je najteže i veoma je retko - razum govori jedno, afekti drugo. Ja znam da ne mogu da donesem takvu odluku i zato ni ne pričam o prestanku pušenja.
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2008 23:02
|
|
Sorelag ::Ovo će sad zvučati pretenciozno, znam, ali mislim da je stvar krajnje jednostavna, kao i sa drugim stvarima u životu. Treba doneti odluku. Kad kažem doneti odluku, mislim, treba zaista hteti prestati, treba da postoji i želja i volja. Sporazum srca i uma. Tako se donose sve odluke u životu. A to je najteže i veoma je retko - razum govori jedno, afekti drugo. Ja znam da ne mogu da donesem takvu odluku i zato ni ne pričam o prestanku pušenja.
kakvi pretenciozno, znaš ti, jednako kao i ja šta i kako treba. Da sam spremna da donesem odluku, stvar bi bila riješena. Ja sam takva, ali kao što ti reče afekti me vuku u neželjenim pravcima.
A ironija je što sam majstor za odluke, kad jednom, ali stvarno, nešto odlučim, i takve odluke ne objavljujem, to znam samo ja, nema prepreka na mom putu.
Dokle god na glas odlučujem objavljujem, ja sam benigna, kad zaćutim i odlučim, to je već basic instinct, ne odustajem do cilja. Ali rijetko sam kad cool blooded killer, hahahaha, na sreću ili na žalost! Pozdrav Sorelag!!!
|
|
|
|
