|
Osecas li otkucaje srece u
noci crnjoj od katrana ?
Osecas li daleke zelje tvog
neostvarenog sveta ?
Osecas li tisinu koja te
miluje dok ja nisam tu ?
Osecas li koliko mi nedostajes?
Tamo, gde nema nikoga, osim daljine
sto nas razdvaja, da li pozelis da
sam u tebi, da ubirem zrele plodove
tvoje svakidasnjice ?
Osecas li BOL koja nas
razdvaja ovih par jebenih trenutaka
umotanih u parce plavih redova ?
Bez tebe je ovde sve pusto, osmeh na
mom licu skriva pticu zauvek sletelu.
Secas li se nasih noci, nasih malih nada
pretocenih u jednu veliku zelju ?
Koliko li je oblaka otislo sa mog
dela neba otkako si otisao ?
Mozda su svi oni posli tebi i dali ti
potoke kise i snega koje je moje srce
njima prodalo u usamljenim nocima.
Mozda je sve ovo samo san, da sanjam
da te nema. mozda cu se cak i probuditi
iz tog sna sa jos vecim BOLOM i
izranavljenom dusom, negde u svitanju dana.
Ni za 100 godina ne mogu da
prebolim ove suze sto skrivam cekajuci
tebe, voleci te negde u svom svetu
skrivenom negde iznad zivota.
Ja samo zelim da te imam,
da ti svaki ovaj redak znaci kao da
sam kraj tebe, kao da te dodirujem,
kao da ubirem zrele plodove tvog neznog tela,
Ja zelim tebe a ne BOL .....
Nedostajes jako....
N.N.
|
