|
Poslao: 30 Okt 2011 23:53
|
offline
- Lav_staford
- Ugledni građanin
- Pridružio: 10 Jan 2009
- Poruke: 430
- Gde živiš: Kragujevac
|
Blog se zove Nema ime ,jer nema svoj naziv,nema cilj zbog koga ga pišem.Ovde vidim izduvni ventil,ovog strašnog besa i ogromnog straha u meni.Ceo dan sam preplakala,knjigu jedva da sam takla,a evo ga tromesečje. -.- Sve zbog mojih gluposti i uzastopnih grešaka,koje često pravim u poslednje vreme.Možda su neki već upoznati sa mojom pričom iz nekih poruka,o mom prijateljstvu sa drugaricom,ali sada nije bitno da li ste upoznati sa tim.Bitno mi je da iznesem ovo što me razdire ceo dan.
Juče se dogovorimo nas dve da izađemo,sve super i uveče,mene je strašno mrzelo i ja joj predložim da zabodemo kod druge drugarice,što je ona odbila i odložimo mi naš izlazak,niko nije ljut,sve je kul.U međuvremenu,ja odem kod te druge drugarice,tačnije na putu do nje,shvatim koji sam debil.Odbila sam da izađem sa Kristinom.Odbila sam osobu koju volim najviše na svetu,više od bilo čega.Nekog koga sam nekad jedino videla u svom životu,neko ko mi je strašno važan.Koju sam jedva čekala da vidim.Osoba za koju bih mogla da umrem u po dana i po noći.Da umrem bez razmišljanja.Da ostavim sve ljude koji me vole,da sa sigurnošću zgazim u nešto što će mi sutra omogućiti da ne otvorim oči i ne vidim sve lepo što me okružuje.Da,toliko je volim da bih to mogla da uradim.Ali ta stvar ove godine nije prva.Obećala sam joj da neću nikome reći za nešto i rekla sam drugoj drugarici.Jedom prilikom nenamerno sam je dovela u situaciju da se oseća kao da ne pripada društvu (ima nas 4 koje zajedno izlazimo i družimo se).Srljam iz greške u grešku,a ne znam razlog za to.Nekada bih se pre ubila,nego da uradim nešto što bi je povredilo,sada uporno to radim i ne mogu da se saberem.Večeras sam joj kupila čokoladu i bombonu i upala kod nje sa namerom da joj se izvinim i da se ispričamo.Nisam ni zucnula,jednostavno se bojim da neću umeti na pravi način da iskažem sve što mislim i osećam.Ja nju i dalje jako puno volim,ali ne shvatam šta se to promenilo?Zbog čega ja ispaljujem nešto za čim sam plakala svako veče čim se rastanemo?Nešto što je postalo deo mene bez kog ne bih znala da funkcionišem?Jako se plašim promena.Plašim se da je možda više ne volim toliko kao pre.Ali kad razmislim,to nije istina,volim je više od svega!Svakog jutra se budim sa istim mislima "Šta uraditi danas za Kristinu i učiniti je srećnom?".I svake noći ležem sa mislima "Jedva čekam sutra da je vidim posle časova".Uf...Delujem kao da se ložim na nju.xD I kladim se da je pola vas,koje nije mrzelo da čitaju ovo i pomislilo.Ali nije tako,jednostavno ni sama nisam verovala da na ovom svetu može postojati jedno biće koje bezuslovno,potpuno iskreno i čisto možemo voleti.Biće na koje moj organizam jednostavno nije sposoban da se naljuti.Nikad se u životu nismo posvađale,apsolutno nikad.Pa ni sad,posle ovih stvari,ali to me jednostavno izjeda,da ne znam šta ću sa sobom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2011 00:15
|
|
Pazi sad ovo, my story:
Ljude iz ekipe sam znao od prvog osnovne, nismo se družili preterano do početka sedmog razreda, kada se ekipa sticajem okolnosti i formira. Ta priča je trajala preko 10 godina. Slave, rođendani, svaki drugi dan se posećujemo, izlasci, i ostala tzv. blejanja. 
Leta 2009-te, zbog gluposti, dolazi do raspada ekipe. Odnosno ortak(sada ex ortak) se naljutio zbog toga što sam u album na FB postavio sliku gde lik fura dizel fazon, tj majica uvučena u farmerke. Navodno uvreda, jer je sada navodno okoreli roker. Ni ja nisam toliko nezreo, kao neko razmaženo derište. Pokušao da me uceni, nije mu uspelo, zbog kontramera(nije u pitanju bilo fizičko nasilje) je prekinuo kontakt, ekipa je počela da se raspada. Sretnemo se na ulici, lik nema petlju da me pogleda u oči i da kaže da ja nisam u pravu, da je on bio u pravu, samo obara pogled kao qrva.
Ako je mogao prvi da pljune na to prijateljstvo koje je toliko trajalo, i da se odrekne toga, neka mu služi na čast. Ja smem bilo koga od njih da pogledam u oči i kažem im šta mislim, (nemam grižu savesti, čist sam po tom pitanju), pitanje je da li oni smeju isto to? Bilo mi je teško u početku, osetio sam se izdanim, ali život ide dalje. 
Ispostavila se tačnom rečenica Majora iz Pingvina sa Madagaskara, mada se ne sme generalizovati: "Prijatelj je neprijatelj koji te još uvek nije napao." ==> Prijatelje treba držati blizu, neprijatelje još bliže.
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2011 14:46
|
|
Hm...Mislim eto,sad sam O.K.Inače sam osoba koja neke stvari ne može i ne želi prećutati.Sve sam joj objasnila kako i šta.Ona se ne ljuti na mene,odnos je super,samo ja želim da sve bude jasno i čisto.Ona se prvo smejala što sam toliko duboko počela da kopam,samo zbog toga što sam preskočila izlazak.Što je i normalno,naravno,ništa strašno.Mene je samo ukenj*la ta činjenica da polako radim nešto što mi je pre bilo nezamislivo,da odbacim priliku da se vidim sa njom,a pre sam se radovala svakoj,jer sad uspevamo samo 2 puta nedeljno da se vidimo zbog škole i obaveza.I bilo mi je krivo.Ali sada sam srećna posle poruke "Ti bre nisi normalna,stvarno je sve O.K.  Išlo mi se u grad,ali nije ništa strašno što nisam otišla. Nisi ti kriva.Opušteno. <3 I da,mislim da ne postoji bolji prijatelj na svetu od tebe. ". Radim strašno puno stvari za nju,jer je volim i prija mi kad se obraduje svakom iznenađenju,koje joj priredim,a bilo ih je podosta.Ja se nadam da će ovo prijateljstvo trajati,da ga čak ni smrt neće moći rastaviti.To što se tebi desilo je upavo moj najveći strah.Ali ja znam da je njoj stalo do mene isto koliko i meni do nje,a ako je takva situacija,obe strane će se truditi da sačuvaju nešto što vole.
|
|
|
Poslao: 09 Jan 2014 08:29
|
|
Kako bre ne videh ranije ovaj blog?
Nema život pravila, prijatelj ne prijatelj... Čuvajte se prijatelja, jer ne iskreni su u 99% slučajeva kada se radi test prijateljstva ( kada vam stvarnom trebaju da učine nešto što malo ljudi bi). A iskren ne prijatelj je pola prijatelja. Lično ja ne volim licemere, ne klečlim i ne molim ... oćeš ili nećeš, aj zdravo. Znači izgovori tipa " ej ne mogu doći imam obaveze " itd su samo to " izgovori " ! Znači kada neko nešto hoće on će to uraditi makar i to bilo par dana kasnije. Ljudima ne verujem potpuno, nekada mi se dešavalo da ne verujem ni sebi! Jednostavno je tako u životu, nikada ne možemo znati šta dolazi i kako dolazi i dali će nečega biti ... treba biti istrajan, uporan, hrabar, častan! Oprostiti treba kada se neko stvarnom pokaje i iskreno izvini! Ljudi smo, niko nije savršen ali ka tome svi težimo.
|
|
