Док те гледам,
незнани брате
и сањам сав твој свет недосањани
и мислим на твоје незнане, миле.
Сетим се речи наредника строгог
"Карабин туче
ватром, кундаком и ножем"
и мислим сада и бојим се брате
зашто сти оставио
миле иза себе
и село твоје и арњеве тешке,
због чега си мили
узео пушку?
где је твоје село?
Андалузија, Леон, Кастиља?
И моје је тамо, сигурно крај твог.
Видео сам те можда?
несећам се, брате.
А сестра како нам изгледа?
Плаве ли је, плаче ли, црнка је?
Сигуран сам, заплакаће, брате
Најтежи бол, брата изгубила је.
Док те гледам брате по последњи пут
и следим упутства научена, сурова
сећам се речи, наредника строгог:
"Карабин туче ватром, кундаком и ножем"
На Ебру, Шпанија.
25 Јули 1938.
|