|
Poslao: 17 Jan 2019 16:36
|
|
"Dogodila mi se na jedan čudan način. Odmah, ne pitajući, uzela je ono što joj je nekim čudnim pravom oduvek i pripadalo. A, možda tu i nema ništa čudno, samo je retko. Kao rođenje zvezde. Ali nisam ni mislio da je to čudo. Čudo je to što je opet došla i što je opet to isto uradila, iako podozrevam da je tada ono što je davno uzela samo vratila na mesto. Ali ovaj put obrađeno i prilagođeno sebi. Nisam se pitao ništa, samo sam stajao i gledao, kao da se nekom drugom dešava. Najčudnije od svega je što je to sve uradila tako prirodno, tako rutinski, elegantno.
Nepogrešiva ruka zakona prirode, sa začetkom u srcu neke zvezde koja još nije rođena. Brojim godine unazad čekajući tu budućnost koja je davno odredila tu čudnu prošlost. Kada se spoje prošlost i budućnost zasijaće plava zvezda na istoku."
/...tragom zvezda.../
|
|
|
Poslao: 19 Jan 2019 21:46
|
|
Daj mi snage
Da volim i kad je tesko
Da prastam i kad nemam snage
Da zelim i kad nastupe suze
Daj mi snage
Da verujem i kad ne cujem zvona
Da nadjem put i kad se izgubim
Da se molim i kad nas nema
Daj mi snage
Da izdrzim i kad stanem
Da plivam i kad tonem
Da se dignem i kad padnem
Daj mi snage
Da prepoznam boje boli
Da vidim koliko me ko voli
Da cutim i kad bi nesto rekla
Daj mi snage.
Piroška Budišin
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2019 16:44
|
|
...Mislim o tebi...
i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si ti,
na svim putevima svog života srećem tebe...
...Niski zidovi male udobne sobice dele nas od celog sveta...Sami
smo, sami na celom svetu, osim nas dvoje ne postoji više ništa živo;
iza ovih prijateljskih zidova mrak je i smrt i pustoš. Ne vije to
vetar, ne lije to pljusak, nego to jadikuje i stenje Haos i plaču njegove
slepe oči. A kod nas je tišina i svetlo, i toplina i radost; nešto
veselo, nesto detinje nevino kao leptir-prše oko nas; mi se priljubili
jedno uz drugo, prislonili glavu do glave pa čitamo lepu knjigu; osećam
kako kuca tanka žilica u tvojoj nežnoj slepočnici, čujem kako živiš, a
ti čujes kako živim ja...tvoj smešak rađa se meni na licu pre nego
tebi, odgovaraš ćutke na moje pitanje bez reči... Tvoje misli i moje
misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko plavetnilo...
...O nezaboravne oči!
U koga, kamo ste upravljene sada?
Ko prima u svoju dušu Vaš pogled?...
Ivan Turgenjev Mariji Savinoj, poslednjoj njegovoj ljubavi, 1878.
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2019 16:49
|
|
Našao sam te
Kao usporeni film gledam kako dolazis
mislim Bože ako sanjam
da se ne budim.
I tek tako zagrljaj
istog trena znao sam
nikad nikog nije bilo oduvek si ti...
Čitav život tražim oči kao tvoje
a evo
ti stojiš ispred mene
i za minut svet je dobio sve boje
a bio je siv i leden.
Našao sam te
vredelo je svakog koraka ovo traženje
našao sam te
i sebe s tobom
čitav život sam
sam
a sada
našao sam te.
https://www.youtube.com/watch?v=qMZOHwH_J-I
|
|
|
|
