offline
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 1701
- Gde živiš: Nis
|
I opet su se javili oni koje nisam zelela da cujem… opet isto razocarenja,koje nece da boli, opet iste suze, koje nikad necu pustiti. I sve je to pocelo jos iz detinjstva. I sve se to nastavlja dalje u odrastanje I pitam se na kraju koliko puta cu morati da prolazim kroz kofuziju koju ljudska okrustnost, prevara i zla namera donose.
Sta je toliko interesantno u ponizavanju druge osobe, sta je toliko interesantno u vredjanju necijeg integriteta, necije zelje, necijeg bica… I sve to namerno… sta? ajde neko da mi objasni… sigurno ima nekoga na ovom svetu, u ovom gradu ko to radi konstantno, ajde da mi objasni! Sta je tu toliko lepo I divno? Pruza vam osecaj dominacije? Zadovoljstvo?! Radost? Ili samo cistu zabavu? Kako to da vam je zabavno da ponizavate nekoga bez ikakvog razloga, ili bar da pokusate da ponizavate nekoga jer je to, eto, zabavno!
U cemu je poenta? Zar vam nikad nije palo da se to isto moze jednog dana desiti I vama? Mozda necete reagovati na isti ili slican nacin, mozda cete biti maksimalno vulgarni kao sto znate, mozda cete biti isuvise napeti I zeljni agresije da necete znati da se kontrolisete?
I bas sam pocela da razmisljam o tome kako sam zaboravila razlog svog nepoverenja drustvu. Na to me je navela jedna osoba koju nikad nisam upoznala… I sad mi je jasno… Zbog vas… sve je to zbog vas… Ne toliko zbog cinjenice da me konstantno nervirate, niti da ste mi u podsvesti, vec je to zbog moje skoro neukrotive zelje da vas psujem kao najgoru stoku ovoga sveta… sto vi u sustini I jeste… ali necu, necu jer vi to zelite. Vi zelite da me isprovocirate I zelite da me izbacite iz takta I da mi oduzmete kontrolu koju sam naucila da posedujem uvek, zelite da me spustite na vas nivo, zelite da budem vi!! Ali ja to necu... naucila sam da se kontrolisem, znam gde je moje mesto!
I hvala vam. Naucili ste me nesto sto me roditelji, prijatelji I rodbina nikad ne bi naucila… da ne verujem ljudima… da uvek budem na oprezu! I tako ce I biti… zauvek cu biti na oprezu, uvek cu se drzati svog staklnog zida, kog ne dam da bilo ko srusi, I necu pokazivati emocije koje neki ljudi zele da vide od mene. Necu im nikad priznati da su mi dragi, necu im nikad reci da mi nedostaju, necu im reci das u mi bitni, jer cu, cak I od njih, ocekivati ono sto dobijam od vas! I mozda cu nekad reci da nekoga volim I da to zvuci kao sala, mozda cu nekad to I misliti, mozda cu se stvarno saliti, ali nece niko znati da li su to zaista moje emocije… jer ljudi samo zbog vas ne zasluzuju moje emocije. Mozda su one iskrene, mozda su one jake, ali nece biti primecene… Jer, ako budu primecene onda ce biti zloupotrebljene…
Divna je stvar poverenje… Lepo kazu, lako se gubi tesko dobija, kod mene to nije tako… Kod mene je Ne dobija se uopste… pa ako kasnije dokazes da ga bas zelis , onda ga mozda dobijes…. Dozvolila sam vam jednom da me uvredite, I nekad su vase reci mene doticale, jer sam mislila da svi misle tako o meni… ali naucila sam da nije tako. Naucila sam da postoje svakakvi ljudi. Da su svi u sustini isti, ali da neki imaju dobre namere ka meni neki ne!
I odmah se izvinjavam, ovako javno, da moze CEO SVET da vidi to izvinjenje, svim ljudima koje pustim u svoj zivot, pa se kasnije posvadjam sa njima… ili drzim distancu i ne dam da mi pridju. To nije zbog toga sto mi nije stalo do vas, to nije zbog toga sto ste vi drugaciji od mene… to je samo zato sto ne verujem nikome, ne verujem ni vama koji to stvarno zasluzuju, jer , eto, ocekujem od vas ono sto sto sam dobila od onih kojima nikad nisam ni zelela da verujem. I mozda oni bas zato sad pokusavaju da me spotaknu pred novu godinu. Ali nece uspeti…. Jednom zamalo sto nisu, ali ispostavilo se da sam jaca od njih. Ispostavilo se da sam bolja, pametnija od onoga za sta su me procenili! Znajte ljudi da mi je stalo do vas, ali lakse mi je da ne verujem....
|
