|
Poslao: 22 Jan 2009 20:12
|
offline
- Pridružio: 21 Jan 2008
- Poruke: 710
- Gde živiš: još uvek sam na istom brdu ali sada sama
|
Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
SIN: 'Tata, jel' smem nešto da te pitam?'
OTAC 'Da, naravno, reci, šta je?
SIN: 'Tata, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: 'To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?' kaže gnevno
SIN: 'Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: 'Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat.'
SIN: 'Oh,' dječak odgovori, spuštene glave.
SIN: 'Tata, molim te, možeš li mi posuditi 25 dolara?'
Otac je bio besan 'Ako je jedini razlog što me pitaš da ti posudim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i odi ravno u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!'
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja...kako se usuđuje postavljati takva pitanja samo da bi dobio novac?'
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara....stvarno ne pita često novac...
Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
'Jesi zaspao, sine?', upitao je.
'Ne, tata, budan sam" odgovori dečak.
'Razmišljao sam...možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.'
Dečak se uspravio, smešeći se. 'Oh, hvala ti, tata!', poviknuo je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je video da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti.
Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
'Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?', planu otac
'Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.', odgovori dječak.
'Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kuci ranije. Želim da večeram s tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprostaj.
Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas, a da ne da provedemo neko vreme s ljudima koji nam mnogo znače, koji su bliski našem srcu. Seti se da podelis tih 50 dolara s nekime koga voliš.
Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti. Ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajat ćemo do kraja života.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2009 15:43
|
|
Moram priznati da imam taj problem. Tacnije: ne znam da li ga imam jer deca se ne zale, no griza savesti me ponekad obuzme sa svih strana. Sta cu, kad moram da budem i mama i tata, i lovac i domacica ... nije da se zalim i kukam, uspevam da se organizujem... ali nekad pomislim da vreme ide tako brzo a klinci sve veci i veci i dalji i dalji... ohhhh... ovamo s ramenom, tetka danuska, da bacim koju suzu pa da bezim dalje da zavrsavam posao za danas... 
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2009 15:48
|
|
meni je žao što je moj sin odrastao, a ja sam toga postala kasno svjesna.
No, nikad nije kasno. Idućeg petka ga vodim u Rim, samo nas dvoje (jeste da se joguni i traži da povede druga) ali mislim da ću ubuduće nastojati da što više vremena provodim sa njim...(Grižnja savjesti, hm...)
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2009 18:56
|
|
Moram priznati da sam se dugo dvoumila imali smisla postaviti ovakvu temu kad sam i sama svesna u kakvom vremenu živimo.Dosta vas dragih mi,prijatelja koje upoznah na ovom Forumu živi i radi na zapadu(nadam se da vas mogu nazvati prijateljima) i znam koliko se tamo i dokle radi.No dete je samo jednom dete!!!!!!!pa ga treba malo maziti mnogo voleti baš u tom uzrastu ,dok nepođe u školu....onda već postaju "odrasli"kako često čujem da roditelji kažu.Pre par godina na jednoj našoj radio stanici čula sam statistiku o tome koliko roditelji u zapadnim zemljama imaju vremena kada dođu s;posla da posvete detetu.Statistika je bila poražavajuća,a ja sam se dugo toga sećala,pa sam zaboravila,ali ne sve.Recimo bilo mi je poražavajuće kada sam čula da recimo u Švedskoj roditelj ima vremena 5minuta da provede sa detetom,zatim recimo u Holandiji 10min.....itd.Dali se nešto promenilo ne i neće,zato volite decu dok su mali ostavite peglu prljave tanjire,prašinu,pogledajte,pa se okrenite.A verujem pošto ima dosta i
mladih na MC. da su i oni prošli to vreme,gde im je bilo malo vremena posvećeno..pa bi i oni sigurno mogli da daju svoju reč u,ovoj temi.
Moj doživljaj sa unukom koja će u Aprilu napuniti sedam god. često ume da mi kaže dok je čuvam :bako meni je dosadno,pa uzmi knjigicu i razgledaj,nato će ona pa nisam ja više mala da gledam knjigice"A muke ti ježeve velim ja ti onda idi pa se udaj hahaaaa.
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2009 21:59
|
|
@teta danuska...
Citat:Moram priznati da sam se dugo dvoumila imali smisla postaviti ovakvu temu kad sam i sama svesna u kakvom vremenu živimo.
Draga teta Dano,o ovome je uvek nephodno,ama bas uvek...''dovoljno je pogledati ta sklatka lisca,te duboke oke,te malene rucice''... 
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2009 22:35
|
|
nazalost, moram da priznam da sam jedno od one dece koja se osecaju zapostavljenim...iako sam vec "odrasla" i zivim sama, silom prilika..jutros kada sam citala ovaj blog bas sam se zamislila..poslala sam tati ovo u mejlu i verujem da se malo zamislio, a i treba...uf, gadno je to 
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2009 23:17
|
|
Bravo......Odavno nisam cuo ovako nesto,svaka cast Tetka D...
Stvarno zbog PROKLETOG NOVCA smo zanemarili sve ostalo (Postali smo njegovi robovi).....
Ali nije sve u njemu,kao sto decak sam kaze....
Samo se nadam da je otac shvatio poruku koju mu je sin uputio,ako nije to je vec veeelik problem!!!!!!!
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2009 10:54
|
|
Ja sam čula za ovu priču ranije, poučna i jaka, ali......
obzirom da sam ja u toj fazi kada su mi djeca još mala (starija u maju 4, a mlađa od juče 2) nisam se baš toliko raspekmezila kao prethodnici (ovo je čisto tepanje  ).....šta ste zaboravili kakva su djeca...dok ti ne počupaju kosu, ne izbiju zube, ne iskopaju oči i ne uzmu ti i srce i dušu-ne odustaju....da, to su naša mala dječica 
Uvijek u strahu dal postupaš ispravno, ne znam dal treba da ih galamim ili da ih pustim...zaboravite priče razgovorom se sve stiže....to vrijedi za ove malo veće........
A sad ozbiljno: da predivno ih je gledati kako odrastaju i postaju ljudi, tako su mali i naivni, a opet pametni i već sad sa pomalo izgrađenim svojim stavom. Ja djeci nisam mama, već drugarica.....igramo se ringe ringe raja, skrivača, idemo u park, u šetnju, igraonice, obe idu u vrtić....
Lijepo je...samo što ja uveče zaspem u 21h i spavam do 7-kao zaklana!
Djeci treba priuštiti i mamu i tatu, baku, deku, striku, komšiju, prijatelje....tom djetetu svi treba da budu dostupni, podvrgavanje samo jednoj osobi, najčešće mami, stvara zavisno i nesigurno dijete. Čak nije ni važno koliko se provodi vremena zajedno, već kako, na koji način, djecu treba da podsjećamo na smjeh i radost, na igru....miris ručka i priče za laku noć......
Pojma nemam šta bih radila bez svoje djece...nema tog čovjeka (ljubavnika), tog posla ili te diplome koja bi mogla da ih zamjeni......
Djeca su jedino što imamo...sve ostalo....nije naše...
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2009 11:05
|
|
Мој друг Д.Б. је својевремено (има томе око 12 година) написао песму, која добро "леже" у овој теми.
ПЕСМА МАЛЕ ИРЕНЕ
Моја је мама најлепша на свету,
ал има пуно посла.
Чекала сам је код баке, на селу...
Данас је с пута дошла.
На путу проводи пуно времена,
она се бави шверцом.
Чим дође, каже: „Стварно сам сморена
да бих се играла с децом.“
Мама је често љута и пије
страшно пуно таблета.
Стално јој нешто по вољи није,
стално јој нешто смета.
Волим кад кући имамо госте,
тад могу да радим свашта.
Све несташлуке они ми опросте,
мама ми све опрашта.
Моја је мама стално под стресом,
зато је боли глава.
Ујутру ми се пожали често
да ноћу лоше спава.
Тата... одавно не живи са мамом,
од кад сам била мала.
А, што неће да се дружи ни са мном ―
не бих вам рећи знала.
Мама је често због нечег љута,
и пуно таблета пије.
Тад јој се лепо ја склањам с пута,
да ме опет не бије.
Први сам разред и када петицу
добијем у школи,
купи ми слаткиш ил неку стварчицу...
Мама ме ипак воли!
Песма је раније била објављена у облику стрипа. Жао ми је што такву целину не могу да постујем.
|
|
