|
|
|
Poslao: 08 Apr 2011 13:36
|
|
Види фора је у следећем,мораш да се отвориш за друге да би се други отворили за тебе.
Употреби неколико једноставних правила
1) учи да слушаш друге (неки ово никада не науче) (као на пример ја)
2) отвори се за друге,позови их да се дружите,начини први корак.
Не требаш да се осећаш депресивно када живот и пријатељи пролазе баш поред тебе... Само треба да изађеш негде,и упознаћеш их,оне који такође мисле да неће наћи пријатеље,па ће наћи тебе :-)
Ех да,што неко рече,чувај сестру,супер је када имаш неког свог ...
И најважније пошто си креативац по природи,пиши приче,песме,цртај,ради нешто,дај својој креативности да се размахне....
Слободно можеш отићи код неког психолога,сви они функционишу по приницпу да теби помогну да решиш проблем,а не да ти они реше проблем.То је оно што је супер ствар.
Ја кад сам кукао да нико неће да се дружи самном,нисам нигде излазио и никога нисам позивао да се дружимо.Дакле сам сам био крив.Немој да теби прође младост па да то сама укапираш.Нису чак потребне ни паре,ево баш сам сад на једном блогу објашњавао,кад се само сетим,упознао сам неку девојку тако што смо седели испред СКЦ јер наравно музика је била у башти,а нисмо имали пара... И наравно тад нису постојали мобилни телефони,нисмо се ни чули... Распитај се како је био трагичан живот пре петнаестак година,биће ти одмах боље ;-)
Наравно,пријатељи долазе и одлазе,не брини,само немој да рушиш мостове за собом,макар је то мој утисак,не дружиш се са неким,па шта има везе,можда ћеш поново... 
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2011 15:54
|
|
prvo - duso,ako ti se place,placi. nema nista lose u tome da se covek slatko isplace. medjutim,budi odgovorna prema sebi pa reci "placem do utorka,tad prestajem,dizem glavu i krecem u resavanje problema"
drugo - ako u "utorak" ne uspes da prestanes sa plakanjem,skolski psiholog je odlicna ideja. razmena iskustava sa drugim ljudima prija,ali kao trenutna terapija. psiholozi su tete i cike koji su mnogo grejali stolicu da bi naucili kako da saslusaju ljude i da im pomognu. (veruj nesvrsenom psihologu ). tamo ce ti pomoci kako da,pre svega,spoznas samu sebe,da shvatis kakve ljude zelis oko sebe i sta ocekujes od njih. vrlo je bitno da skontas dal si od onih koji veruju da se "suprotnosti privlace", ili se "slican slicnom raduje".
trece - necu da ponavljam pricu o tome sta su pravi prijatelji,kako ih je tesko naci,kako je usamljenost vrlo cesto osecanje danas...sve je vec receno.
ima i cetvrto - dok seka ne poraste,porazgovaraj malo sa mamom. kazes da je prezauzeta,danas smo svi prezauzeti,to je normalno. probajte da se dogovorite i malo vise vremena provodite zajedno. koliko god mi pokusavali da nadjemo unutrasnji mir van kuce,veruj mi,on je unutra,u porodici. kad je tu sve u redu,onda je covek pun samopouzdanja,isijava pozitivno. to privlaci druge ljude,niko ne voli mrgude,tacnije,u ljudskoj prirodi je da izbegavaju nesrecne i negativne osobe. prosto,bojimo se.
da zavrsim jednom potpuno izlizanom frazom - mlada si,imas vremena za sve. izlizano jeste,ali apsolutno tacno
p.s. ostali forumasi nek mi oproste sto sam,kao nova ovde,dala sebi za pravo da se ovoliko rastrtljam. ova prica mi zvuci vise nego poznato 
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2011 20:14
|
|
Ех да,сетих се савета што сам давно чуо,рече ми другарица.Ако ти психолог случајно не одговара,не мари,промени га.
Такође и ако плачеш по цео дан,а лакше ти је,добро је.Ако пак данима плачеш,а не осећаш да ти је лакше на души,е онда то није добро.У сваком случају не брини,благодатима ове технологије можемо да разменимо мишљење,замисли како је то било пре пар година док људи нису имали компјутер
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2011 21:01
|
|
ako psiholog savesno radi svoj posao onda ne moze da "odgovara" ili "ne odgovara". nije to obucar pa ga valja promeniti ako ne odgovara.
pristup ovakvim,da ih nazovem,mladalackim problemima,je uvek slican. vidjala sam da ljudi jako brzo odustanu od terapije jer im se cini da su razgovori uzaludni i ne cuju od psihologa ono sto zele da cuju. strucnjak je tu da nas polako vodi kroz samospoznaju do resenja problema. nijedan psiholog vam nece reci - idi kuci i uradi to i to; to bi znacilo da stvarno lose radi svoj posao. naravno ima i takvih
toliko od mene,u odbranu psihologa 
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2011 18:37
|
|
Čovjek je sretan samo onda kada uspije da usreći drugoga! Treba misliti na sebe,ali i na druge. Ja prolazim kroz tesko razdoblje u zivotu,i puno mi pomaze moja prijateljica. Ali nisam je stekla tek tako....ja sam bila uvjek tu,kad je njoj trebala pomoc.Mozda i tvojoj mami kad dodje umorna treba pomoc,ili zagrljaj. 
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2011 19:48
|
|
nenyxeni ::ako psiholog savesno radi svoj posao onda ne moze da "odgovara" ili "ne odgovara". nije to obucar pa ga valja promeniti ako ne odgovara.
Нисам желео да будем груб,али баш ме вучете за језик.
Када је психолог "зелен" у послу,зар не би било "коска" да добије случај који надилази његове почетничке снаге ? Зар у том случају треба да говоримо само о савесности,када је неко тек "изашао" из школе и има мало (или нимало) искустава са пацијентима ?
Ваљда би било хумано да таквој особи не одговарају мало тежи пацијенти,које ће она вероватно моћи да лечи,али тек када прође извесно време
InFeLiZz,javi se ,jesi tu ? Jel čitaš naše poruke ?
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2011 11:49
|
|
Kad sam napisala ako psiholog savesno obavlja svoj posao upravo to sam i mislila.
Namera mi nije bila da stvarno "branim" osobe koje se bave ovim poslom,vec da devojci kazem da nije nista strasno popricati sa skolskim psiholog ako ne uspe sama da prevazice osecanje tuge i potistenosti. Narocito zbog cinjenice da je mladim ljudima uvek lakse da o problemima svog odrastanja pricaju sa nepoznati osobama nego sa roditeljima. Setimo se sebe u tim godinama.
Moje licno misljenje je da je pomalo neodgovorno savetovati dete da se ne obrati strucnjaku ako postoji rizik da padne u depresiju. Narocito ako se za ovakav savet,kao argument, navodi da su "knjige jedno a zivot drugo" ili da psiholog moze da bude "zelen". I "najzeleniji" psiholog je potpuno sposoban da saslusa i razume i pomogne ako se adolescent oseca neprihvacenim od strane vrsnjaka,jer ove "muke" odrastanja vas stvarno ne cine ozbiljnim ili teskim pacijentom. Medjutim, mogu da iscrpe mladog coveka,dovedu do zanemarivanja skole,povlacenja u sebe i proizvedu jos neke druge probleme o kojima ne bih sad.
Danas svaka skola ima pedagoga i psihologa,bar se nadam. Kao sto se i nadam da su osobe na tim radnim mestima uvek spremne da pomognu deci,odnosno da rade ono za sta su placene. Medjutim,jasno da postoje sredine u kojima je odlazak na razgovor kod strucnjaka nesto "strasno",to odmah znaci da sa vama nesto ozbiljno nije u redu. Sta vise,cesto se psihologija mesa sa psihijatrijom. Da nema ovakvih zabluda drustvu bi bilo, bar malo, lakse da predupredi slucajeve maloletnicke delikvencije,nasilja u skolama,alkoholizma kod dece...da ne nabrajam sad sve stasne stvari o kojima svakodnevno citam u stampi.
Elem,mi pisemo i pisemo a dete se ne javlja
|
|
) A pravo prijateljstvo dolazi sa vremenom 
* <3
neverujem da će naškoditi ali nije dobro,nikako.Jer kada plačeš samo manje piškiš.Tako su meni govorile moje bake a i ja sam govorila mojoj deci.
