Otkriti prave vrednosti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Draga Jasmina, ja ti verujem. Svi mi imamo neke vrednosti, nisu svi za sve rodjeni, ali za ponesto jesu. Ako "uronimo" u sebe, spoznacemo ih.
Samopouzdanja nikada nisam imala dovoljno. Ali za nesto sto mi je jako bitno uvek sam toliko uspevala da izvucem iz sebe, da pronadjem to zrno.
Mislim da ono moze da se povrati, kad nadjes nekog ko te gleda "drugacijim" ocima nego ostali, ko vidi tu tvoju vrednost, ko se ne ustrucava da ti to pokaze i tako ti moze "neko drugi" pomoci.
Zelja da ugodis svima, to mi je jako poznato. Nije dobro. Postanes "otirac" za njihove zelje i potrebe. Ali u ovom stvarnom zivotu ne mozes ziveti tako da svima ugodis, i to ne bi trebalo da boli. Trebalo bi svako najpre da gleda da ugodi sebi, jer ako si dobar sebi, dobar si i drugima, ako ne varas sebe, ne varas ni druge...
Zasto te povredjuju - iz nerazumevanja, iz gluposti, iz straha da si bolja, jaca... moze biti hiljadu razloga, mozda neki i iz zavisti - zlobe ilii nezrelosti.
Zasto ti vise ne povredjujes, samo patis, zato sto si odrasla, sto si se izdigla iznad svih "sitnih dusa".
Da li si zadovoljna odgovorom? Nadam se da jesi. Pozdrav, i hvala ti na otvorenoj temi...

ps. Mi sebe vidimo sa jedne, unutrasnje "strane", ostali sa "druge" ili trece...a istina o nama samima, o onome sto smo i kakvi smo stvarno je uvek "negde izmedju". Nismo ni previse dobri, ni previse zli, svi imamo svoje snove, svoja nadanja, svoje strahove, svoja verovanja...Nikada nismo bas sasvim onakvi kakvi se vidimo, niti onakvi kakvima nas ostali vide...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako neko od vas trazi savrsenstvo, prvo pogledajte kakav je on.

Oni koji na vas prebacuju krivicu nisu tako bezgresni kao sto bi hteli izgledati pred vama. Zele vas uveriti da su bolji od vas.


Ljudi su cudni,ne mozes im nikad ugoditi,ma koliko se trudili.Ko zna koliko puta su me povredjivali ali sam uvek prelazila preko toga...i drzala ih pored sebe... i dalje ...
Jednostavno sam prihvatila da je to tako,da je zivot jedna velika borba i da se mi u njemu borimo za svoj opstanak ziveci u njemu po nekim pravilima koja mi sami stvaramo.
Ovu pesmu sam zavolela sa nekih 15tak godina i jos uvek je volim


Ako mozes ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,
Ako sacuvas poverenje kad svi ostali sumnjaju,
Ali ako im ne zameris sto nemaju poverenja;
Ako ti cekanje ne predstavlja mnogo muke;
Ako ne lazes kad cujes lazi,
Ili ako ne mrzis kad tebe mrze;
Ako se ne pravis suvise dobar, niti govoris suvise mudro;
Ako snivas ali ti snovi nisu sve;
Ako mislis ali ti misli uvek ostaju ciste;
Ako znas da primis pobedu i poraz,
Da primis jednako i jedno i drugo;
Ako mozes podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju da bi lakse prevarili budale;
Ako vidis kako u komadice razbijaju tvoj cilj
I ako se sagnes da podignes i pokupis ostatke.

Ako mozes sakupiti sva tvoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
Ako si spreman da ponovo krenes, kao na pocetku,
Ne prosaptavsi ni reci, izgubivsi sve uz osmeh;
Ako prisilis svoje srce, svoje zivce, svoje misice
Da sluze tvojim ciljevima i kad su malaksali,
I aku ustrajes kada sve zaostane,
Izuzev volje koja naredjuje: "Drzi se dobro|"
Ako se usred gomile ne ponosis,
I ne smatras se herojem, ako se druzis sa kraljevima;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;
Ako svaki covek za tebe nesto znaci, ali ni jedan suvise;
Ako umes dobro ispuniti svaku minutu svog zivota,
I svakog trenutka ides pravim putem;
Tvoja ce biti zemlja i sve njeno blago,
Jer,
BICES COVEK, SINE MOJ|

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neću ostati bez reči - jesam, na koji tren, jer moram reći dve stvari:

Prvo, pesma mi je vinula dlake u Nebesa! (Ko je to napisao? Naslov? Dosta mi je poznato...)

Zatim - uključio bih se u blog, pošto me je pogodio u živac; svo troje, raspravljajući, govorite i o mojim dešavanjima i gledanjima na okolinu...

Jasmina, ne znaš koliko često sam i sebi postavio ta ista pitanja... ali mislim da sam doznao odgovore => samopouzdanje se, verujem, vraća upravo prestankom postojanja misli da je ideja drugih o tebi zaista toliko važna. Želja za svačijim ugodama je ništa drugo do dobrote - mislim da loš/zao čovek i neće izgubiti svoje samopouzdanje. Loš čovek se bori prevashodno (ako ne i isključivo) za sebe, ne prihvata pravila zajednice i pluraliteta. Ti si dobra osoba. Ja sam oduvek i trenutno mučen... od drugih i od sebe. Nikada ne uzvraćam; čak, pade mi na pamet nešto - dva suprotna entiteta se samo i non-stop odbijaju, a (iz ličnog iskustva) ako popustiš i eto, suočiš se sa sobom i drugima, nastaće veći i dugotrajniji mir od onog nestabilnog i prekidanog - kada si u stalnom sukobu i odbijanju...
A, kada drugi počnu da (ovo pričam alegorijski) za tebe žvaću, gutaju i vare hranu - tad sama počni da okrivljuješ svoje postojanje za neuspeh u ostvarivanju tudjih ciljeva i zadovoljavanju njihovih potreba. Čini se, svet je organizovan na način >svako za sebe<; ljudi su to podigli na viši nivo, iako su neki ostali dole. Ti si, veruj mi, medju pionirima Uspeća...

P.S. Prihvatam činjenicu da su ovo moja shvatanja i baratanja rečima - kao što i prihvatam pomisao da se apsolutno ne morate složiti sa ovim zanesenjakom. Ovo pisanje deluje čudno, zato što sam sâm morao otkriti parole kojima ću se voditi, kao i racionalizacije što me oslobadjaju nepravednog tereta... Da, sve to je meni pomoglo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Prvo, pesma mi je vinula dlake u Nebesa! (Ko je to napisao? Naslov? Dosta mi je poznato...)


Rudyard Kipling-AKO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jao, hvala!
Znao sam da imam to negde doboko u sobi...
P.S. Nisam je, ipak, čitao ranije...