Otvaranja....

• 1Ovo se svidja korisniku: tetka_danuska
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Kad prestajemo da budemo mladi? Da li onda kad nas prvi put uhvati išijas ili onda kad više ništa ne može da nas iznenadi?

...


-Plaši me bol, normalno.Znam da je ovo proces i da će da traje i da će sve vreme da bude bolno:Plaši me ono što ćemo iskopati i sve ono što treba da osetim dok ne stignem tamo, ma gde stigle. Plaši me da ću odustati na pola puta.Plaši me da ću možda i izdržati sve to i da ću onda da dodjem na neko mesto koje nije bilo vredno tolikokog traganja i tolikog bola.Plaši me sve što može da izgamiže u međuvremenu.
..Možda je problem u tome-rekoh-što sam sad odlučila da napišem roman.Možda su moja očekivanja od same sebe prevelika, ko će znati.Možda je priča idealan žanr za mene.Otklopiš taj poklopac sasvim malo, na par dana, pročeprkaš po sebi, napišeš priču i brzo ponovo zatvoriš, pre nego što svi demoni uspeju da izađu odatle.Otvoriš, napišeš, zatvoriš.I tako mnogo puta.A sada, odjednom, roman. To znači da taj poklopac, taj šaht,mora stalno da bude otvoren.Mesecima i mesecima.I ja moram da živim pored njega, da sedim na rubu te provalije, da gledam nadole i osećam kako mi se noge klate nad tim bezdanom.Da osećam mesecima taj smrad koji će da prokulja.I zato ništa ne pišem već dve, tri godine.
(...)

.......reinkarnacija Ernesta Hemingveja rođena samo da bi njega zabavila i zapričala ga kao Aska svoga vuka, što mi je neko vreme polazilo za rukom.Ali samo neko vreme.Vukovi su tu da bi vas pojeli, to je barem jasna stvar, a ne da bi sa vama pekli krofne do kraja života i držali vam pletivo dok motate klupče.


...pitanje za milion dolara:zašto meni taj pogled i dalje nešto znači iako mi je njegova artificijelnost jasna već više od decenije.Ima li načina da ikad stvarno prebolimo stare ljubavi?


...način na koji me on oseća uvek kraj sebe...


Mislila sam da zrelost izgleda drugačije.Da prestaje strah.Da prestaje kolebanje.Da neodlučnost ustupa mesto apsolutnom vladanju situacijom.Mislila sam da se nekako prirodno i bezbolno uspostavlja poredak stvari u kome se tačno zna na koji način se odnosimo prema svakom delu svog tela i prema svakoj svojoj misli.Ali od svega toga nema ništa.Promenilo se jedino to što svi od vas očekuju mnogo.I niko vam ništa ne otpisuje na mladost.
....

Uzdam se u to da ću umreti pre nego što uopšte shvatim da umirem.
...


Uzdam se u sposobnost samozavaravanja.

...

Uzdam se u to da mi nije prvi put da se ovako osećam.

...
Beba je na neki čudan način mudra.Iako nema nikakvo životno iskustvo, čini se kao da ima u sebi neko znanje predaka.Beba kaže:"Svi moraju da naprave svoje greškeTi ne možeš da me zaštitiš od toga..........."
Volela bih da ova beba ne pati zbog ljudi koji to ne zaslužuju.Da voli sebe.Da bude dobra pre svega prema sebi,a tek onda prema drugima.Da bude vesela..........
Beba će vremenom postati pomalo ohola devojka, lepa, samouverena, narcisoidna, biće visoka i imaće dugu, crnu kosu.U stvari, bojim se da će da bude čak i pomalo površna.Ljudi će je voleti,a ona će to prihvatiti kao potpuno prirodnu stvar.Smatraće da joj sve to pripada.


Pomislila sam:zašto čovek ne bi smeo jednom da odluči da ćuti?Zašto je toliko neobično?



Milioni tona mraka,daljine, implozija i crnih rupa spuštalo se kroz mene...


Kod vas je taj motiv ostavljanja veoma jak.Kao da stalno imate strah da ćete biti ostavljeni.... Možda je i vaša igra u tome da strah od ostavljanja kompenzujete ostavljanjem drugih ljudi.
ostaviti sve i živeti na planini.Ostaviti sve i živeti u grehu, negde gde je toplo i gde je vetar blag.Promeniti život iz korena, uzeti novo ime i živeti na nekom drugom kontinentu.Ostaviti sebe.Sebe, pre svega....
-Da- nasmeja se ona-osim kad plačete.Zašto se smešite kad pričate o teškim stvarima.
...
-Vi,dakle,možete da podnesete tuđu slabost.Znate kako se treba ponašati sa ljudima čak i kad im je najteže.Zašto isto tako ne možete da podnesete svoju slabost?Zašto vas ona ljuti?
...



-Ako bih vas pitala pod kakvom zvezdom ste rođeni, šta biste mi odgovorili?
-Ja sam rođena pod Mesecom.
-A kakav je Mesec?
-Melanholičan.
"Eto vidiš", poručivao mi je njen pogled, "tebi nema leka.Ti si rođena takva."
...

Može se uskoro dogoditi da dođe starost i da u nekom momentu, svakako prekasnom da bilo šta promenim, ustanovim da sam sve uradila pogrešno.Ovo dalje pretpostavlja barem nekoliko stvari.Pre svega, da postoji ispravan i pogrešan način.Zatim, da mi odlučujemo o tome koji od ta dva načina će dobiti oblik koji se zove naš život.I još dalje, pretpostavlja da postoji isključivost na relaciji dobar-loš način.A možda je svaki od načina pomalo i dobar i loš?...Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život, i čini vam se da mu pripadate.Ponekad, međutim jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života.I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi.
-Da li ti to pokušavaš da mi kažeš-upitah ga-da imam izvesnu obavezu prema tim drugim životima u koje nikad do sad nisam provirila?
...
Sećaš se kako je letnji raspust trajao beskrajno kad smo bili deca....?

...

Legla sam na leđa i plutala po vodi, zamišljajući da plutam po kosmosu.Uši su mi se ispunile vodom i čula sam neki daleki, neodređeni šum koji je u mojoj mašti,mogao lako da postane šum vasione..Kosmos me je ljuljuškao.Zvezde su se primicale i ponovo udaljavale.Bila sam sama, užasnuta i srećna.Osećala sam da ću ovako plutati večno jer su šanse da me neko pronađe u tolikom prostranstvu minimalne.A nisam ni znala da li to zaista želim.Osećala sam večnost svuda oko sebe."

Jelena Lengold, "Baltimor".

*


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]