|
Mi, poslednji pioniri, smo pevali uz Dragana Lakovića, Branka Kockicu, Jovu Radovanovića... I to je, pretpostavljam, svojevrsno ispiranje mozga, ali je meni ostalo u lepom sećanju. Te reči i melodije su se stapale u celinu koja je proizvodila jake asocijacije kojih se i danas, ovako matora, sećam.
La, la,la ... "da li mi verujete, da li mi verujete?"  Duško Radović!! Kako Dušku da ne veruješ, ne ide.
E, onda je došao Bajone...  Posle tog sunovrata sada nam je nekakav pozitivan iskorak to što deca pevaju EKV. Suviše, suviše politički korektno za taj uzrast i za moj ukus.
A da su slatki, jesu, svako dete ko dete, da ga volite i razumete. 
|
