|
Poslao: 10 Maj 2008 00:02
|
offline
- dzon snezni
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 06 Okt 2007
- Poruke: 432
- Gde živiš: Novi Sad
|
Ukratko, tema je posttraumatski stresni sindrom, ili kako ga vec zovu, voleo bi da se jave ljudi koji imaju takva iskustva, a i oni koji strucno znaju sta o tome.
Mislim da veliki broj populacije, s obzirom sta se sve desavalo, verovatno ima neke lakse ili teze oblike toga.
Za sebe licno, ni sam ne znam da li imam kakve veze s tim, ili imam samo obicne reakcije na stresne stvari i dogadjaje.
Imao sam jedan prilicno dug period depresije, u stvari on se javio dva puta, 95-e, i negde 2003-e. Srecom, prosao je. Agresivnosti hvala bogu , nikada nije bilo, ni u nekim najtezim momentima, nisam pomisljao da naudim drugima. I danas, ipak dosta godina poslije rata, lako se iznerviram, zbog sitnica, a isto tako lako upadnem i u neku euforiju.
Mozda je to normalno, i nije nista strasno. Cudno, recimo, ne mogu da gledam ratne filmove- mogu i akcione, pa i gadne horore, ali dok vidim uniformu i vojsku na filmu- blokada, ne mogu da gledam.
Meni u sustini ovaj moderni, brzi ritam zivota cak i odgovara, jer je covek prezauzet svakodnevnim problemima, i nema vremena prisecati se proslosti.
Gledao sam u Hrvatskoj, oni imaju velike probleme sa veteranima, primer zadnji onog generala koji je ubio pet ljudi. Kod nas je veliki broj ljudi bio pod jakim stresom, i to dugotrajnim, a cini mi se da se o tom pocne voditi racuna, tek kad neko napravi neko zlo. Trebalo bi napraviti neku strategiju da se i ti problemi pocnu resavati.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2008 22:02
|
|
ja sam rvi isto sam imo problema doduše kod mene to traje najviše 15 dana onda me uhvati neka euforija i tako se to mjenja ali sam primjetio da je za to najbolji fizički rad kada sam zaposlen napr. na građevini 12 sati dnevno netrebaju ni anti depresivi ni ništa radujes se krevetu.isto sport ali u manjoj mjeriNEDAJ SE
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2008 22:45
|
|
To je prolazno...
Kad je moj deda iznenada otishao na "onaj" svet postao sam OGROMNI pesimista i depresivac...mada sam josh uvek pesimista...ali je depresija nestala i zato gore glavu i trudise da odgovorish na pitanja
kako???
zashto???
zbog cega???
i bice ti lakshe...
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2008 23:23
|
|
ne mogu da kazem da sam osoba kojoj su se desavale lose i traumaticne stvari, ali kada se i tako nesto desi, uvek sam priseban i ne dozvoljavam da me to pokoleba, na to gledam kao na jos samo jednu prolaznu stavku ovoga zivota. sta god da se desi, boli me uvo, ja idem dalje i ne razmisljam o tome, trudim se da zivim u trenutku, a ne u proslosti. zivot je lep i treba ga koristiti do maximuma. nikome zivot nije savrsen, ali boze moj, necemo biti toliko slabi da nas potresu sitnice. 
kada me i uhvati taj neki kratki period depresije, to za mene znaci da sam samo ispao iz koloseka i da treba da se vratim svom uobicajenom zivotu, idealima i razmisljanjima. period "vracanja nazad" kod mene obicno potraje 3 dana i posle sam ponovo onaj stari... bitno je samo poznavati sebe 
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2008 10:42
|
|
Eh, Vlado ne mislim ja na sitnice. Mislim ne govorim o svakodnevnim, normalnim i uobicajenim problemima, koje manje-vise svi mozemo da svarimo, tipa problemi na poslu, ili trazenju posla, problemi u vezi, kuci ili slicno. Govorim o dugotrajnim i ekstremnim stresnim situacijama, kao sto su dug boravak na ratistu, i slicno. To ostavlja duboke tragove, i to se ne moze resiti jednim smeskom i idemo dalje. Potrebna je i strucna pomoc, a ko danas brine o tome, a veliki deo populacije ima takva iskustva. Pa kad se nesto desi, onda jao, bio je dobar i fin, pukao je odjednom. Ne puca niko odjednom, iz cista mira, sve ima svoje zasto i zbog cega.
Meni je taj ruzan period prilicno iza mene, nemam vise nekih gadnih problema, ali recimo moj drugar, isto je bio dugo na ratistu, postao je zivcan i agresivan, dobar je ovako, al dzaba kad poludi u cas, ostavila ga je zena, ima problema. A tipicni je balkanac, sacuvaj boze da bi se kome obratio za pomoc, ili priznao da ima problem.
Naravno, zavisi od licnosti, kod nekog se to jace, kod nekog slabije ispolji, kod nekog nikako. Ali puno ljudi je to proslo, i mislim da bi se drustvo trebalo s tim pozabaviti, da nam se ne bi desavali slucajevi kao u Hrvatskoj.
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2008 15:18
|
|
e pa vidis dzone, kada ti se tako nesto desi, najpametnije je ne dozvoliti emocijama da prevladaju i da one upravljaju situacijom, vec moras prisebno i hladne glave resiti problem sto je to najbolje moguce, racionalno razmisljajuci... jer ako se prepustis emocijama mozes uciniti stvari zbog kojih ces se posle kajati a i mozes usput izgubiti volju da resis problem jer ti se cini kao da nema izlaza...
i dalje mislim da je sve to u percepciji gledanja na zivot i stvari oko tebe, sad ne mogu da se ne setim one reklame za coca-colu: "...oni kojima casa nikada nije do pola prazna, nego uvek do pola PUNA..."
moras znati sta ti je cilj u zivotu, i boriti se svim mogucim sredstvima da to ostvaris, sve ostalo je manje bitno. naravno da dolaze trenutci kada padnes ali nisu slabi oni koji padnu, nego oni koji ostanu na zemlji i ne idu dalje...
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2008 20:19
|
|
@ Vlada
Mislim da uopšte ne shvataš težinu problema. Imam 17 godina pa sam imao priliku da posmatram kako mi rođak propada zbog boravka na ratištu, nije to: "Ok, bilo pa prošlo, guram dalje."
Dok ne budeš u blizini takvih strahota, nisi kompetentan da sudiš o tome kao što to radiš.
Nikom, ni najgorem neprijatelju, ne bih poželeo da doživi tako nešto, samo na mali broj ljudi to ne može da utiče.
Osećanja se tad ne kontrolišu, to više nije isti čovek, u njemu čuči zver koju će nešto naterati da iskoči, ili će izjedati čoveka polako dok od njega ne ostane samo bleda senka.
Kakva crna hladna glava i kontolisanje emocija, to više nije do tebe, više ne budeš svoj gospodar.
|
|
|
Poslao: 12 Maj 2008 09:10
|
|
Ja znam nekoliko ljudi koji su bili na ratištu.Jedan se relativno brzo izvukao iz svega,samo kaže da se jako puno pilo alkohola jer ne možeš sve da podneseš tamo.
Drugi je bio emotivniji po prirodi,trebalo mu je ipak vremena,a i bio je na mestu gde je video razne zločine pa mu nije bilo lako.I bilo je raznih narkotičkih sredstava tamo,predpostavljam iz razloga jer čovek nema neku perspektivu,samo rat i razaranje.
Treći je govorio da je spašavao tuđe živote i da mu se vraćaju sećanja.Simpatičan čovek jako skroman,obično uvek šmugne kad popričamo,nije ljubitelj obično neke velike priče.
|
|
|
Poslao: 12 Maj 2008 17:05
|
|
Wraith ::@ Vlada
Mislim da uopšte ne shvataš težinu problema. Imam 17 godina pa sam imao priliku da posmatram kako mi rođak propada zbog boravka na ratištu, nije to: "Ok, bilo pa prošlo, guram dalje."
Dok ne budeš u blizini takvih strahota, nisi kompetentan da sudiš o tome kao što to radiš.
Nikom, ni najgorem neprijatelju, ne bih poželeo da doživi tako nešto, samo na mali broj ljudi to ne može da utiče.
Osećanja se tad ne kontrolišu, to više nije isti čovek, u njemu čuči zver koju će nešto naterati da iskoči, ili će izjedati čoveka polako dok od njega ne ostane samo bleda senka.
Kakva crna hladna glava i kontolisanje emocija, to više nije do tebe, više ne budeš svoj gospodar.
Imamo isto godina ne brini.
E vidis ne mogu svi ljudi biti isti i upravo o tome pricam, ja sam uvek hladne glave i kocentrisem se na sebe a ne na druge. To je mozda malo sebicno sa moje strane ali sta cu, takav sam...
Nemoj mi molim te pricati o tome "kakva crna hladna glava i kontrolisanje emocija, to nije vise do tebe" jer su ljudi razliciti i svako ima razlicita shvatanja, ti dozvoljavas da ne bude do tebe, ja to ne dozvoljavam, ja zivim svoj zivot i boli me uvo...
|
|
