Pjevat cu dok suze me ne zabole...

1

Pjevat cu dok suze me ne zabole...

offline
  • Pridružio: 22 Nov 2003
  • Poruke: 1978
  • Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti

ustajem u 7, a vec dva i po sata vrtim "Stranac u nocci". chitam neke ljude, smejem se, plachem, razmishljam. pa zaustavljam sopstvene misli, ne bi li upila jos koju... tudju a svoju. jedna se ipak otima...
koliko nas ima... koliko srodnih dusha, razbacanih po svetu... koliko nas je, a (u)sam(ljen)ih. ok, nechije misli su vec putovale mojim neuronima, moje emocije razdirale su srca nekih drugih, sa treccima imam ista interesovanja, volimo istu muziku, filmove, klopu... a onda, netko... po neko... za koga "znam" da i dishe isto kao ja... iste zhelje, snovi, radosti i bolovi, seccanja, ista "filosofiranja", ponekad i produbljena, ili bar kao takva istipkana... i taj jedan, njih dvojica, chetvoro, ... ni ne znaju da postojim, ja, onaj drugi, nas troje, ... svi oni ostali... sanjali, ne sanjali - ne znaju. a to je mozhda bash ono shto im treba. saznanje da postoji ... treba li im? da li bi bilo bolje? kako bi reagovali? da znaju da nas postoji vishe, a ne jedan On, jedna Ona... da znaju da postoji, ali da za njih nema nade. da se ponadaju, a da sve ladje potonu. shta onda? kako posle? mozhda bi onda pravili avione od papira, kao ja... (kad se skrpim nakon brodoloma) ne... to vec chine, to svi chinimo, shaljemo snove od papira, ne znajuci da smo sigurno vec nekad proshli jedno kraj drugog, gledajuci tragove na nebu, fotografishucci opalo lishcce u kishnim baricama, skicirajucci puteve duha i pravecci unutarnje mape chezhnja, bolova, i dalekih poslastica... kupujucci burek i jogurt u pekari na drugom kraju naselja, jer tamo prave bash onakav ... nedostaju mi ovi ljudi, nedostaju mi kao i svi oni koje sam nekad davno znala, kao oni mozhda manje slichni, ali s kojima sam podelila ("share", not "split"!) zhivotne gozbe, mrvice uzhina i kapi vremena... kojima sam previjala, koji su mi previjali rane... nedostaju mi, svi... a tu su, tu, chekali su pogodan tren, ovaj kasni sat, da se oslobode sigurnog kuta i preplave me celu. "falish..." falish. kao detinjstvo koje izmiche, sve vishe, oteto, otrgnuto, vjeshtice su presekle nit... znam da nazad ne mogu, ali zashto ne mogu stvoriti ponovo, sada? zashto nema vishe bubamara, maslachaka, sanki, fleka, otimanja oko preostalog shlaga u vangli, (naizgled) besciljnih tumaranja po okolishu, zashto i kad ima istrazhivanja - nisu ista kao nekad... da bar ne znam da bi me strpali u ludnicu ako bih samo prishla nekom, koga prvi put u zhivotu vidim, i jednostavno ga poljubila... ako bih u toku vozhnje naglo otvorila i zalupila vrata automobila zbog impulsa da to uchinim, tek potrebe da tresnem nechim... ni vozovi nisu kao nekad, dovraga, nema tog mosta ispod koga bih se mogla izvrishtati... oh, tako bih se rado jurcala s nekim po snegu i grudvala... valjala po travi i smejala k'o shashava... na sastanku njupala vruc zhu-zhu na klupici u parku, umesto paprene vechere u pristojnom restoranu ili picca u zadimljenom lokalu... a sutradan, sutradan igrala damu... danas bih tako rado bila dete.

"bubamaro, let, let,
u shiroki leti svet ..."


pisma shaljem maslachkom...

Sto mu repatih pacova, gotovo me rasplaka ... mh ... cvijetu jedan!
... valjda sto sam i sama nekako sjetna ... do neba ... i nazad ... Sad... malo je ... ne spavam ... placem... smijem se ... placem... tu sam... nisam...smijem se... placem...

Istina je da nemamo vise ni tli ni tlinaest godinica,ali lepo je saznanje da i danas mozemo i za bubamarama da jurimo, i jos lepse, biramo za kojom cemo da potrcimo..i same znamo slag da umutimo,pa zasto i da ne ukrademo koju kasicicu!Pa nemojte biti tako setni!Evo brzo uhvati ovaj tren,cvrsto ga stisni,neka bude samo tvoj i radi sa njim sta god pozelis!kiss

I close my eyes
Only for a moment, then the moment's gone
All my dreams
Pass before my eyes, a curiosity

Dust in the wind
All we are is dust in the wind.........


Ja i nisam imao neko detinjstvo... "tad samo tamna strana srca zaboli..."
A kada imas pa izgubis, I know......

Nije mi baš trebalo sada da ovo pročitam. Sad Jeste... Ljubav je nekad bila naivnija, slađa, opuštenija i razigranija... Truditi se da voliš sada, u opštoj društvenoj kataklizmi prožetoj sociološkim i tehnomanskim tekovinama globalizacije, deluje malo šašavo. Ali to je privilegija retkih. Mada... Da bi ljubav bila onakvom kakvu je zamišljamo... Potrebno je nešto više... Da li je dovoljno samo ponovo naučiti da voliš? Da li je to moguće? Ko će ga znati...

Eh, detinjstvo... Nije baš savršena pesmica (i ja sam imam par primedbi), ali ovo je jednom prilikom iskočilo iz mene:

E, moj ozbiljni svete...
Ja bih da jos uvek mastam,
i da jako malo toga znam...
Ja bih da opet budem dete...

Ja bih da sanjam velike tajne...
Da otkrivam neke nove svetove...
Da jedem dzenarike i grizem cvetove,
Obozavam bakine kolace bajne...

Ja bih da znam o zlu malo,
i da ovaj svet srecnim shvatam...
Ja bih da recima tesko baratam...
Ja bih da je vreme stalo.

Ja bih da sam opet dete:
da se setim starog dede,
koga rano smrt odvede,
i retko ga se misli sete...

Ja bih da sam klinac, opet...
Da volim slatkise i banane,
da u igri provodim dane,
i da ludo volim ovaj svet..


E, da... Upravo slušam Ettu James - My Funny Valentine... Da li se i vama desi da baš u prilici kada čitate nešto tužno, osećate se emotivno slomljeno, borite se sa svojim sumnjama i u sličnim prilikama, uvek ide neka od najtužnijih pesama na plejlisti vašeg media plejera?

zoranez... Zagrljaj Poljubac
Saska, hvala ti, iskreno, ali... znam da mozhemo, teoretski... ali iz nekih razloga nije vishe isto, ni iznutra, ni spolja, zato se i pitam "... zashto ne mogu stvoriti ponovo, sada?" moglo bi, ali ne ide... (razloga je mnogo) to me i boli, izmedju ostalog...
Peco... znash onu, "Dabogda imao pa nemao" ... a nije ni pre sve bilo potaman, ali je opet bilo... na poseban nachin smešak
bocke, nauchila sam... i kad sam mislila da je kraj krajeva, nauchila sam smešak ali treba dvoje Wink a pesmica je savrshena, pogadja sushtinu... one bezbrizhnosti, "otvorenosti", chistote, ... - nikad vishe Sad
ima Ujevic jednu:
"Uhapshen u svojoj magli,
zakopchan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruzhi, svojem maku.

I svak zhudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.

I na oblak koji tishti,
i na munju koja prijeti,
nasha blaga Nada vrishti;
biti chisti. Biti sveti.

I kad nema Nasheg Duha
medju nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca."
...
da, uvek najtuzhnije... samo, slozhices se, mnoge i mi obojimo svojim bluesom...

Citat:bocke, nauchila sam... i kad sam mislila da je kraj krajeva, nauchila sam smešak ali treba dvoje Wink

Tome se i ja nadam, ali za sada nisam imao prilike da dođem do sličnog zaključka...

Citat:ima Ujevic jednu.

Ujević je odličan lirik... Mada moram priznati da sam veći poštovalac Cesarića (shame on me). smešak

Citat:da, uvek najtuzhnije... samo, slozhices se, mnoge i mi obojimo svojim bluesom...

To je neizbežno... Neko nekad reče da je muzika ogledalo duše. U potpunosti tačno. Wink

spremam nesto na ovu temu ... evo jedna ... Mr. Green

KOJE JE BOLJE

Jedan mali decko
Nije nist’ uzivo,
Sve je shvato tuzno,
Sve je shvato krivo.

Mucila ga cesto
I ta miso crna:
Zast’ ni jedna ruza
Da nije bez trna?

Taj je decko imo
Veseloga druga
Koga nije lako
Obarala tuga.

A zasto ga nije?
Verujte mi zato,
Jer je svasta lepse,

Veselije shvato.
Pa i on sad rece:
"Radujem se, druze,
Sto se i na trnu
Mogu naci ruze!"

J.J. Zmaj

Mr. Green

Citat:Mada moram priznati da sam veći poštovalac Cesarića

A da razjasnim i zašto. Razz

PJESNIK

Iako mu je malo ljeta,
Razmišljao je već o mnogom.
Živi u gradu gdje imadu
Dušu tek lopte nogometa -
Zato ih i biju nogom.

Al kad mu duh - ekstazom vođen -
Zapliva krepko u visini,
Zna da se ljulja pored mulja
Ko lopoč u bari rođen -
Tako mu se barem čini.

No ko bi ga iz bliza pozno
Vidio bi da je spozno,
Iako mu je malo ljeta,
Da će ko cvijet u doba suše
Uvenut u gradu gdje imaju duše
Samo lopte nogometa.

,,Nema cveta ni planete, gde ne moze stici dete'' stih iz jedne decije pesme

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 585 korisnika na forumu :: 8 registrovanih, 1 sakriven i 576 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., bulovic, dragon986, MB120mm, rovac, saputnik plavetnila, yrraf