|
Ne cvelle, jedno je (ne)poštovanje zemlje, a drugo želja za boljitkom. Ja nisam Srbin. Rođen sam u Srbiji i moji preci su odavno ovde, jedno 300 godina u Vojvodini. Nikada nismo imali problema. Služili vojsku za Srbiju, ginuli za Srbiju, rađali, živeli i umirali ovde. I ja sam imao priliku da odem da studiram napolje, ali nisam. Ostao sam tu. Srbija je moja država. Ne može niko da mi kaže "blago tebi, ti imaš gde da odeš, zato želiš zlo ovoj zemlji, ali ja sam Srbin, ovo je moja zemlja i ja ću odlučivati kako i šta"... Mislim da ni to nije u redu. Ja planiram tu da ostanem. Svoje ne dam, tuđe poštujem. Ali poenta je bila, da ako neko već živi u Srbiji i želi tu da ostane, Srbija ga hrani itd.,valjda ima pravo da kaže "e ovo mi se ne sviđa, vidi kako je ova država to rešila, zar to ne bi bilo bolje?". Ako ne bi - ne bi, ali postoji ideja i želja. Ako bi - zašto da ne uradimo tako? Inat ne vodi ničemu... Nije Srbija crna rupa na karti i ako je tako zapadni mediji opisuju, ali oni opet imaju svojih interesa... Đinđić je lepo rekao, da treba pokušati učiniti stvari boljim. Lako je reći "to ne može" a pri tome ni ne pokušati i onda kad ne uspe reći "jesam ti reko!". Treba imati muda i pokušati, pa makar i puklo...
Jedno je ne poštovati, drugo je želeti promene na bolje... Dakle, to što ljudi često pljuju državu je pomalo i mač sa 2 oštrice. Neki u tome nalaze izgovor za sve, pa i za svoje greške, gde im stvarno država ništa nije kriva. A neki su stvarno pogođeni nepravdom, recimo seljaci kad im spuste cene toliko da je to sramota...
P.S.: Ne želim da uvlačim politiku u raspravu, ali sam samo naveo primer...
|
Razumes ? 
