|
Poslao: 20 Jun 2013 09:14
|
|
jelkica7 ::
mpman ::Zavisi šta je svrha života. Otići negde u neku tuđu državu gde nikog ne poznaješ niti je koga briga za tebe, otići negde gde se ne jede hleb uz svaki obrok i tamo provesti život a ovde ostaviti sve kojima je do tebe stalo?! Ne vidim sreću tu 
Hleb uz svaki obrok vs. svaki obrok.
Odlično rečeno. 
Odeš u neku drugu državu i znaš kome je stalo do tebe? Državi. Naravno predpostavka je da se tamo ode legalno.
U kojem smislu sve kojima je do tebe stalo? Misliš, stalo im je time što sve kukaju kako nemju i kako im je teško?
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2013 21:04
|
|
jelkica7 ::
I svi su pohrlili da se vrate u Srbiju, el da?
Da li su pohrlili? Pa i da su želeli, ne bi bilo baš tako lako. I treba se vratiti u Srbiju sa činjenicom da tamo i nisi baš nešto uspeo.
Ako odeš regularno, u smislu da si tokom studija bio praćen od neke kompanije, obično dobiješ takav ugovor koji te ograničava na napuštanje zemlje po nekoliko godina. Dok vreme prolazi, ti uzimaš kredite, ulaziš u neke tokove pa i da ti nije sve potaman, povratak i nije lak. Skoro da je nemoguć.
Iz razgovora sa jednim inženjerom elektrotehnike shvatila sam da biti Srbin u tuđini nije baš zanimljivo, ma koliko da si dobar stručnjak. Nekome to ne pada lako, a neko preko toga prelazi bez ikakvih problema. Osim toga, svako od njih ako i nije baš toliko blizak sa tobom, neće ti nikada reći da i nije nešto zadovoljan. Ja imam van 4 bliska prijatelja. Samo jedna osoba je uspela baš sasvim. Živi u Americi i sada ima svoju firmu. Međutim ta osoba je imala dobru podršku tamo. Nekoga koga je znala. Imala je pomoć, što je velika sreća.
Ako ideš sam, gde te ne čeka nikakav posao, a imaš diplomu, onda moraš biti svestan da te čekaju razni poslovi koji nemaju veze sa tvojom strukom, dok ne nostrifikuješ svoju diplomu. I to je najteže.
U svakom slučaju, čovek treba sve da pokuša, a istina je negde između.
Nikada mi nisu bili jasni ljudi koji uvek nešto kukaju, a na pokušaju da to promene. Ako ti se ne dopada ovde, pokušaj, idi, probaj...ali nemoj tapkati u mestu nezadovoljan, sa mišlju da tamo negde cvetaju ruže...Možda i cvetaju, ali mirisi nisu ipak isti...Ne treba se zanositi. Treba razmotriti sve opcije.
I dalje sam vođena mišlju, ako si sposoban, imaš znanje i veštine, ti ćeš uspeti i ovde. Ako tražiš sreću, ona je uvek tamo gde si ti.
Meni nikada nije palo na um da odem odavde...Eto, ja spadam u grupu ljudi koja u tome ne vidi svoju sreću. I to je moj stav.
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2013 21:22
|
|
Sagacity ::Međutim ta osoba je imala dobru podršku tamo. Nekoga koga je znala. Imala je pomoć, što je velika sreća.
Mislim da je slično i ovdje.Ako imaš dedu koji posjeduje hektare i hektare zemlje,ako je uspio da sagradi kuću na 3 sprata,pa danas držiš stanare koji ti pored tvoje plate povećavaju profit - na konju si. 
Treba početi iz početka.I da pored nekog ko te dobro hrani i izdržava kreneš od nule i kažeš sebi kako si sve stekao sam.Iz principa .Ka tome težim.
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2013 22:35
|
|
To je, naravno, nerealno i nepotrebno.
Zašto bi neko ignorisao bolju startnu poziciju zarad "ispravnog puta" u karijeri? Misliš li da Rokfeler nije imao već obezbeđeno mesto u svojoj kompaniji za svoje naslednike, iako su počinjali od kurirskih i portirskih poslova? Misliš li da roditelji koji stiču imovinu ne treba njom da pomognu svojoj deci da se obrazuju, usavrše, na kraju da nađu bolje radno mesto?
Da se razumemo, nepotizam, korupcija i slične anomalije jesu rak rana svakog društva, ali ne treba ići ni u drugu krajnost i svako napredovanje ili uspeh dece bogatih roditelja smatrati za plod uticaja i novca. Jednostavno, neko ima bolju startnu poziciju, a neko mora da krene od početka jer ne može bolje. Dokle će ko dogurati zavisi kako od podrške roditelja (i u pozitivnom i u negativnom smislu), ali i od sposobnosti mlade osobe. I tu ne mislim samo na znanje već i na socijalne veštine koje su skoro jednako važne.
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2013 22:49
|
|
@SlobaBgd
Dopada mi se Miloševo razmišljanje da želi postići nešto u životu. Da sebe vidi kao nekog ko želi da se potvrdi u nečem.
Ostalo se slažem sa tobom. Inače, neko može imati odličnu startnu poziciju, a da ništa ne uradi u životu.
Poštujem svačiji uspeh, bez obzira da li je imao podršku ili ne.
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2013 00:26
|
|
SlobaBgd ::
Zašto bi neko ignorisao bolju startnu poziciju zarad "ispravnog puta" u karijeri?
Da li sam rekao da je ignorišem? 
Jeste,mnoge stvari koje sada imam su mi tu na gotovo,i možda je dobro što gledam iz pozicije "a šta bi' da ih nemam?" .Prosto sam takav,nikad mi nije dosta,i ono što mi se čini nesigurno - kao da nemam.Zato samo forsiram sebe više i više,ako na jednu stranu ne bude kako treba imam ulaznicu na drugu.Vremena se brzo mijenjaju,danas je dobro,ali kad ne znaš da će i sjutra biti tako,to je još jedna neprespavana noć.
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2013 00:40
|
|
Milos CG ::Da li sam rekao da je ignorišem?
Jesi.
Milos CG ::Treba početi iz početka.I da pored nekog ko te dobro hrani i izdržava kreneš od nule i kažeš sebi kako si sve stekao sam.Iz principa .
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2013 01:13
|
|
Srki,ja svo vrijeme pričam o tome kako započeti svoju životnu karijeru svojim trudom,pa otud mi i ideja da se školujem tamo gdje smatram da ću biti više školovan nego u svojoj zemlji i ono što već imam pokušavam da ostavim sa strane i vidim koliko bih dugurao bez toga.Da mi je na umu da odbacim ovo što imam,sigurno bih se negdje sad liječio i ne bih vodio konverzaciju sa svima Vama.I za razliku od ostalih koji bi možda pravili sra*a dok ne odrastu dovoljno da kuća može da se prepiše na njih,ja se trudim i učim,jer mi je na prvom mjestu da ne iznevjerim sebe 
Svejedno,samo razmišljam,a mogu i da planiram,mada znam da će se nešto promjeniti u svemu ovome.
A evo ti i najprostiji primjer:
Ako treba da naslijediš nešto vrijedno,hoćeš li do tad da spavaš ili ipak da učiš? Ja ću možda da učim,ti ćeš možda da spavaš.Možda kasnije dođemo na isto,možda sam se ja dzabe mučio,a možda budem malo bolji od tebe.Sve u svemu,sve će doći na svoje
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2013 07:04
|
|
Milos CG ::Ako treba da naslijediš nešto vrijedno,hoćeš li do tad da spavaš ili ipak da učiš? Ja ću možda da učim,ti ćeš možda da spavaš.Možda kasnije dođemo na isto,možda sam se ja dzabe mučio,a možda budem malo bolji od tebe.Sve u svemu,sve će doći na svoje
I ja ću učiti, samo što ćeš ti učiti na nekom lokalnom fakultetu, dok ću ja učiti na Harvardu. Jedno je biti lenj, drugo je ne iskoristiti ono što imaš.
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2013 09:21
|
|
Meni je prvenstveno cilj da prosirim svoje vidike sledecih godina, sto skolovanjem, sto poslom.
Mozda je Srbija najbolja opcija za mene, a mozda je moja sreca negde drugde, ali to necu znati dok ne vidim sta sve postoji, kako drugi rade, zive, steknem nova znanja kojih kod nas nema iz tehnoloskih razloga, upoznam nove kulture i zivotne filozofije. Bila sam na mnogim turistickim putovanjima, ali ona ne daju pravu sliku o svemu tome.
Sada mi se pruza prilika da izbliza upoznam Ameriku, a mozda cu vec sledece godine ostvariti zelju da zivim neko vreme u Nemackoj.
Eventualni trajni povratak ne bih shvatila kao poraz, vec kao posledicu spoznaje sebe i sveta. A isto tako i ostanak van.
|
|
