|
Poslao: 24 Jul 2006 13:41
|
offline
- Voland
- Počasni građanin
- Pridružio: 18 Apr 2005
- Poruke: 903
- Gde živiš: NBG
|
Vec skoro dve godine radim posao koji ubija u pojam i posao za koji sam prekvalifikovan (za ovu temu nije bitno koji).
Vise od sest meseci intenzivno tragam za novim poslom (ocito uzalud).
Na radnom mestu se osecam potpuno beskorisnim imam utisak da samo gubim vreme i sto ne reci da se zatupljujem. Primecujem da zbog toga gubim samopouzdanje i sigurnost u sebe.
Plata je ok, ali vredi li ona nervoze koju gomilam u sebi i istresam na najblize??
Dati otkaz ostati bez kesa i traziti novi ili ostati ovde imati platu, ali i sve tanje zivce dok me fortuna ne obraduje??
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2006 14:25
|
|
Varijanta je: radi taj posao dok paralelno trazis novi... Kad nadjes novi, dajes otkaz na starom.
A za to vreme najblizima reci o cemu se radi i zamoli za razumevanje...
Taj pristup se zove: "Je**s misha bez dve rupe"... (copyright by my late grandfather)
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2006 15:58
|
|
razumem te, i vise nego sto bi mogla da objasnim primerom. sreca pa ne radim vise tu gde sam zivce zamalo na veliko upropastila, ali e..to je odboj, samo spreci moment kad cujes "cap".... jer ce bezati od tebe kao djavo od krsta.
kreni recenicu dve na mail i svakome u adresaru, plus novi (obradjen) cv. cuj se sa starim kolegama, obnavljaj veze gde mozes, kreni nekom svojom inicijativom, stupi sa novim ljudima toga radi u kontakt, ne prepustaj se bilo kakvom ocaju- od sveg srca te upozoravam..
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2006 22:19
|
|
Veruj mi, i ja sam u slicnom polozaju. Do dushe, ja radim ko pas, imam dobre pare, ali me ubi atmosfera.
Nema ti druge nego da cuvas tu lovicu i gledas da, ili nadjes drugi posao, ili napravis svoj sopstveni (ova varijanta je najteza, ali si najsrecniji)
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2006 22:58
|
|
Kod mene na poslu je +50 C,veruj mi pobegla bih glavom bez obzira,zivce pa njih sam odavno izgubila...Moji znaju kako mi je na poslu,tako da mi dosta pomazu,kazem im kad sam nervozna,desi se da se ponekad istresem na njima ali se trudim sto manje zbog njih a i zbog sebe,jer tu mi je dom,to je moja porodica i ako ne mogu tu da se opustim gde cu onda?
U svakom slucaju razgovaraj sa njima,bice ti lakse.I naravno usput trazi drugi posao.
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2006 00:53
|
|
Pare nisu bitne!
Menjaj posao!
"Vreme nije problem, vremene nema!" Pročitao sam i tvoj prošli blog... Naime, nije problem u slobodnom vremenu, i kako njega koristiti, već u životu, celokupnom kakav jeste. Ne možeš ga deliti na posao-slobodno, jer kad se u 5,6 vratiš kući polumrtav sa osećajem bespomoćnosti i bespotrebnosti teško ćeš sebi reći "Sada počinje moj dan, moje slobodno vreme"... (sve ovo ti piše osvajač I mesta na republičkom iz blejanja u plafon i III mesta u dangubljenju)
"Ako ne napreduješ, onda nazaduješ" kaže stara jevrejska poslovica, ja sam je čuo od Vladete Jerotića. Uči, čitaj, voli, razmišljaj, živi!
"Mislim da se predajem...
Priznajem poraz!
Spreman sam, čak,
i ruku da pružim.
Nasmešiću se samo,
dok strašni zmaj me
izjeda i pali mi utrobu.
Izgubio sam opet,
a da protivnika nisam ni imao..."
Nateraj sebe da što više razmišljaš o problemu vremena, života. Nateraj sebe da smišljaš nove stvari, iznenadi devojku. Stalno podsećaj sebe da treba da živiš.
Ne daj se kolotečini
Dopuna: 25 Jul 2006 1:53
Znam ja da sve to može lepše...
Evo poslušaj Oskara Vajlda:
"...Ostvarite mladost sada dok je imate. Nemojte rasipati zlato vačih dana - slušajući dosadne, pokušavajući da popravite svoje beznadežne neuspehe ili poklanjajući svoj život neznalicama, običnim ljudima i prostacima...
To su nezdravi ciljevi, lažni ideali našeg doba! ŽIVITE! Živite divnim životom koji je u vama! Ne propuštajte ništa - tražite uvek nove doživljaje... Ne plašite se ničeg.
Svet pripada vama ipak samo neko vreme, a to je SADA..."
Draga osoba mi je ovo nažvrljala na čestitku... Bacim pogled u fioku... Ponekad... Nedovoljo
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2006 09:00
|
|
Ljudi hvala vam puno na savetima, znam da je odluka samo moja ali ponekad vredi poslusati dobronamerne savete.
Kao sto sam rekao setim ovde, cutim i trpim, naravno trazim novi posao... A u vezi beskorisnosti i gubitaka samopouzdanja - zaboravicu sve sto sam naucio (a sto je primenjivo na poslu) jer ovde ne koristim ni promil svog kapaciteta. Plasi me da ne ostane samo kapacitet (kao kada neko u sportu ostane veciti talenat) ako me razumete.
@beli035
na forumu sam video da radis u Brazilu i da dosta putujes tako da pretpostavljam da ti je to satisfakcija.
@ Spartak
Ovo sjajno zvuci (ali samo zvuci)... Definitivno vise nismo gospodari nasih zivota.
|
|
|
Poslao: 03 Apr 2007 02:10
|
|
hm, nadam se da si do sada nashao bolji posao, proslo je koliko, godinu dana od zadnjeg posta 
u zivotu morash stalno da napredujesh iako je to jako teshko
idesh sa najgorih poslova u pocetku do necega sto ce ti stvarno odgovarati
i najbitnije je da se ne opusitsh/stanesh u procesu...
|
|
i aplauz za izreku.
