Poucne misli

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Мени се чини да непријатеља има мало, а много је оних који, због неспоразума, погрешно разумевају друге људе и њихове поступке, па због тога постају недобронамерни."-св Филарет Московски

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Невеспитани и незналице мисле да су речи [о врлини] смешне и неће да их слушају зато што се
помоћу њих обелодањује њихова неваспитаност, а они би хтели да сви буду слични њима. Исто тако се и
они који живе распусним животом упињу да сви буду гори од њих, мислећи да ће многобројност злих њих
саме ослободити кривице."

свети Антоније Велики

свети Антоније Велики (или Ава Антоније) је био хришћански аскета који је живео Египту у IV веку. Сматра се оцем пустињачког (отшелничког) монаштва и хришћанског монаштва уопште. (родио се половином 3. века а преминуо у 4. веку)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Једном приликом старац Пајсије ми је испричао следећи догађај.
Један човек је устао рано ујутру, док још није свануло, да иде на посао. На путу га је срео један коцкар и помислио: Где ли иде онако рано ? Вероватно да се коцка на неком тајном месту.
Касније га је срео један Хришћанин и помислио у себи: Видиш, устао је тако рано да би отишао у неку Цркву да се помоли пре него што оде на посао.
На крају га је срео један лопов и помислио: Овај сигурно иде да краде, јер је још увек ноћ и сви спавају.
Старац се насмејао...
- Видиш, сви оцењују ствари у складу са својим духовним стањем. Ако неко има покварену мисао, и његова „машина“ је покварена, и да ставиш „злато“ у њу... она ће од њега направити „златне метке“ да би убијао.
...(ћутање)
- Страшно ! Страшно ! Највећа људска болест је покварена помисао... Лоша помисао је тешка болест !!!

Старац Пајсије Светогорац, рођен је на празник Св. Ане, 25. јула 1924. године у малоазијском селу Фараса, у Кападокији (данашња југоисточна Турска). Његов отац Продромос, био је градоначелник Фарасе и веома побожан човек. Духовни отац Продромосове породице био је чувени Св. Арсеније Кападокијски. Старац Пајсије крштен је 7. августа 1924. године од самог Св. Арсенија који није испунио жељу његове фамилије да се дечак зове Христос, како се звао његов деда. Св. Арсеније је тада пророчки рекао: "Ја схватам да бисте ви желели да неко буде дедин наследник, али зар и ја не бих могао да пожелим монаха који би био мој наследник."

***

Године 1988. старац Пајсије тешко оболева од рака. Последње дане проводи ван Свете Горе у женском манастиру Св. Јована Богослова у Суротију. Овом сестринству старац је већ годинама био духовни саветник. У уторак 12. јула 1994. године старац је смирено предао своју душу Богу, којег је дубоко волео и коме је служио од малена. Подвигом освећено тело блаженопочившег старца почива у манастиру Св. Јована Богослова у Суротијy, поред Солуна.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Школски радови – Васкрс 2010

Човек је велики колико зна да прашта


И као што неко некад рече, људи су само људи, и као такви, склони су грешкама. Грешке су важан део нашег одрастања, јер кроз њих учимо и допуњујемо своје знање; из сваке грешке може се извући поука. Зато је важно знати опростити некоме кад скрене с пута и помоћи му да се опет врати на прави.

Нажалост, људи знају да буду велика злопамтила. Кад они погреше, себи врло брзо опросте, али им је увек тешко да уделе опроштај другоме, ма колико им срцу био близак. „Људски је грешити, божански праштати“, рече један мудрац, и заиста је то истина. Како време пролази, људима је све теже да пусте неког у своје срце, укажу им поверење и отворе душу. Толико се плашимо издаје, да смо заборавили шта значи волети. И чим нас неко повреди, повучемо се у себе брзином светлости, као преплашени мишић у рупу на зиду бежећи од мачке.

И зато треба да опраштамо, јер без равнотеже издаје и опроштаја љубави више неће бити на свету.


Ана 8. разред
----------------------
Човек само срцем добро види


Свет би био страшно празно место када би на све гледали без осећања. Неке ствари не бисмо могли да схватимо. Како је сиромашним људима – људима који немају посао? На овом свету постоји и таквих. Они други, имућни, не желе да схвате како није увек лако снаћи се у животу, како нисмо сви исти, и како једни једва преживљавају док други расипају новце и дане. Зато таквим људима треба помоћи, а за то је потребно гледати срцем – осетити како је другима.

Не помислити бар понекад на осећања других људи, једноставно је себично. Тек мислећи и пазећи на друге, јасно видимо и разумемо свет. И зли и шкрти преко гриже савести олакшавају своје душе. Славни људи дају своје милионе у добротворне сврхе, али већина њих то ради због доброг „имиџа“. И онда све то давање изгуби на својој правој вредности. Тако може и давање да постане некако себично. Када људи из доброте дају и помажу, они осете топлину око срца. Иако осећања могу да искриве реалну слику о свету, она су важна, и свакако је боље волети него бити равнодушан. Због и ради љубави вредно је живети.

Мале добре стваре које урадимо једни другима испуњавају живот и чине га лепшим.


Лана 8. разред
---------------------


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Која дела су својствена детету? Дете плаче када га бију и радује се са онима који се радују. Ако га
вређају, не гневи се, а ако га хвале, не превазноси се. Ако више поштују његовог другара, не завиди; ако
узму нешто од онога што му припада, не смућује се; ако му оставе нешто мало у наследство, не
проверава и не тужи се ни са ким; не препире се ради својине; не мрзи ни једног човека; не жали се ако је
сиромашно; не надима се ако је богато; видећи жену не осећа похоту; сласт похоте и многобрижност не
владају њиме; никога не осуђује; ни над ким не влада; никоме не завиди; не говори са самохвалисањем о
ономе што не зна; не исмева ближњег због његовог спољашњег изгледа; ни са ким није у завади; не
претвара се; не тражи почасти овога света; не тражи да сабира богатство; није среброљубиво; није
дрско; не воли да се препире; не поучава са страшћу; не узнемирава се ни због кога; не тугује ако га
разодену; не држи своју вољу; не боји се глади ни злочинаца; не страши се звери ни рата; не
избезумљује се при гоњењима.

преподобни Ава Исаија - (из збирке светоотачких поука - Добротољубље)

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Jul 2010 13:49

Svi koji ste pisali citate o Bogu, a da nisu pravoslavni citati, udaljili ste se od teme. Ja ih neću pisati jer za mene Bog nije pravoslavac, katolik, musliman...
Mislim da se i veroučitelj u "našoj" školi udaljio ili suviše približio temi kada su mu deca plačući izlazila sa časa veronauke jer je Isus stradao, jer su ga ubili. Pomalo je smešan bio naredni čas kada su svoju učiteljicu optužili za veštičarenje jer ponekad u novinama pročita horoskop.

Dopuna: 13 Jul 2010 13:51

Upravo čitam Koelja "Anđeo čuvar", ima lepih misli...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нека учења су исправна,нека нису.Али сва учења која си поменула говоре на свој начин о Богу и не могу сва бити у праву већ нека јесу а нека нису,јер међусобно имају не мале разлике.
А Бог је Бог свих људи и жели да се сви спасу и дођу у познање истине.


Citat:ПЕТ ИМПУЛСА

Има пет главних импулса, којим се руководе људи у својим делима:

- лична добит

- родбинска или крвна веза

- закони заједнице

- савест, и

- осећање присуства живога Бога.

Прва три импулса постоје и код животиња, претпоследњи код многих људи, а последњи код неких људи.

Да се изразимо војничким језиком:

Пети импулс је као прва борбена линија, коју кад човек изгуби одступа и пада у другу борбену линију (односно на четврти импулс), коју кад човек изгуби, одступа и пада у трећу борбену линију (односно на трећи импулс), коју кад човек изгуби одступа и пада у четврту борбену линију (односно на други импулс), коју кад човек изгуби одступа и пада у пету борбену линију (односно у први импулс).

Тако иде декаденца човека, декаденца и пропаст. Велимо и пропаст, јер човек може изгубити и последњу борбену линију (односно и први импулс) и онда му ништа не преостаје до тупог индиферентизма према свему, очајања и - самоубиства.

св.владика Николај - "Мисли о добру и злу"