|
Još jednom, izvinite ako sam delovao grubo; nisam to želeo, ali blog je tako 'sirov' jer sam automatski izbacio ono iz sebe što mi je i kako mi je nadolazilo... nisam mnogo razmišljao (nisam ni mogao, kad sam bio obuzet tugom), a jesam sumirao sve dobro i loše što mi je u tom trenutku (tj. te cele večeri) smetalo najviše... da ne pomisli neko da sam se hvalio (možda se može stvoriti takav utisak, sad tek vidim) - ionako sam nabrojao i loše osobine, a pogotovo to kako svi ti talenti ionako nisu iskorišćeni... Dodjavola.
Drago mi je što sam napisao ovaj blog, te što mi se je sve to desilo za jedno veče; dobro je što je tako, iz previše razloga. Samo znajte da, koliko god tužan bio, nisam bespomoćan ili potpuno slomljen - naprotiv, tad razmišljam celovitije. Tad se menjam. Maaalo, ali dovoljno; jer sam ionako obećao sebi da ću uvek biti dobar, a to i želim, ne samo da moram...  Nikakva sreća, iako ispunjujuća, nagradjujuća, ne dovodi to toga, za razliku od, upravo, te sete. (kad se osetim 'praznim', poželim da se i 'napunim'  )
Opet mi je jako glupo što sam ovo prosto napisao, jer, već mnogo puta rekoh, draže mi je kad (bilo da govorim o svom uspehu ili grešci) ljudi mogu da vide moje ponašanje, gestikulaciju... tako se neko upoznaje, ne ovako... Ali opet, to sam uradio jer, van MyCity-ja, nisam imao nikog ko će ovo želeti da čuje ili ko će razumeti; a još nisam hteo da nekog rastužim/povredim svim ovim. Da se 'otvorim'/'ispraznim', to sam ipak mooorao...
@ Ella :
 I'm speachless... (and that says a lot, doesn't it?  )
thaaank youuu!
@ dzon snezni :
Veruj mi, to što sam dobar (i što sam uopšte sam izabrao da budem takav, ne radim ja to nesvesno; mada da sve više automatski) jeste uvek nešto što me ispunjuje; iako ponekad umem da budem pogodjen time što, koliko god sam istrajan, 'čist' ostao, nikad pogrešio iliti namerno nekome naneo zlo, opet mogu da me kinje ili sputavaju... To već boli.
Inače, to je opet mnogo kratkotrajniji utisak od samog saznanja da su, kad znaš da si ti donosio drugima dobro kad god si mogao, ti drugi oni koji su pogrešili... ja se opet osećam 'čistim'. Ali sam tužan zbog ljudi, njihove subjektivnosti i trenutne slabosti... jer itekako verujem da mogu biti bolji jedni prema drugima, pametniji i srećniji. Ja sam tu već, iako najpre lično povredjen, nekako sekundarna žrtva - baš zato što znam da sam ja i dozvolio da me povrede, bio otvoren za to i nisam uzvratio nijednom rečju nakon toga; krivica je i moja.
Dalje, iako jesam prevashodno opčinjem time, opet ne pokušavam da 'nadjem' devojku sakoro uopšte, a kamoli po svaku cenu.
To mene pogadja zato što sam oduvek i želeo da budem s nekim i jer znam sebe, te mislim (zamalo pa da sam ubedjen u to) da bih bio neverovatno prijatan/dobar partner nekome; iz previše razloga.
Ali rekoh već negde drugde na MC-ju, niti sam mačo lik, niti se ikada upuštam u 'muvanje'/flert, a jedva i da izlazim (bolje je reći: kad izadjem, to je ostajanje napolju - šetnja ili sedenje na nekoj klupi, a skoro nikad u kafiću/klubu/diskoteci; pogotovo ne uveče; ne volim moral mladog sveta danas, a ni gužvu nit' prezastupljenu muziku).
S druge strane, ja sam skoro uvek prema svima isti - dobar i pažljiv, pun razumevanja i za ono što sâm ne radim ili čak ne volim. A devojke k'o da traže da budu zavedene, a zasigurno ne vole to što sam otvoren i maltene nesposoban za 'prljavu', dvosmislenu šalu... opet, biram da budem takav.
Tu je i činjenica da sam ionako relativno rezervisan - ne mogu se prosto 'predati' nekome i biti privučen čisto fizičkim izgledom (ponekad mi je krivo da neka prelepa devojka i bude sa mnom, jer ja nisam toliko lep, jbga! Nije ovo trip ili nešto što me ograničava, ali i to mi prolazi kroz glavu; uzgred, oduvek i pokušavam da dovedem svoje telo u red, najpre zbog funkcionalnosti [kriva kičma i slabi mišići celih ledja, te trbušnjaci, malo kraća operisana noga, koja je i u obimu manja od druge za 4-5 cm; pored toga, prekomerna težina dodatno otežava kretanje i zbog noge i zbog kičme], mnogo manje zbog estetike, ali me upravo boljke sprečavaju da to uspešno i redovno radim)... Ne mogu biti sa nekim ko me bar malo ne upozna i sâm ne poželi da, pored svih mojih mana, bude sa mnom. I o tome se radi. Previše sam komplikovan, ali iz svoje kože ne mogu. (madaaa - čvrstog sam verovanja da bih radije i da ostanem sâm, nego da budem sa nekim s kim neću imati kvalitetnu vezu; a ako me neko 'pronadje' već i u ovako teškim uslovima, veća je šansa da je to - to; opet, mislim da je jedini problem u upoznavanju, u dopiranju do mene; a eto, nemam osećaj kao da me poznaju ni najbliži. Svi me gledaju na svoj način, 'iz svog ugla', a takav sam da mogu biti shvaćen ako se poveruje i u nešto drugačije; meni se prilazi na moj način, jer nisam isti, dodjavola - i to već odaaavno vidim, i jer sam prokleto bezopasan)
Najzad, jesam blog ostavio nezaključanim jer sam ipak i osećao potrebu za saslušanjem nekog od vas. U pravu si da je nekad lakše čuti nešto (i ono što je očigledno) od drugoga... I tebi hvala! 
@ natrix :
Genetski, jesam vrrrlo podložan bolestima... i oduvek sam takav (tačnije, moji često kažu da sam jedino bio zdrav do druge godine svog života ). Štaviše, bukvalno svi sa majčine strane bližih grana porodičnog stabla su imali puno zdravstvenih problema (posebno moja majka i njena mama); i ja sam primetno 'na njih', za razliku od mog brata, koji je, kao i svi sa očeve strane familije, zdrav k'o dren... tako da način mog života jeste delimično, ali ne dominantno, uticao na sve te moje zdravstvene probleme...
Kad 'ispadnem budala', ne brinem se mnogo; oni koji dovoljno mare za mene, znaju da budala nisam, a neretko me upravo oni i brane od onih koji i pokušavaju da me prevare/'zavrnu' ili me zajebavaju u društvu. Ja, prosto, ne mogu nekog da zezam surovo i ciljajući na nečije mane, a kad mene zezaju ili ćutim ili i sâm prihvatam, te se pridružujem šali na moj račun... Kako god, ne želim da ikog povredim čak i nenamerno, kad god sam svestan. Ljudi umeju da umišljaju stvari.
Ali ume da zaboli to što i oni koji mare ponekad (i nenamerno i namerno) posrnu, te me i oni povrede svojim akcijama/rečima ili dodvoravanjem 'izvuku' nešto od mene, iako nisu ni morali to da rade. A to samo potvrdjuje činjenicu da me i oni ne poštuju previše, niti razumeju... Ipak, ja neretko pogrešim što previše verujem u ljude; oni ipak umnogome 'gledaju prvo sebe', a ja nekako želim da mislim drugačije... bar za neke od njih. Jer nije prijatno misliti da sam u tome usamljen - osetim ogromnu nepravdu, te se opet osetim bespomoćnim (kad hoćeš da budeš takav, a jedini si koji daje da mu se i uzima, vidiš da ćeš jedini i ostati bez ičega...)
Što se, i ovde, devojke tiče - znam da mnoge devojke ne mare (mnogo) za fizički izgled ili prednost daju moralu/psihi/unutrašnjosti... ali, pored svega što sam ranije naveo, treba se do mene doprti i preko mojih mana... to već ne može i ne mora bilo koja devojka da trpi. A i rekoh da ne znam nijednu devojku koja nije poželela da bar malo bude 'osvojena', zavedena; ja jesam direktan, ali suptilan i... nežan. Zato nemoćan kao 'osvajač'; mnogo samo pogodniji za druga, nego za dečka.
I tebi puno hvala, te izvini ako sam te malo uznemirio prvim komentarom u blog-u.
@ Sorelag :
Joj, što si me ti oraspoložila! Hvala..!
Aaaaali, nisam ja baš toliiiko veliki - još sam i za godinu dana smršao sa 96 na 81 kg (zdravim putem - ishranom i vežbanjem), iako ima još tu 'da se radi' (zapravo, mogao sam i mnogo brže i više smršati, ali one boljke tj. fizički problemi mi nisu dozvolili) ...
To za nos je OK, mada je meni poprilično iskrivljen, pa zbog toga imam i druge stare dobre zdravstvene probleme (najpre sa disanjem, naravno; ali k'o da ih nije dovoljno i bez tog!) i ipak ne bi bilo toliko primetno (estetski) loša stvar da mi i faca nije asimetrična (tačnije, cela lobanja, mozak, pa i lice napred; primetno, ali ne mnogo); prerano sam rodjen, te se, čini se (mada ne mora to biti jedini razlog) desna strana nije dovoljno dobro razvila: desna strana lica mi je malo 'naduvana', naizgled otekla, a i brada mi je sa te strane maaalo redja, a i prošlogodišnji problem sa facijalnim nervom je uzeo danka, jer mi je desno oko malo zatvorenije od levog, a mišići čela, obraza i usana (sa te strane) su slabiji...
P.S. Naravno, izviniću se zbog još jednog previše opsežnog, smaračkog komentara; ali već rekoh da sam opsesivno-kompulsivan (te moram i odgovoriti na svako pitanje i 'dovesti stvari u red' tj. pobrinuti se da sve ispadne kako treba, da ne bih bio pogrešno shvaćen, a zato, majku mu, i moram da pišem gramatički ispravno, sa sve interpunkcijom itd.), a i htedoh da sve bude jasno - u nekim segmentima nisam bio baš razumljen ili sam delovao nedorečeno... Nekad sam baš proklet.
Once again, thank you.
i ne mogu da verujem da sam dvoje vas naterao da napišete kilometarske komentare..! lol
|
Nadam se da je ta faza malodušnosti kratkotrajna... Mladjo svi mi prolazimo kroz razne faze...Evo da li neko može reći za sebe da je zadovoljan skroz jeste sigurno više nego neko al opet manje nego neko drugi...bili bi sebični kad bi imali baš sve...
