|
Poslao: 23 Jun 2007 16:29
|
|
@ SYSTEMS :
Ovaj poslednji post ti je bio jako dobar (smisaon)...
Ja iako slušam Rock/Metal (i mrvicu klasike  ), ne oblačim se k'o metalac... Obično imam majicu sa bendom, ali i to je neredovno...
No, jebiga - ljudi najviše (teens i studenti ponajviše) biraju svog prijatelja ili čak sagovornika po izgledu... A ja nisam nešto lep... (that's what I'm talking about) Još kad takvog lika vide istetoviranog - užas: odma' je narkoman, alkoholičar, pritajeni serijski ubica, ludak... (a ako nisam sušta suprotnost od svega toga, onda i ne postojim)
Jbg, ta tema me lako dodirne zato što je usko povezana sa mojom, najčešće pogrešno procenjenom, ličnošću... A kažem, ja idem do kraja kada upoznajem nekog - neću se povući ako uradi nešto čudno, sramotno, glupo...
No, ponekad sam upravo zbog tog sopstvenog razočarenja patetičan sagovornik (jer obično se otvorim, u suštini, ne mogu da lažem ljude).
I milion puta su mi drugi (svaki moj dobar drug danas) rekli kako se nisu nadali takvom Mladenu, mislili su da sam drugačiji (a preovladava ona suptilna, a opasnija razlika u govoru: ''mislili smo da nisi takav'')... A nešto udaljenije društvo stalno napominje kako sam ja čudan, nedokučiv, konrtradiktoran, nepredviv, a ipak dobar lik...
P.S. Evo, opet sam prisvojio temu i stao iza nje k'o da mi je čedo... 
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 16:42
|
|
Kao pod jedan previse pesimizma kod tebe. Kakav ti je to stav da "nisi nesto lep" itd. Iz toga proizlazi to sto si "patetican sagovornik". Onog trenutka kada budes poceo da postujes sebe, vise ce te ljudi postovati. Pokusaj na mesec dana, lazi druge da mislis da si najbolji na svetu i videces drugi pogled u svojim ocima.
Znam jednu devojku koja je u fazonu da stalno kinji sebe, neka sestrina drugarica. Meni se zivot zaustavi pored nje jer ona misli da je smor pa na kraju i isapdne najveci smor na svetu. Samo se uhvatim za srce i nadam da nece stati od dosade. unesi malo optimizam u svoj zivot i zaboravi te koji te ne vole ili ne zele da te vole. S druge strane nije samo dovoljno biti to sto jesi. Ako hoces da imas prijatelja puno, moras da budes spreman da se odreknes nekog dela svoje licnosti i to je najcesci problem sa "cudacima". Sto oni zele da budu svoji sto posto. Kada neko ima takav stav onda se ljudi boje da mu pridju jer on ne zeli nista da podeli sa njima i nicega da se odrekne.
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 16:58
|
|
SYSTEMS :: (...) najcesci problem sa "cudacima". Sto oni zele da budu svoji sto posto. Kada neko ima takav stav onda se ljudi boje da mu pridju jer on ne zeli nista da podeli sa njima i nicega da se odrekne.
Uf, ja, bre, često naje*em zbog drugih... a priznajem da sam čudan (nekad čak umislim da sam normalniji od normalnih, no dobro).
Svojim prijateljima sve dajem - i zato često i gubim svoje dobro... Ne mogu drugačije, draže mi je da je nekom dobro, no da sam ja indiferentan ili nešto mnogo srećan.
I, veruj mi, imam ja puno samopouzdanja... Znam šta mogu, znam i šta ne mogu. Prosto, svestan sam svega što radim - dok sam neograničen prevelikom lagodnošću/srećom (to je onaj začarani krug - uglavnom negrabusim od sebi dragih osoba, a one ni ne primete;)...
Uvek, nekako, bojažljivo prilazim novom poznanstvu, baš zato što znam šta ljudi očekuju, a ja sam, bre, za 180° drugačiji... I svako ko je samnom pričao/bio više od dva-tri puta, počeo je da ceni moje postojanje.
Ali prvi je utisak ona barijera koja ih sprečava da me dokuče (a, kao što si sam rekao, ako im se on ne svidja - neće ni želeti da me upoznaju), te zato sam malodušan; iako, ponavljam, znam sve svoje vrednosti i mane (često mi drugari, onako, za moje dobro objašnjavaju ono što misle da nesvesno radim, a što može biti loše; a ja ih prekinem i nastavim njihovu priču na način na koji bi je sami doveli do kraja - dakle, poznajem sebe bolje od ikog i realan sam; objektivan, ne subjektivan, što nije lako)...
Drugi su me naučili... ali niko nije njih.
To je to - svako gleda sebe i nije ih mnogo briga za druge... Pa, ja 21-nu godinu uspešno protivurečim tome; i iako sam malo tužan (moje generalno stanje = melanholik), zadovoljan sam sobom. Potpuno (i opet, pored toga što sam daleko od savršenog).
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 17:09
|
|
Pa protivurecih tome ali si melanholik. Greska nije samo u onima koji bezrezervno primaju vec i u onima koji bezrezrevno daju. Ako si ti naucio druge da ces im se uvek naci onda nije greska samo u njima sto ne cene to, vec i u tome sto ih nisi naucio da cene...
Kad sam bio mali i kad bi meni i sestri dali cokoladu koju podelimo na pola- ja bih moju polovinu uvek pojeo prvi i trazio od nje jos. Ona mi je naravno uvek davala i ja sam poceo da podrazumevam da treba uvek i da mi daje. Onda je ona prestala da mi daje deo od svoje polovine i ja sam polako shvatio da moram da ucinim nesto vise nego da samo moljakam sestru za cokoladu pa me je naucila da cenim taj njen gest. Zar ne funkcionise sve tako u zivotu?
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 17:26
|
|
Da, brate, al' tako ne funkcionišem ja... previše puta sam bio izolovan od gluposti sveta i društva, te sam zato možda i postao, relativno, jako dobar čovek (sad me ubijte što zvučim ovako nezahvalno)... A to ne znači da ne znam da se suočim sa lošim stvarima - samo, ipak sam mnogo bolji u 'spašavanju' drugog, nego sebe...
Sasvim si u pravu što se tiče greške - ona je moja, mnogo više nego što je njihova... Ali je nisam ispravio zato što ipak osećam da više i dobijam time (moralno), nego što gubim.
Jako sam fleksibilan. Imam široki spektar društva - i mnogi od njih se ne podnose, a sa mnom su OK. Mada, niko od njih me zapravo ne poznaje dovoljno dobro... Zato znam da zavirim u bedak. I zato neretko potegnu svoje predrasude čak i oni, ne znajući da takvo ponašanje u stvari mene povredjuje; a da oni toga nisu svesni...
Opet, nenarušeni krug...
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 18:23
|
|
...a sta su to predrasude...svako ima neke svoje predrasude u vezi necega...i za svakog su peredrasuda nesto drugo...tako da se greske ne cine samo iz perdrasuda ,nego je to zivot...svi mi odrastamo i ucimo se na greskama i sopstvenim i tudjim...a koliko ce ko umeti da i stvarno nauci iz tih gesaka,predrasuda ili slucajnog izazivanja nemira svome okruzenju,to (moje misljenje) zavisi od kolicine ljubavi i dobrote koju nosimo u sebi..i zbog nikoga ta osecanja ne trebamo gubiti iz sebe ini zbog cega ...jer onda izdajemo sebe...u mojoj familiji svi smo patrijarhalno vaspitani,i cesto se susrecem sa recima...uh puni ste predrasuda...ako meni odgovara takav zivot...zasto bi to smetalo nekome drugom...tada se samo nasmesim,a sta bi,da se raspravljam uzaludno je ,jer taj,tako misli,i ja ga ne mogu ubediti u suprotno...samo tada ne dozvolim ni da me to naljuti,ni da me iznervira,jer kazem sebi,niko nije vredan da o njemu mislim lose pa da posle budem ista kao on...nedam da me savladaju ruzne misli i da moja ljubav(mislim na ljubav prema svemu sto smo mi i sto nas okruzuje) i dobrota ne budu ono sto me vodi kroz zivot..Jedan veliki mislilac EMANUEL je kazao :"U SVAKOM TRENUTKU VASEG ZIVOTA NUDI VAM SE PRILIKA DA BIRATE LJUBAV ILI STRAH - DA HODATE ZEMLJOM ILI DA SE VINETE U NEBESA.STRAH CE VAS POVESTI USKOM STAZOM,OBECAVAJUCI DA CE VAS ODVESTI KUDA ZELITE.LJUBAV KAZE RASIRI KRILA I POLETI SAMNOM."
...jedni je istina da ako volimo nikada ne mozemo da izgubimo,gubimo ako se uzdrzimo od ljubavi...mislim da svako mora biti ono sto jeste samo se treba i prema drugima ophoditi s ljubavlju i dobrotom kao prema sami sebima, tako pokazujemo da volimo sebe ...jer ako ne postujemo i ne volimo sebe ,nikada necemo ni druge...po meni predrasude ne postoje...nego ljudi koji ne umeju da savladaju sebe...niko nije bez mana..i niko ne moze biti previse dobar ili previse los...
Moris Sendak je rekao:
"MORA BITI DA ZIVOT ZNACI VISE NEGO IMATI SVE"
...a taj zivot sa svim nasim manama i vrlinama to smo svi mi,pa zato nesto mislim da jedni drugima ako prilazimo ljubavlju i dobrotom tako ce nam i biti uzvraceno...
I opet cu citirati ovoga puta EMERSON-a "
"NISTA NIJE TAKO SVETO KAO INTEGRITET SOPSTVENOG UMA"
...a imati integritet znaci da smo bas onakvi kakvim se i prikazujemo...sta je lepse od toga i sta je vrednije od toga nego biti ono sto jesi...
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 20:16
|
|
Ljudi,bas mi se svidja vasa diskusija na ovu temu,evo vec pocinjem da prihvatam i drugu stranu gledista o predrasudama,tj. da su sastavni deo svacijeg zivota.
@ SYSTEMS
jako dobro postignuta poenta o prepoznavanju na osnovu prvog utiska
U biti,trudim se da me ne interesuje sta drugi misle o meni,ali nekad je nemoguce ne iznervirati se zbog nekih stvari.
I to sto sam rekla za fensere-istakla sam da i mi nefensi ljudi imamo predrasude o njima,ali reci:jel to nije sivilo ako ti radis sve sto radi vecina da te niko ne bi ogovarao ako budes drugaciji,ako kupis najnovije krpice koliko zato sto ti se svidjaju toliko zato sto ih i drugi ljudi kupuju a ne nosis one proslogodisnje,iako ih volis,samo zato sto su 'out'?
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 20:38
|
|
Predrasude su ogranicavanje razmisljanja. To je nesto sto je vec "crno na bijelo" u nasem razmisljanju i sve sto se pojavi u bilo kojoj drugoj boji ili nijansi je pogresno. Zid koji nam stoji na putu ka "sirem" shvatanju zivota. A sto da se neko muci o shvatanju svega oko sebe ako je to neko prije njega vec sve ukapirao i eto, lakse mu je nego trositi svoje baterije na nepotrebno razmisljanje za sebe.
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2007 23:57
|
|
alextheleader ::
U biti,trudim se da me ne interesuje sta drugi misle o meni,ali nekad je nemoguce ne iznervirati se zbog nekih stvari.
Ella ::
Predrasude su ogranicavanje razmisljanja.
That's what I'm talking about... 
|
|
